NASTAVCI BOLJI OD ORIGINALA

            Za sve papagaje zaljubljene u refren da nastavak nikad ne može biti bolji od originalnog (prvog) filma, evo pet odličnih naslova koji se, svi odreda, nastavljaju na takođe vrlo dobre ili odlične, ali uspevaju i da ih prevaziđu! O, zar i to može? Evo, i to u dve kategorije:

Top-5 nastavaka BOLJIH OD ORIGINALA

by Dejan Ognjanović

1) Samog sebe nadmašio:

THE BRIDE OF FRANKENSTEIN (1935)

            Uz sve poštovanje prema prvom Frankenštajnu kao utemeljitelju jezika horor žanra u okvirima američkog filma 1930-ih, mora se reći da Džejms Vejl u Nevesti značajno nadmašuje samog sebe (i svoj original) na skoro svim pojmljivim nivoima. Pre svega glumački, jer osim Borisa Karlofa, koji unapređuje svoj lik, tu su još Ernest Tesidžer kao paradigma ludog-amoralnog naučnika, i Elza Lančester, koja se sa jednim minutom na ekranu, kao Nevesta, upisala u sve antologije. Pored toga, ovaj nastavak je pametniji, slojevitiji, idejno subverzivniji, metatekstualniji, dirljiviji, komičniji, gotičkiji, vizuelno sofisticiraniji i bogatiji ikoničkim prizorima i replikama za večnost...

EVIL DEAD 2 (1987)

            Sem Reimi istovremeno rimejkuje, reimaginira (!) i nastavlja (?) svoje zezanje iz prvih Zlih mrtvaca (1982), pet godina pametniji (i luđi), tehnički sposobniji i razuzdaniji, budžetski osposobljeniji da u znatno većoj meri razigra svoju imaginaciju i da na Brusa Kembela baci daleko veću i sadističkiju količinu muka i nevolja. Odbačeni su, uglavnom, pokušaji horor-plašenja, a na 11 je odvrnut nadrealno sumanuto preterani splatstik (splater slapstik) u ovom „Two Man Show-u“, pri čemu jedan nije nikad bio bolji ispred kamere (Kembel) a drugi nikad razigraniji i nadahnutiji iza nje i sa njom (Reimi).

ALL NIGHT LONG 2 (1995)

            Da ne prođe lista bez Japanaca pobrinuo se Katsuja Matsumura u svom šokantnom nastavku (samo po naslovu i opštoj temi, a bez veze sa zapletom i likovima prvog dela); identična tema – nekontrolisano osvetničko nasilje od strane zlostavljenih – provlači se kroz ceo serijal od, za sada, 6 delova. Razrađenija stilizacija, dublji podtekst (zavođenje i kvarenje nevinih – i nihilističko-mizantropska elaboracija da, zapravo, nema nevinih), i još više razrađenog, maštovitijeg splatera, ali bez klinačkog nišimurijanskog humora sa Mašinsko-robotskim gejšama i Krvopolicajkama. Ovo je japansko morbidno crnilo u svom najlepšem i najsumornijem izdanju.

Posle ovog nastavka, ako ste tako u stanju i mogućnosti, možete da pogledate Matsumurinog dalekog uzora, američki Pljujem na tvoj grob (1978), da njime sebi povratite nešto vedrine i želje za novim sutra.

2) Došao drugi pa unapredio:

AMITYVILLE 2: THE POSSESSION (1982)

            Neshvatljivo precenjeni „original“ Stjuarta Rozenberga bačen je u prašinu i zgažen nastavkom (tj. neformalnim prikvelom), u režiji italijanskog majstora Damijana Damijanija (s tim što je ovo legitimni nastavak a ne italo rip-off tipa ZOMBI 2 ili KUĆA 3, 4, 5 itd). Damijanijev film je bogatiji i vizuelno, i glumački, a što posebno valja istaći – i na planu izazivanja strave. 

Iako pomalo derivativan (kraducka se ovde od Isterivača Đavola – ali barem vešto i zabavno, a ne patetično, kako obično biva), ovo je retko jeziv i zlokoban film koji prevazilazi ne samo dosadnjikavi prvi deo, nego i ostatak serijala, kao i 99% svih drugih horora koji su se ikada pozabavili temom ukletih kuća. Ova skrajnuta, nikad dovoljno pohvaljena divota zaslužuje pažnju onih koji su je dosad izbegavali zbog cifre u naslovu.

