Četiri
meseca otkako sam počeo da pišem ovaj prikaz (odmah po završenom čitanju, u
decembru), i sedam meseci od izlaska knjige (u oktobru, za Sajam knjiga),
krajnje je vreme da obznanim prvi deo osvrta na najnoviju Skrobonjinu tematsku
antologiju – ovog puta posvećenu teorijama
zavere. Možda je i bolje što je toliko vremena prošlo jer će rivju sigurno
biti kraći sad kad me je donekle prošla inicijalna emocija.
Ukratko
rečeno, HAARP manje zadovoljava od prethodne, U
ZNAKU VAMPIRA. Osim što su priče – u proseku – nešto slabije
nadahnute i realizovane (o tome, konkretnije, ispod, kad se pozabavim svakom
ponaosob), moja generalna zamerka jeste da ova antologija pokazuje
zaprepašćujuće odsustvo političke i društvene svesti kod domaćih pisaca
fantastike, slipstrima i mejnstrima – barem kod onih uvrštenih ovde, odnosno
onih koji su uopšte seli da napišu nešto na zadatu temu. Uprkos solidnom
utemeljenju u ovom narodu, teorije
zavere nisu se pokazale bogzna kako inspirativnim za pisce, što znači bar dve stvari: 1) da su domaći pisci uglavnom
odrođeni od svog naroda, i 2) da je običan puk daleko maštovitiji u kreiranju i
interpretaciji teorija zavere od onih koji se, nominalno, bave imaginacijom i
fantazijom! Iz'em ti ja te pisce, "maštare" i "vilozove",
kad ih i po mašti i po rečitosti i po sočnosti i po zabavnosti šije svaki prosečan frizer ili taksista!
Tretman
potentne tematike, onako kako se vidi u HAARPU, neočekivano često je jalov,
mlitav, kilav, bedast, mlakonjav, idejno isprazan, nedomišljen, prvoloptaški,
predvidiv i plitak – onde ge nije usiljen, odnosno veštački nalepljen na priču
koja sa zaverama nema nikakve veze. Ne samo što je izbor zavera banalan i
prečesto vrlo slabo povezan sa ovdašnjim ambijentom, nego i onde gde takva veza
postoji, od nje uglavnom nije nešto zaista prodorno načinjeno. U takvim
slučajevima uglavnom se bičuju mrtvi
konji: Tito, Jugoslavija, itsl. Iako mi sada živimo u APSURDISTANU u kojem
su granice između NJUZ.NETA i B92.NETA definitivno izbrisane,
u kojem na vlasti
imamo KLOVNOVE neuporedive čak i sa karikaturama koje su nam sudbinama
upravljale u 1990-im (ej, alo: šolja kafe prizemljila avion predsednika države koji
citira Tarabiće Kinezima a ide u posetu Papi čiji je Vatikan pre samo 10 godina nazivao Sataninim gnezdom!), iako imamo situaciju koja je fantastična, hororična,
neverovatna, groteskna na svim nivoima tako da bi fantastika i horor trebalo da
budu najidealniji diskursi za njeno realističko (sic!) oslikavanje – skoro
ništa od toga se ne odražava u ovim pričama.
Našim autorima su aktuelnija
impotentna nagvaždanja o Sarajevskom atentatu, Titovim ljubavnicama, fuzbalskim
derbijima u SFRJ i o Merilin Monro (!) negoli zavere koje se direktno dotiču
ovog ludila u kojem smo danas. Mislim,
šta uopšte reći o piscima kojima je atentat na Kenedija daleko
"bliži" i inspirativniji od atentata na Đinđića!? Ovdašnje
spisateljice radije prebiru po aferama Merilin Monro umesto da se bave, recimo,
zaverom o smrti ovdašnje "Merlinke".
Gde je Krilato dete? Da li je
Arkan živ? Gde su laboratorije koje su proizvele Palmu i Vulina? Ko upravlja
Haškim Tribunalom? Gde su tajne Žute Kuće? Kolika je Težina lanaca? Koje
sublimirane poruke nose "rijaliti programi"? Ko su tajni sponzori
Dragičinog fonda? Da li je Vuk Drašković, kad su ono pokušali atentat na njega na auto-putu, kamionom, tokom vožnje slušao Šemsu? Ko je isprao mozak Radikalu i od njega preko noći napravio
Evropejca?... Takvo bogatstvo materijala, u dnevnim novinama, na TV-u, svuda
oko nas, a oni prežvakavaju neke bljuvotine o HAARP-u, Ljudima-Gušterima i
JFK-u!
