što se mene tiče, horor film ne može biti savršeniji od TEKSAŠKOG MASAKRA MOTORNOM TESTEROM (1974).
odnosno, može biti savršen na neki drugi način, baveći se drugom tematikom i sa drugačijim pristupom (videti pod: THE FLY, DAWN OF THE DEAD, THE SHINING, HALLOWEEN, ALIEN, THE THING...), ali na polju čistog košmara - TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM je suveren.
postiguća tog filma bila bi fascinantna čak i da ne dolaze od reditelja koji nikada više posle njega nije pokazao niti trunku istog ovog ludila i smisla za nerazvodnjeni, nehumani šok – nikada, kažem, izuzev u nepravedno potcenjenom nastavku čija je slaba komercijalna sudbina verovatno i zapečatila huperove eventualne dalje pokušaje da prodrmava publiku ovako žestoko i nemilosrdno.
eh, šta je – tu je: došla su nova, zatupljena vremena u kojima se zaista ovako nešto ne pravi niti se može praviti, bar ne u americi. hvala azatotu na ponekom japancu ili francuzu danas, da podseti na tekovine koje je huper zaista pionirski uveo u film – ovakva explozija iracionalnog, košmarnog, nekontrolisanog, besmislenog (i baš zato zastrašujućeg!) nasilja, pa još filovanog neodoljivim, vanvremenim crnjim-od-crnog humorom predstavlja jedan od onih unikatnih momenata u istoriji filma koje moramo da držimo kao malo krvi na dlanu.
TCM je frik, mutant, prodigy... albino nakaza koja je načas upala na svečanost 'dobrog ukusa' komercijalnog filma, i ogolila ograničenost i šupljinu filma svog vremena – ne samo horora, nego i šire. posle tog upada ništa više nije moglo da bude isto.
TCM je kamen-međaš u istoriji filma, i svako ko to ne vidi i kome to treba nadugačko dokazivati mora da je prespavao film ili ima ozbiljne probleme sa percepcijom.
ipak, kao skica u pravcu poimanja TCM-a, neka posluži moj text pisan za rubriku CULT HORROR (PRESSING, SIIC Niš, br. 29, jun 1998. str. 36.).
kome je to malo, neka svrati na blog son of mana i nađe linkove za skidanje sjajnog dokumentarca SHOCKING TRUTH o nastanku (i zaostavštini) ovog remek-dela!
PS: hupera sam imao zadovoljstvo i radost da lično upoznam na FEARLESS TALES horor-festu u san francisku, proleća 2004. evo kako sam na jednom mestu već opisao kako sam mu prišao nakon projekcije TCM 2:
Pridjoh coveku [ostali fanovi su ili suvise stidljivi, ili suvise pristojni & fini za tako nesto; but not ghoul] i pozdravih se: rekoh da TCM smatram jednim od najboljih horora ikada, kao i jednim od najboljih filmova uopste [regardless the genre], da sam srecan sto ga vidim uzivo, da sam iz Srbije, gde ima brojne fanove kako medju horordzijama tako i medju film. kriticarima i reziserima, itd. itsl. On je sve vreme imao totalno iskren osmeh i srdacno mi odvracao rukozdrav dok mi je zahvaljivao na lepim recima.
Onda ga zamolih da mi potpise DVD TEXAS CHAINSAW MASSACRE & LIFEFORCE + VHS LIFEFORCE-a za dimitrija vojnova (s kojim sam u to vreme drugovao), sto je ovaj vrlo rado ucinio: cak se potrudio da nadje srebrni flomaster, buduci da je artsy-fancy SKROZ CRNI omot za moj TCM malo nezahvalan za upotrebu crnog flomastera.