HELLBOUND: HELLRAISER 2 (1988)

            Debitant Toni Randel došao je iz Amerike da popravi film engleskog debitanta, Klajva Barkera, iako njegovo ime ništa nije značilo ni tada, a osim ovog filma, nije se bogzna kako istakao ničim potom (recimo da mu Krpelji iz 1993. imaju dosta „big-bug“ splater šarma, a solidna je i akciona splater-fantazija Fist of the North Star, 1995). Uprkos tome, uspeo je da prevaziđe „budućnost horora“ (c) by Stiven King. Drugi Gospodari pakla su još pompezniji, vizuelno maštovitiji i razrađeniji, budžetski bogatiji pa time i sposobniji da pruže još spektakularniju – ali i ludački hrabro krvaviju i sadističkiju – verziju Pakla od Barkerovog ionako odličnog „u četiri zida“ gotik-splatera. Umesto puke reciklaže, ovaj film radi ono što bi svaki dobar nastavak morao: razrađuje i dalje razvija mitologiju prvog filma na nadahnut i smeo način kakav se retko viđa.

            A ako vam ovaj maraton nije dovoljno maratonski, pogledajte na kraju i dokumentarac (podeljen u dva dela), u ukupnom trajanju od osam sati: Leviathan: The Story of Hellraiser i Leviathan: The Story of Hellbound: Hellraiser II! 

PS: Zašto na listi nije Aliens? Zato što je on značajno promenio žanr originala (od horora u ratni/akcioni), pa je pomalo bezveze porediti babe i žabe, odnosno dela različitih žanrova i ambicija. Osim toga, Aliens smatram boljim filmom samo ponedeljkom, sredom i petkom, dok sam utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom ubeđen da je Alien ipak bolji. A ovo pišem u noći između subote i nedelje. 

PPS: Gornji tekst napisao sam na poziv urednika onlajn fanzina (?) EMITOR. U svom predhelovinskom specijalu nekolicina ovdašnjih pisaca i piskarala napravila je svoje top liste od po 5 filmova idealnih za horor maraton, a svaki da bude u nekom tematskom ili već kakvom ključu. Ja sam pisao o temi koju vidite gore, a neki drugi dali su svoje predloge horor maratona u kojima odabrane filmove povezuju sex, monstrumi i uklete kuće. Njihove predloge možete pogledati OVDE.

SPS: A od mene uskoro očekujte još jedno rušenje klišea: HOROR FILMOVI BOLJI OD KNJIGA PO KOJIMA SU RAĐENI! Čisto zato što mi je muka od onih koji veruju da je knjiga UVEK, nužno bolja od filma, tj. da filmska ekranizacija dobru knjigu ne može da nadmaši. E, MOŽE! O, itekakao! Soon...

Gothic Golubac (tvrđava)

            Ovog leta sam sa prijateljem i kolegom Markom Piševim overio još jednu lokaciju „gotske“ Srbije koju odavno imam na umu: velelepnu tvrđavu Golubac, kraj Dunava, na istoku Srbije.

Bio je to deo naše bogate i više nego sadržajne ekskurzije koju su, do tog trenutka, već činile posete tvrđavi Ram, kao i drevnom keltskom nalazištu (ritualni žrtvenici) u njenoj blizini.

Nažalost, sa Golupcem nismo baš imali sreće: naša sklonost ka improvizaciji, ad hoc odlukama i rutama te zbrzanim maršrutama, koja nam je do sada uvek donosila blagodeti („sreća prati hrabre – i pametne!“) ovog puta nas nije baš proveselila.

Naime, ispostavilo se da smo tvrđavu Golubac zatekli usred opsežnih radova rekonstrukcije, što smo, uz malo guglanja, verovatno mogli saznati pre nego što smo krenuli ka njoj; ali, tko se pak tomu nadao, ne?!

To je značilo da je ugođaj starinske tvrđave i njenih divnih kamenih zidina bio nagrđen grdnim skelama, žicama, daskama, ogradama i radnicima sa šlemovima u drečavim uniformama.

