POETIKA HORORA i PARAZIT!

Dragi moji hororisti, evo vam dve vanredno lepe vesti.

Kao prvo, nastavljamo sa edicijom „Poetika strave“. Prihvatili ste je kao nešto što se podrazumeva, kao brend koji znači kvalitet – i lepo je što je tako, znači da smo do sada opravdali vaše poverenje. Tako će, siguran sam, biti i sa najnovijom, 26. knjigom u stalno narastajućoj ediciji, a to će biti PARAZIT – moj izbor najboljih horor priča Artura Konana Dojla.

„Štaaa?“, pitate se vi zbunjeno. „Otac Šerloka Holmsa? Čovek koji je (na tragu Poa) ustoličio savremenu detektivsku priču? Zar je on pisao i horor?“

„O, i te kakav!“, kažem ja.

Šta ima u PARAZITU?

Osam najboljih Dojlovih horor priča – tačnije, naslovna novela, sa svojih 55 strana, plus još sedam kratkih-slatkih priča u mom izboru. Konkretno:

 

Parazit

Jedan nadobudni, super-racionalni viktorijanski džentlmen, naučnik, podvrgava se hipnozi, nesvestan da će njegova volja postati puka igračka u rukama nemilosrdne žene-parazita koja će mu svojim moćima od života napraviti pakao…  

 

Kapetan ’Polarne zvezde’

Dnevnik brodskog lekara na jednom kitolovcu u blizini Severnog pola opisuje jezive, sablasne fenomene u ledenoj pustoši koja je nalik nekom vanzemaljskom svetu – i njihovu vezu sa tajanstvenim kapetanom tog broda.

 

Seoski užas

Na pastoralnoj pozadini jednog zabačenog, planinskog švajcarskog sela dešava se čitava serija vrlo krvavih ubistava: ko to razbija lobanje mirnim seljanima motičicom u potiljak? Jedan Englez koji se tu zatekao upotrebiće sve svoje šerlokholmovske moći da razotkrije poludelog ubicu.

 

Prsten Tota

Kada se jedan Englez slučajno zatekne zatvoren u pariskom muzeju Luvr dok je proučavao staroegipatske starine, on postaje svedok fantastične kulminacije storije započete u Egiptu pre četrdeset vekova.

 

Predmet br. 249

Student sumnjive psihe i morala otkrije papirus kojim može oživeti staroegipatsku mumiju i koristi je kao oruđe osvete onima koji su mu se zamerili. Kolege iz njegovog susedstva pokušaće da ga spreče pre nego što pola kampusa završi u koščatim šakama žive mumije.

 

Brazilski mačor

Jedan čovek moraće da napregne sve svoje mišiće i sav svoj razum kako bi se izbavio iz kandži velikog pantera – ali i zlikovca koji njime upravlja.

 

Igra s vatrom

Grupica spiritista obavlja svoje uobičajeno prizivanje duhova, ali ovog puta, donekle potaknuto jednim nepoznatim, novim učesnikom, na njihove pozive javi se nešto sasvim neočekivano, nezvani entitet koji će dovesti do dramatičnih posledica.

 

Užas u visinama

Ova izvanredna priča spaja avijatičarsku akciju i lavkraftovsku, kosmičku stravu: jedan pilot u najvišim vrhovim stratosfere, na samom obodu „našeg“ sveta – otkriva svet džinovskih zlokobnih stvorenja nalik plutajućim amebama i oktopodima. Da li će se i kako izbaviti iz njihovih pipaka?

 

Osim navedenih priča, u ovom izdanju naći ćete i

1) iscrpan pogovor Dr Dejana Ognjanovića, „A. K. Dojl: Viktorijanska Zona sumraka“ koji objašnjava misteriju prisustva natprirodnog horora u opusu pisca koji je postao sinonim za dedukciju i zdrav razum,

2) detaljnu Biografiju A. K. Dojla,

i 3) Spisak Dojlovih priča strave na srpskom.

 

            Sve to na 288 strana, sa božanstvenom koricom i unutrašnjim ilustracijama by Ivica Stevanović, ali i sa nekim drugim zanimljivim ilustracijama i fotkama koje će vam približiti Dojlov horor.

            Sve priče preveo je Strahinja Mlađenović.

            Cena: 1.100 din direktno kod Orfelina (i mene), a u knjižarama od 1.300 pa nagore.