Rekoh mu da bi bilo lepo videti ga u Srbiji ['Oh, I'd love to come there!', rece on], da je snimanje filmova tamo vrlo jeftino a kvalitetno, pomenuh da radim na dovodjenju Richarda Stanleya u Srbiju [da radi svoj horor o ustashkim hororima] na sta ovaj rece: "Stanley, from South Africa?" Ispade da ga zna licno, i da ga obozava kao i ja [dobro, ne bas toliko, ali veoma ga ceni]. Dakle, savetovao sam ga da razmisli o snimanju u Srbiji- ne moraju sve inostrane low-budget produkcije da zavrse u Cheshkoj ili fuckin' Rumuniji! Rece da ce razmisliti o tome, da mu se ideja svidja.
Najzad, pitao sam ga na sta ce liciti njegov naredni film, BREW. Kaze, 'very black horror comedy'.
'I guess not as sick as TCM 2, right?' rekoh.
'Oh, no,' nasmeja se on, 'not THAT sick: we couldn't get away with THAT now. It's lighter & funnier. Like, the guy loses an arm, and uses this elixir [=BREW IZ NASLOVA, neka vrsta cudesnog 'napitka' za dugovecnost itsl.] so his arm grows again.'
'So, it'll be more like REANIMATOR, right?'
'Yeah, that's it,' rece Hooper.
'Well, Mr. Hooper, I'm glad to see you back in form: I really liked TOOLBOX MURDERS. Unlike many of your later films, this one was really good [=SHOOT ME, ALI STVARNO SAM MU OVO KAZAO]. I wish you best of luck with your next projects & hope to see you again.'
On se jos jednom zahvali na lepim recima, pozdravismo se, i onda otrcah na metro.
eto, tako je to proslo, i samo mi krivo sto sam te veceri bio sam (moja uobicajena druzbenica u san francisku te veceri je imala neke obaveze) te nemam fotku sa huperom nego samo sken DVD covera sa njegovom posvetom.
a sad, kritika iz PRESSINGA od pre 11 godina:
TEKSAŠKI MASAKR MOTORNOM TESTEROM (1974)
Scenario i režija: Tob Huper
Ko-scenarista: Kim Henkel
Muzika: Tob Huper i Vejn Bel
Fotografija: Danijel Perl
Uloge: Merilin Burns, Pol Partejn, Džim Sidou, Ed Nil, Gunar Hansen...
"Film treba da bude kao paprika - ljut, da se sve pore otvore i da se znojimo, pa da telo reaguje!" Tako je govorio Tob Huper u jeku fantastičnog uspeha svog prvenca; donekle sličan koncept filma kao podsticaja na rekciju čitavog organizma (a ne samo intelekta i emocija) imao je i Dejvid Kronenberg, koji je na velikom platnu debitovao te iste 1974. filmom JEZA (Shivers). Na žalost, za razliku od svog mudrijeg i doslednijeg "kolege", Huper u svojim potonjim filmovima nije ostao na nivou ovog svog recepta. Istina, neki njegovi kasniji filmovi uopšte nisu loši, recimo ŽIV POJEDEN (1977), KUĆA ZABAVE (1980), POLTERGEIST (1982) i SVEMIRSKI VAMPIRI (1986) - problem je jedino što, kako Kim Newman reče u knjizi NIGHTMARE MOVIES, "niko ne bi mogao da napravi dva takva filma kakav je TEKSAŠKI MASAKR... " (dalje u tekstu TMMT).