Da
budem jasan: ne kažem da ova proza nužno mora da bude eksplicitno angažovana,
niti da odražava, preslikava i prepisuje apsurde naših današnjih neživota u
duhu "Resavske škole", direktno iz novina; ali kažem da bi proza
kojoj je zadata tematika teorija zavere
prosto morala, iz razloga relevantnosti ako već ne elementarnog dobrog ukusa,
da bar nekako, indirektno, stavi do znanja čitaocu da autor ne živi s glavom
zabijenom u svom anusu, ili u pesku, ili u debeloj knjizi, već da deli isti
ovaj (ne)kulturni prostor, da na svojoj koži oseća SRBIJU DANAS.
Umesto toga,
čitajući ovu zbirku neki neupućeni čitalac mogao bi da u glavi sastavi
foto-robot prosečnog kontributora ove zbirke kao gospodina (ili gospođe) srednjih
godina u kućnom mantilu, sa monoklom, koji pućka lulu i pijucka viski dok sedi
u debeloj fotelji i gleda kroz prozor svog bogatog stana dole, daleko, daleko
dole, na panoramu svetala velegrada, i uzgred u svoj laptop kucka nešto iz
pete-šeste ruke što je čuo o teorijama zavere od svog taksiste poslednji put
kad se tako vozio do nekog partija.
OK,
ima izuzetaka, postoje ovde i dobre priče, vredne pažnje i čitanja; ovo gore je
moja generalna impresija, a evo dole
nešto malo konkretnijih osvrta. Ne
zamerite što nisu detaljniji, ali koliko sam plaćen (ili, tačnije, koliko sam
inspirisan ovom prozom!) – i ovo je mnogo! Dakle, idemo, po redosledu kojim su
u knjizi, od velikih zvezda ka manjima. Ispod svakog naslova je moja ocena, u
rasponu od 1 (bezvredno) preko 5 (osrednje okej: čitljivo ali
zaboravljivo) do 10 (antologijski genijalno), osim znaka ///
kod priča koje nisam ocenio zato što ih nisam ni mogao pročitati.
OTVORENO
PISMO SRPSKOM NARODU OD ILJIČA RAMIREZA SANČEZA, Goran Gocić
4
Nefokusirana tirada, srećom
– kratka, koja nabacuje nekoliko "zavera" vezanih za ove prostore
(uključujući slučaj bockanja Monike Seleš), bez centralne zavere, ili teme,
osim eksplicitno izrečenog naravoučenija da nisu ludaci oni koji ubijaju ili
bar napadaju javne ličnosti: ludaci svoje ludilo izbacuju na članove familije,
a atentatori i asasini nisu ludi nego iskorišćeni od strane – ko zna koga.
Čitljivo je to, umereno zabavno, ali previše "rambling", što bi reko
naš narod. Ipak, OK za jednu početničku priču (našem prošlogodišnjem NIN-ovcu
je ovo, ako se ne varam, prva objavljena kratka priča).
ONI, Jelica Greganović
3+
Lepo napisano,
"književno", što bi se reklo, ali džaba kad je to sve krajnje
nategnuto i isprazno: opisuje se krasnopisom crnomanjasta devojčica usvojena u
arijevski plavu familiju čiji sinovi stradaju u Hitlerovoj vojsci, i njen
osećaj nepripadanja, paranoje da joj neki nedefinisani ONI rade o glavi, koji
traje i posle rata... I šta onda s tim? I gde je tu zavera? Nema. Ali, oh, da
li sam pomenuo da je ovo lepo pisano?
ATENTAT KOJI SE NIJE DOGODIO, Filip David
4-
U alternativnoj stvarnosti
u kojoj se sarajevski atentat nije dogodio (doušnici sve najavili, Gavrilo i
kompanija uhapšeni već na bosanskoj granici kad su ulazili iz Zlesrbije...)
nekakav austrougarski bezbednjak mučen je košmarima u kojima se istorija kakvu
znamo (sa ubijenim carom, ratom itd) ipak jeste desila. I šta s tim? Ništa.