To je, što je još gore, značilo da nema ništa od šetkanja njenim zidinama, ništa od penjanja na njen vrh i uživanja u pogledu na Dunav odatle, niti se moglo i pomisliti na prilazak kulama koje silaze sve do reke...

Sve što smo mogli bilo je da prošetamo njenim podnožjem, njenim središtem, pazeći pritom da nas ne pregazi neki auto, jer ovo je zaista redak ako ne i unikatan primer ovako divnog istorijskog spomenika kroz koji, doslovno, prolazi važan i užurban auto-put!

Dan je bio veoma vedar i sunčan, a nebesko plavetnilo i sunčevo bleštavilo takođe su ubijali „gotski“ ugođaj, pa sam zato barem neke od fotki načinjenih tog dana prebacio u crno-belo, kako bi bile bliže onome što smo želeli i zamišljali.

Očito bi bilo mudrije ovde doći u jesen, kad uvene sav ovaj „spanać“ što se drečavo zeleni na sve strane i svojim vulgarnim životom remeti nekro-hororični ugođaj grobno mrtvog kamena...

Upili smo u sebe, koliko smo mogli, od lepote tvrđave šetkajući kroz nju i oko nje, a onda smo otišli u obližnje svratište gde smo se počastili divnom svežom pastrmkom i smuđem... 

Treći Hrizantema festival horora i fantastike

            Bliži se Noć veštica, a to znači da je kucnuo čas i za novo izdanje Hrizantema festivala horora i fantastike u Subotici. Prošle godine sam bio gost tog festivala gde sam vodio razgovor sa Đorđem Kadijevićem a zatim i predstavio svoj roman ZAVODNIK. Ovde godine ću takođe biti tamo kako bih promovisao Orfelinova izdanja: POETIKU HORORA i novu ediciju, „Poetika strave“ koju, za sada, čine najbolja dela Blekvuda, Lavkrafta i M. R. Džejmsa.

            Pored toga, na festivalu će biti prisutan i Goran Marković i još neki zanimljivi ljudi, filmovi, muzika, knjige, zezanje. Evo programa.

Program 3. Hrizantema festivala

četvrtak 29. oktobar

18h Otvaranje izložbe: Bem Tamás – crteži,

Jugoslav Sivić - lampe (Galerija Garbo/nekadašnja blagajna bioskopa)

Moderator: Emil Kadirić

19h razgovor s rediteljem Goranom Markovićem

Moderator: Vladimir Rašo (Art bioskop Lifka)

20h Film Variola vera, r: Goran Marković (Art bioskop Lifka)

 

21.30 Otvaranje izložbe: Vasso Vujović – fotografije,

Moderator: Nela Tonković (Haustor bioskopa Lifka)

22h WDWRM - elektronska horror kompozicija "Death Samskara" (Art bioskop Lifka)

22h – Duo Solberg/ Nosterbo, Norveška (Studio 11)

23h Afterparty u pozorišnom klubu Cortex

Petak 30. oktobar

 

18.30 Otvaranje izložbe fotografija Svetlane Jakša “Teatro Grottesco”,

Moderator: Jasmina Vidaković Jovanćić (Art bioskop Lifka)

19h Dubljenje bundeva (Studio 11)

19.30 Premijera predstave Pozorišta Kosztolányi Dezsć: Exodus,

r: Tolnai Szabolcs (Pozorište Kosztolányi Dezsć)

19h Prvi dan takmičarskog programa

- I set filmova (Art bioskop Lifka)

20.30 Pauza uz osveženje

20.30 Fondacija "Danilo Kiš" predstavlja:

Print Party sa dr Gnojem (dvorište Art bioskopa  Lifka)

21h Prvi dan takmičarskog programa - II set filmova (Art bioskop Lifka)

22h Afterparty (Studio 11)

23h Koncert Neuroleptic Trio (Pozorište Kosztolányi Dezsć)

24h Afterparty u pozorišnom klubu Cortex

Subota 31. oktobar/Noć Veštica 

18h Horor maskiranje (Aleksandra Rajčić)

19h Drugi dan takmičarskog programa č- I set filmova (Art bioskop Lifka)

19.30 Repriza predstave Pozorišta Kosztolányi Dezsć: Exodus,

r: Tolnai Szabolcs (Pozorište Kosztolányi Dezsć)

