Lavkraftov USUD Bobana Kneževića

            USUD Bobana Kneževića je šizofrenija: on je rascepljen na Bobana 1, pionira sf-fanta-horor izdavaštva (i piraterije!) koji nam je, 1980-ih i 1990-ih, pružao dobre strane knjige kad nismo mogli doći do njih (dobro, činio je to bez plaćenih prava autorima, i u bednim povezima koji su se raspadali prilikom prvog čitanja, i na hartiji koja je bila žuta pre kraja čitanja – ali tad nismo znali za bolje), i na Bobana 2, čoveka pregaženog vremenom i životom, zarobljenog u vremenu, koji je ostario a ostao niko i ništa dok je većina njegovih saradnika i savremenika (dr Zoća, Skrobonja, pa čak i dr ABN) postigla nešto u životu.

            USUD Bobana Kneževića je da danas tavori kao bedni samizdat pirat, prežitak iz vremena Divljeg Zapada izdavaštva koji svojim „print on demand“ knjižuljcima digitalno isprintanim i jadno povezanim, u „tiražima“ od par desetina, pokušava da zaradi neku crkavicu od neobaveštenih, naivnih, neprobirljivih daj-šta-daš čitalaca.

            USUD Bobana Kneževića je to da su mu nekada ciljna grupa bili creme de la creme ovdašnjih fantastičara, elita ljubitelja fanta-žanrova – ali pametni, obrazovani, obavešteni, probirljivi čitaoci danas imaju ozbiljne izdavače koji će ih snabdevati kvalitetnim izdanjima: Orfelin, Čarobna knjiga, Makondo i drugi. Umesto njih, danas su Bobanova ciljna grupa naivčine, površni, neznalice, oni koji padaju na šibicarske fore i fazone ovejanog prevaranta, oni kojima ne smetaju loši prevodi (često nevešta posrbljavanja sa hrvatske inačice srpskog), niti odsustvo lekture i korekture, niti bedni drečavi „dizajn“, niti loš povez za jednokratnu upotrebu, niti digitalna štampa i papir koji se talasa od vlage i printera.

USUD Bobana Kneževića je to što je svet krenuo dalje, a Boban ostao to što je oduvek bio: beskrupulozni pirat ništavne socijalne inteligencije, prostak koji je oterao od sebe skoro sve koje je mogao, koji se nije posvađao samo sa onim koji ga nikad nije upoznao, i koji sada sebe i šačicu preteklih (neprobirljivih) štovatelja ubeđuje kako je on nekakav Poslednji Srbin, heroj koji ratuje Sam Protiv Svih, plemeniti Robin Hud koji krade od bogatih (legalnih izdavača) kako bi (pro)davao duhovnoj i monetarnoj sirotinji – a zapravo je samo jedan šibicar koji gleda da vam proda rog za sveću i muda za bubrege.

Knjiga USUD Bobana Kneževića je jedan takav rog za sveću produkt za savatavanje naivnih, neupućenih, neobaveštenih, nepažljivih.

USUD Bobana Kneževića je, prosto rečeno, poor man's NEKRONOMIKON. A ta je knjiga izvorno bila moje duhovno čedo: ja sam je osmislio kao pompezno izdanje (Boban je, tih dana, na umu imao skromno, bedno, brzopotezno izdanje kao što je sada ovaj njegov USUD), ja sam načinio izbor priča, ja sam napisao prateće tekstove, komentare i pogovor, ja sam preveo dobar deo tih priča. Boban Knežević je sada izbacio moje prateće tekstove, ali je zadržao moj izbor priča, a moje prevode je neznatno, površno izmenio minornim preformulacijama poneke rečenice – i to je digitalno isprintao, zalepio i metnuo među ove bedne mekane korice. I sada taj produkt prodaje za 1.000-1.300 dinara.