Lepo napisano ali bez jače poente, osim implikacije da bismo valjda živeli u
daleko boljem svetu da nije bilo tog atentata niti rata, a naročito da nije
bilo Srba. Ovogodišnji NIN-ovac, Filip David, predvidivo se ubedljivo, da ne
kažem komotno snašao u austrougarskim čizmama, i nadasve uverljivo – neko bi
rekao, kao iz svoje duše – izlio gnev i osudu na "najočevidniji primer
terorizma", na tu "bolesnu decu" koju su zloupotrebili
velikosrpski zlikovci pod okriljem Rusije "koja iz daljine posmatra šta se
radi" itd. Dakle, i estetski i idejno upitna, nedokuvana, šupljikava
pričica. Ali hej, šta si zin'o, ipak je to NINO!
KARANTIN, Darko Tuševljaković
5-
Utiče kritika! Šta god neki
mislili o mojim dosadašnjim šibanjima Tuševljakovićevog pera (detaljno
obavljenim ovde na blogu – ko se kasno uključio, neka pretraži, neće se pokajati!) jedno je sigurno: dali su rezultat! A
to je da se ovaj pisac solidnog talenta donekle izlečio od dečjih bolesti koje
sam mu ranije zamerao (smešno-nabudžena poređenja i metafore, patetika,
ružičasta proza itd). Naravno, kao i većina njegovih priča, i ova je na šablonu
"boy meets girl" – ovog
puta girl je stjuardesa koja mrtva ozbiljna veruje u neke nebuloze o
krljuštavim vladarima iz senke (i nejasno je kako naš naizgled razumni
protagonista guta te njene nebuloze, pa neka je još toliko puta sexy ta
stjuardesa!). I naravno, tu je još jedan čest motiv kod Tuševljakovića: ljubomora. Naš junak počinje da sumnja u
svoju –desu, i krene da je stalkuje na aerodromu, a na kraju proguta i priču o
tajanstvenom liku koji je završio u karantinu na aerodromu, koji je možda
upravo taj Reptil o kojem je cura nagvaždala. I onda se on potrudi da završi na
istom mestu, i... tako. Sapunica, ali za promenu pitka, mada i dalje plitka i sa bezveznim krajem. Ipak, u odnosu na ranije radove, ovo je značajan
napredak za Tuševljakovića!
7-
Od Ilije sam očekivao mnogo
više (pametnije, dublje, provokativnije, crnje...) od ove nesumnjivo vrlo
duhovite i zabavne zajebancije na račun druga Tita (glavnog junaka) i njegovog
satirskog jebačkog nagona. Drug Tića je ovde u ulozi špijuna sa zadatkom da
otkrije Ko je ubio Kenedija (KNDJA iz naslova). Tu su i Rotšildi, i Papa, i
Rusi, i ko sve ne, ali sve je to samo
jedna vanredno zabavna i duhovita sprdačina. Znam da Bakić može više, pa sam
zato blago razočaran, ali i njegov solidni-okej nivo je uglavnom nedostižan
većini ovdašnjih mu kolega, pa zato, recimo da je ova čaša više nego polupuna.
HAARP U DRUGOM SVETU, Ivan Vukadinović
4
Naslov je spojlovao twist
ove ionako plitke pričice koja deluje umereno-zabavno dok traje, tj. dok ne
shvatimo da je samo fragment bez pravog
raspleta ili poente. Jeste, ovo je odlomak iz romana, privju pomalo nefer
plasiran kao zasebna priča iako ovo samo za sebe ne može da stoji – tj. može,
eno ga u knjizi, ali nije zaokruženo.
KIKIMORA SPAVA U MOM DŽEPU, Branka Selaković Milošević
///
Apsolutno nečitljivo. Pošto
nisam uspeo da se probijem kroz ovo, nema ni ocene. Ali za DŽ, *ovo* čitati,
nema šanse. Život je prekratak!
OČI BOJE MUDROSTI I NADE, Ivan Lutz
5-
Dobro napisano ali
ideja/koncept iza ove u suštini anahrono hipijevsko-wiccanske ili tako neke drvogrleće
(tree-huggerske) storije toliko je duboko upitan i neuverljiv na svim nivoima da
to potkopava tekst koji, inače, ima nekoliko upečatljivih slika smeštenih u
džunglu.
BEZ OBZORJA, Miljan Marković
///
I ova pulp-priča me
izgubila već na početku opštim etitjudom kao i konkretnim znacima amaterizma i
mačizma u opisu jednog ženskog lika: "vitka je i zgodna", "pored
idealne konstitucije i veoma lepa", "šorts ističe njenu pozadinu onako kako valja" itd. Za 10 strana
ovako prozaičnih fraza još bih i stisnuo zube, ali čitavih 30 strana ovoga?