20.30 Pauza uz osveženje

21h. Drugi dan takmičarskog programa - II set filmova (Art bioskop Lifka)

22h Afterparty  Halloween Massacre (Klub Mladost)

23h Koncert: Supernaut - Beograd (Pozorište Kosztolányi Dezsć)

24h Afterparty  u pozorišnom klubu Cortex

Nedelja 1. novembar

19h Promocija izdavaćke kuće Orfelin,

Moderator: Dejan Ognjanović

19.15 Dodela nagrade „Gavran“ za najbolje priče srednjoškolaca

Moderator: Bojana Ćorojević

20h Dodela nagrada za najbolje filmove i izvlačenje dobitnika godišnjih karata za bioskop,

Moderator: Branislav Trifković

22h Koncert dua Dharma (Art bioskop Lifka)

22h Afterparty (Studio 11)

23h Afterparty  u pozorišnom klubu Cortex

Četvrtak 29. oktobar – nedelja 1. novembar

(dvorište Art bioskopa Aleksandar Lifka)

Projekcija filma Kabinet dr Kaligarija (1920) r: Robert Vine

            Inače, koliko je VAŽNO da se dešavaju ovakvi festivali, manifestacije i prezentacije najbolje se vidi ako pogledate najavu ovog festivala OVDE – a onda bacite pogled na desetine apsolutno imbecilnih i zatucano-slepačkih komentara čitalaca (mada, kako to da ovi ljudi umeju da čitaju, kako umeju da upale kompjuter i pronađu neki veb sajt – ostaje za mene velika misterija)! Misionarska misija ovog festivala, koje sam i ja deo, sastoji se upravo u prosvećivanju ovako zatucanih troglodita koji su, povodom vesti o ovom dešavanju, našli za shodno da ostave ovakve nebuloze od komentara:

„Samo sto festival satane ne slavite i pravite kako vas nije sramota...“

„Imamo dovoljno horora i užasa oko sebe i u svakodnevnom životu samo nam nedostaju FESTIVALI ovakvog sadržaja ,pa da vidiš onda porast suicida i kriminala. Lično mislim ako ne možemo dati gradu nešto lepo i plemenito ne bi trebali ni ovo iako i ovo nazivaju UMETNOŠĆU!“

„tripuju se da su umetnici neki. vi ste mi svi za grad koji podrzavate ovakve budalastine. deca nam gladuju a vi bi da slavite satanu“

„Uzas stase radi. Festival horora. Samo festival pedofilije nam fali jos“

„Dotakli smo dno ovakvim festivalima. Mladi nemaju druga posla unesto da piju, drogenzi i da slave nekakve satanisticke praznike. Nema vama spasa definitivno.“

            E, i zbog ovakvih krembila treba narodu što češće i stručnije, ozbiljnije pokazivati šta horor zaista jeste, a šta nikako nije. To je moja misija - to je moj križ! 

Vašar knjiga 2015: Koje STRIPOVE kupiti?

  

            U prethodnom delu sajamskog vodiča preporučio sam vam nekoliko tuceta knjiga na koje vredi obratiti pažnju. Te preporuke i dalje imate OVDE.

            A sad, da vidimo šta ima novo, ili relativno novo, od stripova, a da ima moj Pečat Preporuke. 

DARKWOOD

Od novijih stvari moju najvreliju preporuku ima „Jezovnik 4: Hose Ortiz“ – izbor horor i fantastičnih stripova vrhunskog crtača, uključujući tu i čuvene (za moj groš idejno precenjene ali crtački vrhunske) JAHAČE APOKALIPSE.

Naravno, i svi drugi dosadašnji „Jezovnici“ su odlični, a o nekima sam i pisao, naročito o onima koje je radio Korben:

RIČARD KORBEN: CREEPY Presents

LEGLO STRAVE – Ričard Korben i H. F. Lavkraft

LEGLO STRAVE - Edgar Alan Po i Ričard Korben

Od stvari koje bi svaki ljubitelj horora u stripu morao da ima, tu su svakako izuzetni grafički roman FROM HELL (IZ PAKLA),

serijal STVORENJE IZ MOČVARE (čiji novi, 3. tom izlazi za Sajam)

a izgleda – ograđujem se, još nisam čitao: uskoro ću! – i navodno lavkraftovski serijal LOKOT I KLJUČ (čiji 5. deo izlazi sada)!