Bez imalo preterivanja, TMMT je zaista film kakav nastaje samo jednom: tako savršen spoj talenta i mudro usmerene energije, izbalansiranosti i minuciozne izbrušenosti svakog detalja, tajminga i doziranja napetosti, itd. teško su uspevali da dostignu, a kamo li ponove i mnogo veća režiserska imena. Od uvodne najave koja nas priprema za izveštaj o košmaru koji je zadesio grupu prijatelja u bespuću Teksasa, preko kratkih blic-prizora oskrnavljenih leševa i najavne špice praćene bizarnom muzikom koju je sam Huper komponovao (sa Vejnom Belom), pa preko svih užasa koji slede sve do nezaboravne, antologijske sekvence kojom se film završava - TMMT predstavlja 83 minuta destilovanog horora; posle uvodnog šoka i naizgled bezazlenih zbivanja potom, Huper sa majstorstvom koje će dostignuti još jedino Džon Karpenter u NOĆI VEŠTICA (1978) uspeva da pažljivim serviranjem pretećih nagoveštaja stvori narastajuću tenziju koja će, nakon nekoliko efektnih šokova, u poslednjih pola sata kulminirati u pravu simfoniju užasa bez trunke predaha.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da Huper ovim filmom uspeva da stvori jedno od najintenzivnijih, najnemilosrdnijih i najekstremnijih bioskopskih iskustava ikada - bez posezanja za drastičnim efektima maske i prostetike. Uprkos tako upečatljivom naslovu i svim legendama koje o njemu kolaju, u filmu TMMT ima manje krvi nego, recimo, u POLTERGEISTU, rađenom u Spilbergovoj (!) produkciji. Baš kao i u famoznoj sceni ubistva pod tušem u Hičkokovom PSIHU (1960), banalno prikazivanje majstorija specijalnih efekata zamenjeno je daleko efektnijom sugestijom kroz virtuoznost samog režisera (koji je učestvovao i u radu na fotografiji i montaži). Nikakvi vodoskoci lažne krvi ne mogu dostići ubitačni šok prvog ubistva, postignut majstorskim tajmingom, montažom i izborom uglova snimanja; ili moć sugestije koju nosi morbidna kosturnica u koju upada (buduća) druga žrtva, jer posle te scene sasvim je izlišno zadržavati se na detaljima njene sudbine; ili, pomenimo još i često hvaljenu scenu frenetično montiranih krupnih planova očiju glavne junakinje izbezumljene od užasa koji upravo tada dostiže kulminaciju...
Kao i većina filmova kojima se ova rubrika bavi, i TMMT predstavlja trijumf entuzijazma i talenta mladih i nezavisnih filmadžija nad stereotipnim, reakcionarnim kalkulantstvom "dobrog ukusa" velikih studija: snimljen za nekih 350.000 dolara koje je sam Huper nekako nabavio, film je ubrzo po premijeri zaradio 3 miliona dolara, što je za jedan nezavisno distribuiran film (pretežno u drive-in bioskopima), pa još s tim naslovom, bio izuzetan uspeh. Ovaj instant-klasik brzo je stekao neuporediv kult-status i nivo idolatrije uporediv sa još samo par filmova. Nemoguće je ovde govoriti o njegovom ogromnom značaju za žanr, kako na nivou suptilno utkane subverzivnosti priče tako i na nivou narativne strukture i brojnih režijskih rešenja, kao i ikonografije (kanibali, maskirani ubica, grupa mladih izolovana na nekom pustom mestu, hrabra junakinja koja ostaje da se sama izbori za život na kraju...). Sem što je uz Romerovu NOĆ ŽIVIH MRTVACA (1968) - vidi PRESSING br. 27 - najveći kult-horor svih vremena, TMMT sa ovim ostvarenjem deli i titulu najuticajnijeg modernog horora.
Kritičarski establišment je, po običaju, kaskao za vremenom, i trebalo je da prođe 5-6 godina pa da, postepeno, ovom filmu bude priznat kvalitet i status jednog od najznačajnijih američkih filmova iz 1970-tih. Slojevitiji i ozbiljniji no što na prvi pogled izgleda (videti, recimo, iscrpnu i ozbiljnu analizu iz pera istaknutog kritičara Robina Vuda u kapitalnom eseju "Uvod u Američki Horor Film" - PITANJA br. 4-5-6/'89) ovo je ipak film čija je kritika nekih društvenih trendova nenametljivo utkana u narativno tkivo, pa Huperov angažman može, za nekoga, biti zasenjen nemilosrdnim tempom zaista napete priče koja ni jedan sekund filma ne troši uludo.