Nema šanse.
SVET KAO VOLJA I ZAVERA, Vasa Pavković
2
Sve se menja, samo Vasa
Pavković ostaje isti, tj. meni savršeno, apsolutno nečitljiv! Pomisliće neko da
imam nešto protiv čoveka (a nemam), ali neka taj neko prvo pokuša da pročita
ovaj njegov tekst a onda da čujem šta je lepo našao u njemu? Ja – ništa.
Takođe, lost me at hello već prvom
rečenicom: "Uh, kako je bilo lepo smejati se teorijama zavere, dok se
nekoliko najtrivijalnijih zavera nisu potvrdile." Ovakav gaf (ispravno je:
"...nije potvrdilo") možda je oprostiv nekome od početnika i mlađarije
u ovoj knjizi, ali Vasi (i nepostojećem lektoru) – ne.
NAJLEPŠA, KRAJ PRIČE?, Mirjana Marinšek Nikolić
///
Ne, ne, ne, ne,
neeeeeeee... Umesto mojih komentara, citati iz priče:
"Zašto je Merlin
izvršila (samo)ubistvo? Bio je mrak."
"Oko deset uveče, u
holu hotela (ili možda na prijavnici, ili u njenoj vili?) obično nema
gostiju"
"Ah, Merlin,' nasmešio
se on značajno, 'Sve je u kretanju unazad, obrtanju niza redosleda uzroka i
posledica."
(samo)ubistvo!!!
NEKRONOMIKON: TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE, Dejan Ognjanović
XXX
Divna novela. Uživao sam
pišući je. Sigurno ćete i vi čitajući je.
Uzgred, u uvodnom tekstu
koji je sastavio priređivač, stoji podatak da sam ja navodno "doktorirao
disertacijom o H. F. Lavkraftu". Ovo, kao što znate, nije istina (moj doktorat
bavi se poetikom horora, od gotika do današnjih dana – eno vam ga u upravo
izašloj knjizi POETIKA
HORORA!) – ali ko zna, možda se ovde ipak ne radi o nepažnji
urednika/izdavača, nego o meta-tekstualnom poigravanju činjenicama, u duhu
onoga što sam ja radio u toj noveli, koristeći stvarne likove i događaje? Tako
se i čitava ova antologija pomera u alternativnu stvarnost u kojoj sam ja
zaista doktorirao na HPL-u i gde stvarno postoji i TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE NEKRONOMIKONA.
BALAMSKA AVET, Đorđe Bajić
///
Ja ovo ne mogu da čitam. A
na prelistavanje i preskok vidim tu sve ono što mi Bajićeve pokušaje pisanja oduvek
čini totalno nesvarljivim.
POSLEDNJA ŽELJA, Zoran Pešić Sigma
5
Solidna priča o tome šta bi
bilo kad bi ljudima naprasno počele da se ispunjavaju sve želje, nasilno i
neubedljivo gurnuta u SF bez ikakve potrebe (žanr, inače, nije uslov u ovoj
splistrim antologiji). Osim što joj je poenta krajnje predvidiva (šta bi bilo
kad bi svako mogao da materijalizuje svoje želje tipa "da komšiji crkne
krava") – ova priča nema ni najmanju naznaku bilo kakve zavere, pa mi nije
jasno kako je upala u ovu zbirku (bez obzira što je, nevezano za temu, jedna od
boljih u njoj). Inače, u Skrobonjinom uvodu Sigma je proglašen za
"direktora Kulturnog Centra niš" (sic!): dakle, "niš" malim
slovom je typo, a ime institucije (koja se zapravo zove Niški Kulturni Centar,
aka NKC) je greška. Sigma nije direktor NKC-a, niti je to ikada bio. Mada, u
nekoj paralelnoj stvarnosti... možda...
PROGRAM, Nataša Milić
4
Službenica u Ministarstvu i
ne sanja da joj se možda sprema otkaz; a onda nasluti da se sprema nekakav
spisak za otpuštanje – i to mu je ta "zavera" o kojoj se ovde radi.
Rasplet je homofobični "how convenient". Usiljeno, iskonstruisano a besciljno.