 

            Zajedno sa PARAZITOM Orfelin raspisuje pretplatu na još jednu knjigu. I to ne makar koju i makar kakvu: najzad će pred vama ponovo biti moja POETIKA HORORA!

Nakon što je Orfelin tamo negde 2017. rasprodao prvi tiraž od 666 primeraka, ova knjiga je godinama bila nedostupna, nenabavljiva – čak ni na Kupindu niko nije bio blesav da se nje lišava! – predugo je to trajalo, i krajnje je vreme da se toj nepravdi stane za vrat i da Knjiga-Matica, iz koje su se rodile edicije „Poetika strave“ i „Crna mačka“, bude dostupna i onoj čitalačkoj publici koja je stasala nakon njenog izlaska – ili koja se za horor zainteresovala kasnije, delom i zahvaljući pomenutim edicijama.

            POETIKA HORORA je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima („Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), „Čudne priče“ kosmičke strave („Boja izvan ovog svemira“ H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Andžela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ejkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

       Prvo izdanje studije Poetika horora bilo je u najužem izboru od tri naslova za nagradu „Nikola Milošević“ za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti.

Njen autor je bio nominovan u najuži izbor od pet imena za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ za 2021. godinu u oblasti eseja.

ovako je izgledalo I izdanje, 2014, od kojeg je sve počelo

Hvalili su je najveći autoriteti:

„Ova iscrpna, promišljena i celovita poetika horor žanra pokazuje njegov značaj za popularnu književnost, ali i književnost uopšte. Veliki broj svežih i relevantnih zaključaka svog istraživanja, sprovedenog s istinskom posvećenošću, ali i čvrstom naučnom utemeljenošću, autor je izložio metodološki precizno, preglednim i jasnim stilom.“

- prof. dr Zoran Paunović 

„Poetika horora predstavlja kapitalan rad koji omogućava dublje razumevanje i ozbiljno, naučno zasnovano proučavanje ovog slabo istraženog žanra u domaćoj teoriji.“

- prof. dr Sava Damjanov

sa promocije u Vršcu, 2015

 

Ovo novo, drugo izdanje donosi:

- tvrd povez

- korigovan tekst,

- novi prelom, dizajn i ilustracije

- 580 strana velikog formata (17 x 24 cm).

 

Dakle, ova kapitalna knjiga će sada zaista kapitalno izgledati i biti u tvrdim koricama, i šivenom povezu, tako da zaista bude trajna, da joj se slobodno vraćate, otvarate je i čitate i pozajmljujete bez straha da će se raskupusati i stranice pogubiti.

Font je sada veći a tekst nije tako zbijen kao u I izdanju, pa će čitanje ovog puta biti čisto uživanje.

Što se tiče izmena u samom tekstu, one nisu krupne: u II izdanju ne postoji nikakvo novo poglavlje, ili appendix, u odnosu na I izdanje. Nije da ne bih imao šta da dodam svojim tezama od pre 10 godina, ali… To ne bi bilo pošteno ubacivati ovde. Nije nam namera da „teramo“ da one koji imaju I izdanje kupuju i ovo. Barem ne iz razloga novog teksta, jer novog teksta ima vrlo malo. Sadržaj je isti, tekst je skoro isti, a izmene u tekstu su sledeće:

- popravljena je transkripcija nekih imena;

- tamo gde su ranije stajali citati prevedeni s engleskog sada su ubačeni citati iz knjiga koje su na srpskom u međuvremenu izašle, a kojih u vreme pisanja I izdanja kod nas nije bilo;

- dodato je nekoliko fusnota, a postojeće su ujednačene i ponegde dopunjene;

- apdejtovane su neke činjenice koje su se promenile od pisanja I izdanja;

- ovde-onde su u tekst dodate neke fraze, ili poneka rečenica, uglavnom zbog veće jasnoće, boljeg pojašnjenja, gde sam procenio da bi nešto sitno valjalo dodati ili drugačije iskazati – ne kao novu tezu, novi argument, nego da bih još jasnije iskazao postojeći.

glavni krivci za ovu knjigu: autor, unutr. dizajner/prelamač i urednik/izdavač

Ukratko, ako već imate I izdanje, ne morate kupovati II izdanje zbog teksta: ali možete zbog poveza, preloma i fonta koji knjigu čine trajnijom i preglednijom.