USUD Bobana Kneževića je da tavori u senci velikih i ozbiljnih; da pred kraj života ostane upamćen kao mali i neozbiljan, čak bedan kvazi-izdavač koji je toliko nizak u svojoj samoživosti da se ne libi ni da piratizuje knjige svojih nominalnih kolega, drugih srpskih izdavača. Tako je, recimo, Boban nastavio da pedluje (s novom, još ružnijom koricom) svoju knjižicu debilno prevedenu kao SNOVIĐENJE KA NEZNANOM KADATU – zastanite na trenutak, zamislite se nad tim naslovom, a ako ste čitali knjigu, pokušajte da ga dovedete u smislenu vezu sa sadržajem: neko je, pošavši u pravcu Kadata, doživeo neko snoviđenje, i ovo je knjiga o tome? – čak i nakon što je izašao legalni, stručni i profesionalni prevod tog dela, pod naslovom SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM (Makondo). A kad sam pitao drugare iz Makonda zašto to tolerišu, odgovor je bio sleganje ramenima i snebivljivi uzdah: „Eh, pa šta se tu može – Boban je to, znaš ga kakav je.“

Knjiga USUD Bobana Kneževića je još bezobrazniji lopovluk od Kadata. Naime, u slučaju Kadata on je ukrao hrvatski prevod, dao nekome da ga „posrbi“, i taj nevešti uradak izdao kao nešto svoje. Ko se zaleteo, ko nije proveravao, ko se upecao – upecao se! SUCKERS! Uprkos mom UPOZORENJU koje i dalje stoji OVDE.

USUD Bobana Kneževića, međutim, lopovluk je još većih i bezobraznijih razmera, jer, rekoh, tu je ukrao moje prevode, i bez pitanja i dozvole ih menjao, a onda isprintao, i sad ih prodaje, iako se oni, u isto vreme, dan-danas, u svim boljim knjižarama, nalaze u profesionalnom Orfelinovom NEKRONOMIKONU. Pogledajte samo ovo jadno „friziranje“ naslova u sadržaju knjige, kako se neko ne bi dosetio da je to ISTA knjiga, odnosno NEKRONOMIKON, samo pod drugim naslovom (i skresan za sve prateće kritičke materijale i ilustracije).

„Polaris“ je u Bobanovom redigovanju postao „Severnjača“, „Bezimeni grad“ = „Grad bez imena“, „Otpadnik“ = „Izopštenik“, „Čudna visoka kuća u izmaglici“ ingeniozno (tj. imbecilno) je postala „Čudna izdignuta kuća u izmaglici“, „S one strane“ = „Onostrano“, priči „Ispod piramida“ lukavo je, ali nestručno i bez smislenog razloga sem da zamajava neupućene, vratio njen naslov koji je Lavkraft mrzeo a koji su mu Weird Tales nametnule = „U klopci faraona“... Zašto je ovo menjano, da bi se nešto popravilo? Koješta! Da je hteo i umeo da popravlja, promenio bi Erik u Erih Zan, zato što je taj lik Nemac; a Pikmena bi promenio u Pikmana, u skladu sa srpskom transkripcijom. Ali ne, slepac to niti zna niti ume, nego je menjao samo toliko, sasvim dovoljno da neki početnik, neki neupućeni mladi fan fantastike pomisli da su to neke druge priče, koje nije čitao, koje nema u Orfelinovom NEKRONOMIKONU, pa da svoju crkavicu preda Bobanu.

USUD Bobana Kneževića je da ostane upamćen ne kao Boban1, nego kao Boban2, patetični lopov i pakosna gnjida koja se služi najprizemnijim marifetlucima. A njima ovde čak i nije kraj.

USUD Bobana Kneževića je da nastavi da se bavi žanrom koji mrzi (hororom!), žanrom o kojem je najveće bljuvotine godinama piskarao na svom forumu, a još veći je USUD Bobana Kneževića da pokušava da sebi stekne kakvu crkavicu štampajući pisca koji mu se duboko gadi, i o kojem je takođe više puta na forumu pisao u najuvredljivijim terminima. Da vas podsetim, Boban je jednom o Lavkraftovim pričama napisao: „to je skup bezveznih polustrahova jednog iskompleksiranog, poluludog čoveka bez literarnog talenta, trabunjanja u obliku zapisa jedva vredna da budu sačuvana od spaljivanja.“ Ali to ovog licemera ne sprečava da u njemu vidi „zlatnu koku“ i da pokušava da se o njega okoristi koliko može.