---NASTAVIĆE
SE: KRAJ U SLEDEĆEM BROJU---
Da li si citao Prenatalni zivot Ilije Bakic, ako jesi sta mislis o njemu?
ОдговориИзбришиSve ovo što si napisao možda i jeste tačno. To pogotovo važi za neke autore, tipa M. Markovića (ako je tako opisivao žene, razumem tvoju odbojnost prema priči, i meni bi bila odbojna) i eventualno par drugih autora. Prema nekima si, verovatno, nefer i preoštar. Pogotovo jer ova zbirka izlazi iz tvog polja delovanja (horor). Dakle, možeš da je komentarišeš samo sa stanovišta čitaoca, nikako sa stručnog stanovišta.
ОдговориИзбришиIpak sve, baš sve pada u vodu kada za svoju priču kažeš "Divna novela".
Realno, činiš sebi medveđu uslugu, jer svima si se toliko ogadio samopromocijom da niko i neće da pogleda tvoje stvaralaštvo jednom kada tebe ne bude da lupaš u bubanj i hvališ samog sebe.
D.
verovatno. možda. pretpostavljam. ali pošto ova zbirka izlazi iz tvog polja delovanja, koje nema blage veze sa književnošću, tvoje 'mišljenje' je savršeno bezvredno, budući da ne dolazi čak ni sa stanovišta čitaoca, pošto ti ni ovo nisi čitala - ali imaš 'mišljenje'. a nemaš ni trun smisla za (auto)ironiju. zato i jesi tako kruta, suva i dosadna.
ОдговориИзбришиPrenatalni život Ilije Bakića je odličan sf roman koji ima moj pečat preporuke. Nažalost, o njemu nisam pisao prikaz/kritiku (jesam o nekim drugim njegovim knjigama), ali odlična je to stvar.
ОдговориИзбришиAko nastaviš ovako, Miljan Marković će od silne razmaženosti i besa što nije pohvaljen, da dobije srčku. A Radmilo Anđelković će da nastavi da ćuti, kao što uvek ćuti kada je neko od njegovih pulena na tapetu. Pretpostavljam da i nije toliko uspešan učitelj kakav je mislio da jeste.
ОдговориИзбришиMoze li kratak rezime Prenatalnog zivota? Citao bih ako mi se svidi trejler.
ОдговориИзбришиPrenatalni život je izuzetno crna, cinična i mračno duhovito beznadežna storija smeštena među vojničine nekog budućeg postapokaliptičnog rata.
ОдговориИзбришиDejane, negde tamo početkom 90-ih, a pre rata, kao i svi klinci Jugosi gutao sam filmove iz bezbroj video klubova. Jedan film je na mene ostavio neverovatan utisak, i gledao sam ga kasnije veliki broj puta, uvek sa jednakim interesom. U pitanju je "JFK", čuveni film Oliver Stouna. Pojavio se neposredno nakon pada Berlinskog zida i izazvao ogromne kontroverze. Neverovatan film. Nikad niko nije na takav način ogolio i dekonstruisao DRŽAVU kao što je to Stoun uradio, i pri tom mislim izvan uskih USA okvira. Količina pitanja, sugestija, kontradikcija koje su isprevrtane vrlo metodično u tom filmu je fantastična, i prikazan je jedan čaroban svet čudnih i mračnih duša koji obitavaju u podzemlju političkih koridora. Kao silazak u krugove pakla. I raznih nečastivih sila koje se samo naslućuju... sa fokusom kamere na okultne simbole grada Vašingtona.
ОдговориИзбришиOno što izdvaja ovaj film je autentičnost. Sve što se dalje dešavalo na ovim našim prostorima, u svetlu kompleksnih istina koje su naslućene ovim filmom, već onda meni kao adolescentu nije delovalo kao potpuno iznenađenje. Više je bilo razočarenje, zbog nade da smo ipak "u strukturama" Velikog Šefa. Bio sam nekako pripremljen. Valjda od čika Stouna, da ne pominjem i njegov "Salvador".
Deceniju kasnije atentat na Đinđića je, kako sam kasnije čuo, odmah tog dana na televizijama izneo "JFK" na vanredni program. Svakako postoje paralele. Ja sam tada bio u vojsci, sa povišenim stepenom gotovosti. Iskreno, posle 24h šoka sam samo odmahnuo rukom i rekao "Srbija, samo još jedan novi show", i opušteno nastavio da provodim svoje vojničke mesece potpuno van vremena i prostora. U mojoj lepoj kasarni punoj zelenila bio sam izvan Srbije, a i kompletnog Novog svetskog poretka. Dakle, bitno je samo što češće otići negde u 3 lepe pm, što dalje "odavde" (planete).. all along the watchtower...