Naravno, ako nemate ovu knjigu, a zanima vas horor, barem malo, makar malčice – onda apsolutno ne smete sebi dopustiti da ne nabavite ovu Bibliju horora, i to što pre. Nemojte da čekate da se i ovo izdanje rasproda…

Cijena?

Prava sitnica!

Smiješnih 2.200 din za ovu veliku tvrdu ciglu na skoro 600 strana velikog formata kojom od sada pa do kraja večnosti možete tucati u glavu svakoga ko se usudi da vam kaže: „Pih, horor! Koješta! Gluposti! Detinjarije! Trivijalna, petparačka ’književnost’!“

Ko u vašem prisustvu lupi tako nešto, lupajte ga u tintaru POETIKOMA HORORA sve dok ne progleda!

sa promocije u Vršcu, 2015

 

Inače, POETIKA HORORA je knjiga 1 u Orfelinovoj novoj ediciji „Studija strave“ u kojoj ćemo objavljivati kapitalna dela teorije horora domaćih i stranih autora u mom izboru.

 

Ko ovu knjižurinu želi sa potpisom Dr Ognjanovića, može je naručiti i kod mene (ali nek požuri, jer neću imati mnogo raspoloživih primeraka). Pišite mi na moju staru dogstar666 – yahoo adresu.

Svi ostali pohitajte Orfelinu i naručujte POETIKU HORORA i PARAZITA!

Pretplatu možete izvršiti na račun Orfelin izdavaštva 220-73108-85, sa naznakom Uplata za… (naslovi knjiga koje uzimate). Naravno da možete naručiti i ranija izdanja na ovoj gomili (vidi sliku). Posle uplate pošaljite vaše podatke (ime i prezime, adresu i broj telefona) na e-mail: orfelinns@gmail.com

Pretplata traje od 27. maja do 25. juna.

Knjige iz štampe izlaze do kraja juna i smesta se šalju pretplatnicima.

U knjižarama će verovatno biti tek krajem jula ili u avgustu.

 

Što se tiče DIVLJE KAPELE, evo apdejta:

prve primerke bi trebalo da dobijem u subotu, i ako štampar, za promenu, ispuni obećano, počinjem da ih šaljem od ponedeljka, 30-og pa nadalje, po redosledu kojim ste mi se javljali. Naravno, nije kasno ni da mi sad pišete i kupite sebi KAPELU, PROKLETIJE, pa čak i neki od poslednjih preostalih primeraka NAŽIVOG… 

9. MEĐUNARODNI FESTIVAL STRIPA NIFEST 2022

 

Evo najave jednog pažnje vrednog dešavanja u Nišu, pa koga zanima strip nek obrati pažnju na ovo dole i nek svrati, sam ili s decom, if any. Dolazi Bane Kerac, dolazi glodur Veselog Četvrtka, dolazi čak i neki Italijan, Marčelo, ali ne reper nego stripadžija… Evo, sve piše dole…

 

Međunarodni festival stripa Nifest, stripska manifestacija koju je Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić” prvi put organizovalo u aprilu 2014. godine pod pokroviteljstvom Gradske opštine Pantelej i njenog tadašnjeg predsednika Srđana Savića, nastao je sa ciljem da „devetu umetnost” približi mladim generacijama i da im pruži priliku da upoznaju mogućnosti i dostignuća stripa kao stvaralačke forme i veoma uticajnog medija masovne komunikacije. I ne samo da su nastankom ovog festivala ključni ciljevi „Branka Plavšića” direktno pretočeni u delo, nego je svojom razgranatom koncepcijom Nifest obuhvatio sve važnije segmente stripske kulture − od edukacije mladih putem stripskih radionica, preko berze stripskih izdanja (gde su zastupljeni najznačajniji izdavači i najnovija izdanja u oblasti stripa) i organizovanja stručnih predavanja i tribina, okruglih stolova, prezentacija i samostalnih i grupnih izložbi, pa sve do predstavljanja stripofilima najznačajnijih domaćih i inostranih autora iz sveta stripske umetnosti.