A to će pokušati da uradi najavljenim izdanjem NEKRONOMIKON 2, u koje će da stavi ukradene i jedva malo nafrizirane moje prevode, kao i prevode Save Kuzmanovića, rađene za Orfelin. Koji je smisao objavljivati priče i romane koji već uveliko postoje na srpskom i uveliko ih prodaju ozbiljni izdavači, kao što je Orfelin?

Zašto bi neko ponovo prevodio „Stvorenje na pragu“ i „Stanovnik mraka“, kad njih već imamo u superiornim prevodima u Orfelinovom NEKRONOMIKONU? Zašto ponovo prevoditi „Hladan vazduh“, „Užas u četvrti Red huk“, „Slika u kući“, „Šaptač u tami“ i „Ljubav prema mrtvima“ – kad sve njih već imate, odlično i stručno prevedene, u Orfelinovom Šaptaču u tami? Ko bi normalan i dobronameran iznova prevodio roman U planinama ludila, kad već postoji njegov u odnosu na raniji znatno popravljen i anotiran prevod by dr Ognjanović u Orfelinovom izdanju tog romana? Ko bi se iznovao baktao i plaćao novog prevodioca za dugačku novelu „Senka izvan vremena“, kad se ona već nalazi u pomenutom Orfelinovom izdanju (gde je njen prevodilac za to dobio urednu nadoknadu)? Zašto i ovde trpanje tog nesrećnog Snoviđenja ka neznanom Kadatu, kad već postoji u dva šugava Bobanova izdanja i u jednom profesionalnom, kod Makonda (zajedno sa još tri priče iz „dansenijevskog ciklusa“)? 

Da li neko stvarno misli da Boban, koga u pogledu para nema pas za šta da ujede, da Boban-šibicar, Boban-pilićar, Boban prevarant sa železničke stanice, ima para da plati novi prevod ovolikih stotina i stotina stranica teksta? Naravno da ih nema. A i da ih ima, opet to ne bi plaćao; jer, lopov ostaje lopov. Lakše je ukrasti tuđe, nafrizirati malo, i to proglasiti svojim. U zemlji kojom vladaju plagijatori i lopovi Boban je paradigma jednog beskrupuloznog, sebičnog, haotičnog društva u kojem je profit jedino merilo svega.

USUD Bobana Kneževića, i merilo dubine njegovog pada, ogleda se i u sledećem. Nekada, tokom kratke faze njegovih legalnih aktivnosti, pod kišobranom „Belog puta“, Boban je imao privilegiju da radi sa ozbiljnim poznavaocem i stručnjakom i za horor žanr uopšte, i za Lavkrafta konkretno – dr Ognjanovićem, mada ovaj u to vreme još nije imao tu titulu; kada je izašlo 1. izdanje NEKRONOMIKONA (2009), on je bio magistar. Danas Boban tog stručnjaka blati na svom forumu potpuno neosnovanim i neargumentovanim optužbama da je, navodno, radio upravo ono što je radio Boban (posrbljivanje hrvatskih prevoda). Tipično, kad je neko lopov, onda mu i svi drugi izgledaju kao lopovi. Prljavi um i u svima drugima vidi samo prljavost. Niska duša i na druge projektuje svoju niskost.
Jedna od sumanutijih laži koje Boban plasira jeste i ta da je Orfelinov prevod "Šaptača u tami" (kojeg potpisuje Sava Kuzmanović) - ukraden iz hrvatskog izdanja. Kad mu je skrenuta pažnja na majušni detalj, da je hrvatski prevod izašao 2019. a srpski - 4 godine PRE toga, Boban je iz svog poremećenog mozga izvukao nešto još luđe: kaže, Gul se još 2015. godine dogovorio sa hrvatskim prevodiocem tog dela, Markom Fančovićem, da mu Marko da svoj u Hrvatskoj neobjavljeni prevod, da ga Gul objavi kod Orfelina, u Srbiji, pod Savinim imenom! Ovo je toliko maloumna teorija da svako ko u nju poveruje makar i na 5 sekundi - nije normalan, i zaslužuje istu ludnicu u kojoj će i Boban završiti.