Za blog sam odabrao ona dosadašnja izdanja Darkvuda koja su najbliža profilu onoga što ovde pokrivam (horor i mračnjaštvo). Ona druga je sajamska cena, a prva, u zagradi, standardna, puna, pa sami izračunajte koliko štedite sa sajamskim popustom:

Iz Pakla      (3900)   2900
Jezovnik  1   (1800)  1450    
Jezovnik  2   (3390)   2500
Jezovnik  3   (1350)  1190
Okružen mrtvima SC   (690)   590  
Okružen mrtvima HC   (990)   890
Lokot SC   (1150)   850
Lokot HC   (1500)   1150
Frankenštajn   (1300)   1150

Sendmen 6 i 7   (1850)   1490
Propovednik 4   (1850)   1400
Betmen Kult     (1450)  1190
Betmen Ludnica Arkam   (2450)   1990

Stvorenje iz močvare 1   (1950)   1450
Stvorenje iz Močvare 2   (2450)  1950       
Betmen B&W 1    (1450)  1190       
Betmen Vampir    (2450)  1950        
Džoker (1450)  1190
Jezovnik 4 (1800) 1390 
Jezovnik 5 (1350) 1190   
Sendmen 8   (1350)    1190

A evo i ovogodišnjeg KATALOGA pa vi sami proberite ostatak.

MAKONDO

Spektakularno MUST HAVE izdanje od uvek vrednog Makonda svakako je 
Ranxerox
(Integral)

To znači da između jednih korica imate sva tri strip albuma ovog izvanrednog stripa kojeg je sredinom 1980-ih hteo da ekranizuje ni manje ni više nego Dejvid Kronenberg! Ukratko bih ga opisao ovako: (Kiber)Pankerska Pesnica u Lice „Dobrom ukusu“ i „Političkoj Korektnosti“ koja vrca od senzualnosti i splatera!

Osvrnuću se uskoro na blogu detaljnije na ovaj strip, a do tada, evo šta je o njemu rekao pouzdani expert, Zoran Đukanović, u svom pogovoru:

Ranxerox

Tamburini & Liberatore

Teško je nabrojati u kom sve pogledu Ranx jeste izrazito politički nekorektan. Svakako u pogledu nasilja i seksa, da počnemo od očiglednog. Prema levici, siromašnima, invalidima, obespravljenima, staricama, deci, majkama, seksualnim manjinama… Ranxa nije lako prevoditi, potrebno je napora da se njegov sleng i bezobraština ne osiromaše. U njemu nema siromašnih, svi su bogati, svi su blazirani i snobovi, ili makar to žele biti.

Alanfordovski crni humor ovde je doveden do paroksizma. Agresija je oblik normalnosti u komunikaciji u svetu kojim Ranx korača. Nasilje, od fizičkog do verbalnog, toliko je preterano da ono prestaje da bude nasilje u doslovnom smislu i postaje neka vrsta torte bačene u lice čitaoca. Čuvena scena s drobljenjem šake devojčice koja prodaje ruže je parodijski bravado političke nekorektnosti. Bacanje čitaocu u lice izazova da se prenerazi, užasne i ostane hipnotisan fascinantnim vizuelnim košmarom u koji ga ovaj strip uvlači.

Subverzija kodova svakodnevice je potpuna. Ranx svoju žestinu povlači iz najžešćih tradicija andergraund stripa, tek koju deceniju ranije uspostavljenih. Prva pojava crno-belog Ranxa, onog koga je crtao Stefano Tamburini, nosi najavu: predstavljamo vam „strip pun besmislenog nasilja“. I on to zaista jeste. Obećanje neće biti iznevereno.

KOMIKO

 

Još jedno spektakularno MUST HAVE izdanje – mega-luksuzno i ne baš jeftino, ali vredi svaku paru! SLAINE: The Horned God, velikana britanskog stripa Pata Milsa i neponovljivog crtača, ludog Sajmona Bizlija.

Izdavač zaista nema nikakvog razloga za skromnost, pa kaže: 

„SLEJN je stigao!

S velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je ovo bez ikakve dileme kruna našeg dosadašnjeg rada u Komiku, pre svega u produkcijskom smislu, naše najsavršenije izdanje do sada, projekat koji vredi kao čitava naša godišnja produkcija do pre koju godinu.“

 

ROGATI BOG je
- na 208 strana
- u koloru
- na povećanom formatu - 305 x 240 mm
- u tvrdom povezu
- u 500 primeraka.

Pošto je u samo 500 primeraka, knjiga neće ići u našu redovnu distributivnu mrežu po knjižarama, već će se pored pretplate po objavljivanju moći nabaviti samo u striparnicama, i pojedinim knjižarama koje dostojno tretiraju strip.

Inače, valja napomenuti da ovaj integral 3 knjige "Rogatog boga" sadrži i predgovor Peta Milsa, nekoliko strana komentara autora gde razjašnjavaju mitologiju, značenja i motive "Rogatog boga", napomene prevodioca kao i galeriju ilustracija i kroki crteža Sajmona Bizlija.

Bizli je apsolutni genije, jedan od nekolicine crtača kojima se divim do imbecilnosti, pa stoga – svakako overite ovo!

VESELI ČETVRTAK

Nažalost, nova knjiga starih epizoda DILANA DOGA neće izaći za Sajam, ali bi trebalo do kraja godine.

Ali zato su tu dva broja Biblioteke Obojeni Program za ovaj Sajam. Jedan Dilan i jedan Zagor (by Kerac). U tom DD Obojenom programu ima i jedna Rekionijeva priča. Rekioni standardno dobar. Lik iz te priče će se pojaviti za mesec dana i u redovnom DD #102. Naravno, i tu epizodu je napisao Rekioni. Njegov tejk na Saw serijal: neko zarobi Dilana i maltretira ga.

Specijalno izdanje Zagora biće predstavljeno na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga, a ono je posebno zato što je to prvi put da je neki strip autor iz Srbije radio na njemu. 

Epizodu „Prošlost Džimija Gitare“ nacrtao je novosadski strip autor Branislav Bane Kerac, jedan od najpoznatijih autora u Srbiji i u nekadašnjoj Jugoslaviji. „Prošlost Džimija Gitare“ je napisao scenarista Moreno Buratini, koji je urednik serijala „Zagor“ u Italiji.

Bane Kerac će u subotu, 31. oktobra biti gost na štandu „Veselog četvrtka“ na sajmu knjiga i čitaocima će potpisivati stripove.

Što se tiče ostalih Četvrtkovih ghoulovskih sadržaja:

nikako nemojte propustiti izuzetno prijatno osveženje koje donosi Dilan Dog: PLANETA MRTVIH

Marti Misterija knjiga br. 3 se radi, verovatno će izaći u cugu sa druge dve obimne knjige (Teks i Mister No), ali ne može se za sada precizirati kad će tačno izaći te tri knjige. Ali zato, ako su vam promakle prethodne dve knjige klasičnih, najboljih avantura Martija Misterije, to ima moj snažan Pečat Preporuke, pa još sa sajamskim popustom...!

ČUDNA KNJIŽARA

Stari pirat i doajen horor pregalaštva kod nas, Boban Knežević, objavio je strip album koji deluje kao obavezno štivo za ljubitelje horora:

 

NEKRODAMUS

scenario: Héctor Germán Oesterheld,

crtež: Horacio Lalia

Ovaj strip iz 1975. godine govori o demonskom alhemičaru i njegovom kompanjonu Goru. Crtež izgleda sjajno, a cena je više nego razumna za ovaj tvrdi povez na 300 strana – samo 1000 din.

Znači, ovo se nikako ne sme zaobići!

Uzgred, strip se u originalu zove NEKRODAMUS ali srpski naslov je, izgleda, NEKRADAMUS. Ko zna zašto?

Možda je nešto isplivalo iz podsvesti pirata Bobana koji poručuje „Mi NE KRADAMUS, ah ne, kupili smo prava i sve, sad smo LEGALAMUS...“ Dakle, Boban je, navodno, postao Nekradamus. Videćemo...

Najzad, evo i jedne knjige o popularnom stripu koja bi vas mogla zanimati – izdala UKRONIJA:

I na kraju, podsećam na odličan grafički roman KORPORATIVNI PANDEMONIJUM o kojem sam nešto više pisao i pokazao OVDE!