Tribinski programi na Nifestu podrazumevaju učešće istaknutih stripskih kritičara, teoretičara i istoričara koji na otvorenim tribinama i okruglim stolovima često prezentuju nedovoljno poznate detalje iz istorije i teorije domaćeg i stranog stripa, kritički promišljaju fenomen „devete umetnosti” i sagledavaju ga iz različitih perspektiva, ali i polemišu o tokovima razvoja popularne kulture i odnosima stripa i drugih vrsta umetnosti. Tokom Nifesta se, takođe, svakodnevno prezentuju i najnovija stripska izdanja i ostvaruje značajna interakcija sa brojnim festivalskim posetiocima. Ove godine je u fokusu Nifesta jedan od najvećih klasičnih majstora srpskog i evropskog stripa Đorđe Lobačev. Povodom dvadeset godina od smrti ovog stripskog velikana osvrnućemo se još jedanput na njegovo umetničko stvaralaštvo i značaj za istoriju stripa na Starom kontinentu, a sve ćemo to upotpuniti novim, potpunijim pogledom na monumentalni „Makondov” izdavački projekat Sabranih dela Đorđa Lobačeva. Obeležićemo i 30 godina postojanja Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev” iz Beograda, tog najvećeg rasadnika autentičnih stripskih talenata u ovom delu Evrope, a podsetićemo se i velikog stvaraoca i još većeg izučavaoca stripa Zdravka Zupana i skrenuti pažnju na ključne iskorake ka novoj fazi srpske stripologije – osnivanju muzeja i centra za umetnost stripa koji će nositi upravo Zdravkovo ime. Tu su i druge festivalske žarišne tačke: nezaobilazni Zagor Te-Nej, s Banetom Kercem i Marčelom Manđantinijem kao više nego adekvatnim gostima, edukativno-istorijska srpska stripska saga o Nemanjićima iz pera Dragana Tomovića i Gorana Milutinovića, naknadni osvrti na Linije fronta i Tehnotajz u izdanju „Sistem komiksa” itd. itd.

Posebnu draž ovogodišnjem Nifestu daće i stripske radionice s mladima, od kojih će jedna biti organizovana u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac” kao susret italijanskog majstora Marčela Manđantinija s literarno i likovno darovitim učenicima te škole, dok će drugu, ovaj put u Niškom kulturnom centru, voditi stripski autor Vladimir Vesović, dugogodišnji vrhunski pedagog i osnivač i upravnik sada već legendarne beogradske Škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev”.

Tokom prethodnih izdanja Nifesta u Nišu je upriličeno više od dvadeset samostalnih i kolektivnih izložbi stripa – od istraživačkih, tragalačkih i autorskih do retrospektivnih godišnjih izložbi Udruženja stripskih umetnika Srbije – čime su niškoj stripskoj publici predstavljena mnoga značajna dostignuća na polju domaćeg stripskog stvaralaštva. Toliki broj kvalitetnih stripskih izložbi pre Nifesta, sticajem raznovrsnih okolnosti, Niš nije imao nekoliko decenija unazad. I 9. izdanje niškog međunarodnog stripskog festivala obeležiće nekolike kvalitetne izložbene postavke – najpre izložba o neraskidivim istorijsko-kulturološkim vezama francusko-belgijskog i srpskog stripa pod nazivom Svet u oblacima, autorska postavka stripskog autora i ilustratora Sabahudina Muranovića Murana Tragom starih majstora: moć preobražaja i intrigantan izložbeni projekat Zagor iz mog sokaka autora Svetozara Anđela.

Među gostima 9. Nifesta  su ugledni stripski autori i poslenici kao što su Marčelo Manđantini, Branislav Kerac, Vladimir Vesović, Sabahudin Muranović Muran, Zoran Stefanović, Darko Grkinić, Svetozar Anđel, Dušan Mladenović, Dragan Tomović, Goran Milutinović, Igor Krstić i drugi. Festivalski centar će biti smešten u Niškom kulturnom centru na Paliluli, gde će biti upriličene dve od tri izložbe (za treću, Muranovu, rezervisana je Galerija NKC-a preko puta Gradske bolnice), stripska berza i najveći broj drugih festivalskih aktivnosti, dok će se u Klubu „Labirint” u samom centru grada odigrati završnica druge festivalske večeri, posvećena darkvudskom Duhu sa Sekirom i začinjena Nifestovom humanitarnom rok žurkom. Ovu stripsku manifestaciju zajednički organizuju Udruženje ljubitelja stripa „Branko Plavšić” i Niški kulturni centar uz podršku Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Ideja za stripski festival rodila se kao logičan rezultat potrebe da strip, koji je u Nišu dotad bio neadekvatno tretiran i redovno skrajnut na margine kulturnih dešavanja, napokon dobije tretman kakav zaslužuje. Niš, naime, ima velike kulturne manifestacije u sferi likovnih umetnosti (slikarstva, grafike i arhitekgure), ozbiljne, duhovne i popularne muzike (festivali i praznični koncerti), igre (folklorni festivali, balovi), književnosti (kolonije, rezidencije, sajmovi, recitatorske smotre) i igranog i animiranog filma (festivali i kolonije), ali dugo nije imao manifestaciju posvećenu „devetoj umetnosti”. Sada je tu Međunarodni festival stripa Nifest, dešavanje koje nesumnjivo ima potencijala da jednoga dana i samo postane javna gradska manifestacija.