Htedoh ti reći - nema lokalnog i globalnog, svi smo mi na Zemlji izvezani kao svinjska creva, pa i taj JFK se okolo naokolo isprojektovao i preko nas u punoj silini, širini i dubini. Ova naša papazjanija na Balkanu je samo groteskna manifestacija ludila u "velikom svetu".
:) Evergreen?
ОдговориИзбришиhttps://www.youtube.com/watch?v=Xwnmmz1S37o
sve je tačno to što veliš, ali a) moj moto je 'misli globalno, deluj lokalno' i b) problem s ovom knjigom je što autori uglavnom nisu uspeli ubedljivo i smisleno da povežu lokalno i globalno, nevezano za to koliko 'bliskom' ili 'dalekom' temom da su se bavili.
ОдговориИзбришиPodelio bih jednu priču vezanu za antikvarnicu i antikvara koji su ti poslužili kao inspiracija, priča je potpuno istinita, nisam izmislio ni dodao ni reč. Pričam o Dverima i gazdi koji radi tamo, dakle o antikvarnici u Đure Jakšića a ne u Lominoj (koje je nažalost, odavno zatvorena). Ja sam pre 10ak godina, u ono doba kada je tek izašlo prvo izdanje Nekronomikona kod nas, blejao u toj antikvarnici po nekoliko sati nedeljno, čeprkao po knjigama, beležio naslove, čitao odlomke itd. I tako jednog dana naletim na knjigu koja je imala crnu koricu na kojoj je belim slovima bilo napisano samo "Necronomicon", bez imena autora, bez izdavača, ilustracije, ma ničeg sem tih slova. Nisam dovoljno znao o Nekronomikonu i Lavrkaftu sem onoga što si ti pisao na blogu, tako da sam je samo prelistao i zapamtio da ima gomilu onih "cth-ddul mahkkt pnh'gle" reči i poneke ilustracije sigila. Bila je oko 1000 dinara, i pošto u to vreme nikada nisam imao novca, a vlasnik mi nije davao da odvojim knjige dok sakupim pare; uradio sam ono što sam uvek radio u tim situacijama - sakrio sam knjigu među drugim knjigama u suprotnom delu knjižare i tako je rezervisao. Ovu knjigu sam pronašao u odeljku "Ezoterija", pa sam je zato sakrio u delu "Srpska književnost". Vratio sam se kući to veče i nisam mogao da spavam od uzbuđenja, pomislio sam da sam našao neku retku knjigu koju ću pokazati ortaku lavkraftovcu, čitaću je uporedo sa Nekronomikonom koji si ti priredio itd... Pošto nisam mogao da izdržim da nekoliko dana skupljam pare od užine, pozajmio sam kintu sutradan od nekoliko drugara i vratio se u Dveri - ali nisam mogao da nađem knjigu! Nije bila tu gde sam je ostavio, zavučenu u drugi red iza gomile knjiga Pavića i Andrića, niti je bila na odeljku Ezoterije, niti u okolnim odeljcima!! Otišao sam do vlasnika i objasnio mu kako knjiga izgleda i pitao ga da je nije on pomerio ili da je neko nije kupio na šta mi je on odgovorio da takvu knjigu nikada nije ni imao u ponudi, da to zna jer sve knjige on lično otkupljuje i ne seća se da je imao takav naslov... Užasno sam se smorio zbog ovakvog antiklimaksa, vratio sam pare drugarima i kada sam uveče došao gajbi, guglovao sam "Necronomicon books" i slične pojmove i nigde nisam mogao da nađem nijednu koja je bila u ovom izdanju! Bilo je manje ili više sličnih, ali nijedna fotografija ove koju sam ja video!! Još uvek bacim pogled kad god odem u Dveri, možda jednog dana opet ispliva...
ОдговориИзбришиУкуцајете ''The Dementation - The Necronomicon PDF''. По опису ми делује да би могло бити управо то или нека од књига које јој наличе.
Избришиinače, ja sam kao zgodan naziv samo pozajmio naziv antikvarnice DVERI (koju dobro znam), ali njena lokacija i drugi atributi u mojoj priči su drugačiji!
ОдговориИзбриши