Pre svega, zašto bih posrbljivao hrvatski prevod (sve i da je u to vreme postojao, u šta sumnjam), kad imam odličnog prevodioca ovde? Sve i da sam ga hteo koristiti, zašto ga ne bih objavio pod imenom navodnog stvarnog prevodioca (kao što jeste slučaj u NEKRONOMIKONU - ako zavirite u Orfelinov NEKRO, videćete da je Marko Fančović svojim imenom potpisan kao prevodilac 2 ili 3 priče; one su preuzete pod Bobanovom palicom, još u vreme prvog NEKRO, i u dogovoru sa Markom)? A da sam hteo da prisvajam tuđe, valjda bih ja svojim imenom potpisao to navodno Markovo - zašto bih Savu uvlačio u to, i zašto bi Sava na to pristajao, da svojim imenom potpisuje tuđi prevod? Zašto bi neko ko je preveo 80-ak kartica teksta bilo kome davao taj tekst da ga objavljuje pod tuđim imenom? Znači, po Bobanu, Marko Fančović je u najmanju ruku budala (ili ima neku vrstu nejasnog koristoljublja) da svoj rad (pro)daje drugima (zašto?) a da ne bude ni potpisan (zašto?), dr Ognjanović je lažov i lopov, uz to nesposoban da sam prevede stvar pisca koga obožava (zašto?) nego mora da uzima tuđe, čak iz Hrvatske (zašto?), a Sava Kuzmanović je takođe lopov, saučesnik lopova, i budala što pristaje da se ukradeno delo objavi pod njegovim imenom (zašto?)... Ukratko, Orfelinova knjiga je jedan koloplet pokvarenjaštva i prevare, ali čista, moralna gromada zvana Pirat Boban je sve to raskrinkala (istina, bez ijednog dokaza, sem što mu se učinilo da su neki izrazi u Savinom prevodu hrvatski; nije ni naveo koji, gde, šta...) na svom patetičnom forumu, i sad će ispraviti sve to u svom vrhunskom Everest izdanju... U umu se vrti od ovog kolopleta laži i bolesne Bobanove mašte - ali, po ko zna koji put, vidite na delu dokaz da pokvarenjaku (Bobanu) svi drugi izgledaju kao pokvarenjaci, a njegov pokvareni um nije u stanju da pojmi bilo šta drugačije od staza i bogaza (pokvarenih) koje su njemu, takvome, poznate.

Pošto je Boban pljunuo u bunar dobrote i znanja zvani dr Ognjanović, sada mu je, za najavljeni NEKRONOMIKON 2, priređivač navodno, po Bobanovim rečima, „najbolji poznavala Lavkrafta na ovim prostorima, Vladimir Zavadovski“. Sad, ako je ovaj lik stvarno tako veliki „poznavala“ Lavkrafta, čovek bi očekivao da Gugl pretraga pokaže bar neki njegov članak, tekst, prikaz, napis, bilo šta vezano za Lavkrafta.

Avaj, Gugl nam ne daje ni traga tako nečega. Jedino što nalazimo na internetu o ovom poznavalu jeste da se radi o autoru knjiga Ženski horoskop i Žena & zodijak : astrološki vodič kroz karakter 12 različitih tipova žena. Reklo bi se – našla vreća zakrpu. Odnosno, našao „izdavač“ adekvatnog „stručnjaka“, baš po sebi. Prema svecu i tropar.