      PROGRAM 9. MEĐUNARODNOG FESTIVALA STRIPA         

                                                     NIFEST 2022

 

 

ČETVRTAK, 26. 5. 2022.

 

12.00 – 20.00   BERZA STRIPA

(mesto dešavanja: Niški kultzurni centar)

 

18.00   Otvaranje izložbi SVET U OBLACIMA i ZAGOR IZ MOG SOKAKA

učestvuju:  Svetozar Anđel, autor projekta ZAGOR IZ MOG SOKAKA

                                Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

                                Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

19.00   SVEČANO OTVARANjE NIFESTA

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

19.30   Stripovanje 01

PUT OD IDEJE DO KALDRME U ZAGOROVOM SOKAKU

učestvuju:  Svetozar Anđel, autor projekta ZAGOR IZ MOG SOKAKA

                                Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

 

 

PETAK, 27. 5. 2022.

 

8.00   SREDNjOŠKOLSKA STRIPSKA RADIONICA S MARČELOM   

          MANĐANTINIJEM

          učestvuje: Marčelo Manđantini

          (mesto dešavanja: Prva niška gimnazija „Stevan Sremac”)  

 

12.00 – 20.00   BERZA STRIPA

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

14.00   Otvaranje izložbe TRAGOM STARIH MAJSTORA: MOĆ PREOBRAŽAJA

učestvuje: Sabahudin Muranović Muran

            (mesto dešavanja: Galerija NKC-a)

 

15.30   Stripovanje 02

            NOVA FAZA SRPSKE STRIPOLOGIJE:

            MUZEJ I CENTAR ZA UMETNOST STRIPA „ZDRAVKO ZUPAN”

            učestvuju: Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa

                               Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar

             (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

16:30   Stripovanje 03

LOBAČEV − UTEMELjIVAČ MODERNOG EVROPSKOG STRIPA

(Povodom 20 godina od smrti Čika Đorđa Lobačeva /1909−2002/ i

dovršavanja kapitalnog izdavačkog projekta Sabrana dela Đorđa Lobačeva

u izdanju „Makonda” /u saradnji sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i

pod okriljem Ministarstva kulture i informisanja Srbije/)

učestvuju:  Vladimir Vesović, upravnik Škole „Đorđe Lobačev”

        Zoran Stefanović, upravnik Centra za umetnost stripa,

        urednik Sabranih dela Đorđa Lobačeva

                    Srđan Savić, direktor Nifesta i stripski kritičar

             (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

                                               

17.30   Stripovanje 04

EDICIJA SRPSKOG ISTORIJSKOG I EDUKATIVNOG STRIPA SJAJ I SENKA NEMANjIĆA

učestvuju: Dragan Tomović, stripski scenarista

                               Goran Milutinović, stripski crtač

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

19.00   Stripovanje 05

ZAGOR U VIHORU KORONE: RAZGOVOR S MARČELOM MANĐANTINIJEM

učestvuju: Marčelo Manđantini, stripski aautor

       Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

            (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

 

20.00   Stripovanje 06

            TAJNA TAJANSTVENOG PUEBLA: ZAGOR U VERZIJI BANETA KERCA

            učestvuju: Branislav Kerac, stripski autor

                               Dušan Mladenović, urednik u „Veselom četvrtku”

                               Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta 

             (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

 

21.00   NIFESTOVA HUMANITARNA ROK ŽURKA

            učestvuju:  Mokri džez (Mokri Jazz)

                                Gospodin Pinokio

        Revolušen bend (Revolution Band)

                                Kramer (Kramer)

             (mesto dešavanja: Klub „Labirint”)

 

 

SUBOTA, 28. 5. 2022.