Taj će vam astrolog objasniti da su „zvezde tamo gde treba“; taj će vam expert osvetliti stvari o Lavkraftu koje čak ni onaj dr Ognjanović nije pomenuo u svom doktoratu, ni u svojoj POETICI HORORA, ni u svojim pogovorima Lavkraftovim knjigama koje je do sad priredio, a nije o njima pisao čak ni u svom tematu o Lavkraftu za vodeći svetski horor časopis RUE MORGUE, za koji je bio u najužem izboru za Rondo nagradu; dapače, to što će vam dr Zavadovski kazati u Bobanovoj mamipari dr Ognjanović sasvim sigurno nije napisao čak ni u svojoj knjizi na engleskom, THE WEIRD WORLD OF H.P. LOVECRAFT.

USUD Bobana Kneževića je da tavori sa frikšou-kripšou likovima dostojnim svoje degradirane persone; a svako onaj ko, uprkos gornjim upozorenjima, i dalje neupitno guta Bobanove prežvakane žvake, svako onaj ko mu aplaudira, ili barem ko ga sluša i veruje u više od 10% onoga što ovaj trabunja, naposletku i naročito svako ko mu daje svoje pare, taj i zaslužuje da zajedno s njim deli njegov USUD.

S druge strane, daleko iznad kaljuge zvane Sagita i Everest media, ozbiljni izdavač kao što je Orfelin (nedavno nagrađen NIN-ovom nagradom!) za nedelju dana raspisuje pretplatu za stručni izbor koji je načinio dr Ognjanović, a čine ga poslednje Lavkraftove priče zaista vredne pažnje, čitanja i proučavanja, a koje do sada nisu bile obuhvaćene profesionalnim Orfelinovim izdanjima, kojih nema ni u našem NEKRONOMIKONU niti u drugim izdanjima. Kada budete sebi nabavili Lavkraftovu zbirku BEZIMENI GRAD, koja iz štampe izlazi za mesec dana, neće vam trebati nikakvi lažni, prepisani, piratski, skarabudženi, ženohoroskopski, bobanisani kvazi-nekronomikoni i tužni mekani požuteli usudi. Dobićete knjigu kakvu zaslužujete, od strane izdavača koji svoje čitaoce (ali i urednike i prevodioce) – poštuje!

Srećom, vremena su se promenila (ali nemojte to da javite Bobanu!), pa postoji i publika koja to ume da prepozna, i da podrži onako kako treba.

Što se tiče Bobanovog lopovluka, i moje reakcije na njega, videću još da li i koliko da se bavim njime. Kažu da je uspeh najbolja osveta – a uspeh Orfelinovog NEKRONOMIKONA činjenica je kakvu nikakav bedni žuti skrnavi USUD ne može da poljulja. A teško da će to učiniti i Bobanova navodno luksuznija verzija. BEZIMENI GRAD će obesmisliti da svaki iole mudar fan Lavkrafta uopšte pomisli na Bobanovu travestiju.

Ali, videćemo još. Srećom imam rođaka advokata, pa ne moram da plaćam čoveka koji bi mi sročio Opomenu pred utuženje ili tako nešto za ovog lopova i plagijatora. Da li ću da prljam ruke tim pilićarem, ili ću da radim na 5-6 novih knjiga edicije „Poetika strave“ + na novoj velikoj NEKRONOMIKONIČNOJ knjizi koju spremamo za Sajam, ili ću oboje – tek ću odlučiti…

S jedne strane, mrsko mi da prljam ruke tom gnjidom. S druge, muka mi je više od njegovog bezobrazluka i od reakcija tipa „Eh, pa pusti ga, Boban je to, znaš ga kakav je...“ Da ga je na vreme opametio neko od onih koje je potkradao u proteklih 35 godina, danas možda ne bi bio toliko bahat. Ali, da li ta čaša žuči baš meni mora da zapadne, što baš ja da se preganjam s jadnikom? Život je stvarno, što reče Lavkraft, ogavna stvar...