 

12.00 – 20.00   BERZA STRIPA

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

15.00   STRIPSKA RADIONICA S VLADIMIROM VESOVIĆEM

učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog,

                                                       upravnik Škole „Đorđe Lobačev”

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

16.00   Stripovanje 07

ŠKOLA STRIPA I ILUSTRACIJE „ĐORĐE LOBAČEV”:

PRVIH 30 GODINA

učestvuje: Vladimir Vesović, stripski autor i pedagog,

                                                       upravnik Škole „Đorđe Lobačev”

                   Zoran Stefanović, stripski teoritačar i kritičar

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

17.00   Stripovanje 08

LINIJE FRONTA: 10 GODINA POSLE

učestvuje: Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu”

(mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

18.00   Stripovanje 09

            TEHNOTAJZ: TUNELI, LAGUMI I TVRĐAVE

             učestvuju:  Darko Grkinić, stripski autor

                                 Igor Marković, urednik u „Sistem komiksu” 

                                 Zoran Nikolić, umetnički direktor Nifesta

 (mesto dešavanja: Niški kulturni centar)

 

NEČOVEK – Osamu Dazaj

Tanesi, Beograd, 2022.

124 str.

mek povez

 

S velikim nestrpljenjem i još većim očekivanjima dočekao sam izlazak romana NEČOVEK Osamua Dazaja koji stiže sa etiketom „remek-dela“ i jednog od najčitanijih japanskih romana svih vremena. Mene, naravno, bestseleri ne zanimaju, ali Japanci imaju otkačen ukus čak i kad su mase u pitanju (podsećam da je CANNIBAL HOLOCAUST tamo bio gledaniji od E.T-a!) pa prema tome… Ono što me je privuklo ovom kratkom ali slatkom romanu jeste to što su svi opisi nagoveštavali jednu vrstu mračnog egzistencijalizma od japanske, patološki asocijalne sorte, a ja sam sucker za njihove ekstremizme ove vrste.

            Zvanična najava kaže:

„Teško je proniknuti u najdublje tajne ljudske duše, u strahove i moćne kovitlace zastranjenosti. Neke od tih najmračnijih tajni ispričaće vam veliki japanski posleratni pisac Osamu Dazai u romanu Nečovek, kroz ispovest i stradanje protagoniste, Obu Jozoa. Šta je to što ljudsko biće dovodi do ambisa i neprestano ga privlači da pada i tone u svoj nepovrat i posrnuće? Koliko dugo mora da traje patnja da bi jedan čovek osetio svoje nepripadanje ovom svetu i, da li taj sunovrat može da se sagleda ili razume, neka su od pitanja koja nameće čitanje ovog romana.“

A ja kažem: NEČOVEK je kratak, ali prodoran privir u jednu mračnu psihu, u vizuru nekoga ko se od samog rođenja oseća kao izopštenik, autsajder. Ove dve reči su moguća alternativna rešenja za prevod naslova čije je finese teško uhvatiti. Na engleskom je izašao kao NO LONGER HUMAN, mada to nije dobro rešenje, jer ono implicira je ovaj lik nekada davno bio čovek, pa je to u nekom trenu prestao, i sad to „nije više“.  

Suština je u tome da glavni junak nije rođen kao „normalan“. Nije ga onda neko ili nešto, neka trauma u detinjstvu, skrenula s koloseka opšte ljudskosti i bacila na slepi kolosek „nečoveka“. Istina, postoji jedna epizoda, samo nagoveštena, bez konkretnih opisa i detalja, kada su ga kao malog dečaka, silovale služavke, ali ta trauma kao da je poslužila samo kao potvrda ljudske bestijalnosti koju je i pre toga slutio, a ne kao okidač njegovog kasnijeg stanja i pomerene vizure. (Mada se može u njoj videti barem deo razloga za njegovo, za Japance ipak i bez toga prilično rasprostranjeno, ambivalentno, otuđeno, šovinističko-paćeničko, zastrašeno-zastrašujuće, sado-mazo odnošenje prema ženama.)

On je rođen „pogrešan“, on je aberacija, neko ko se od najranijeg detinjstva osećao kao tuđin i u svojoj porodici, i sa drugom decom u komšiluku i, kasnije, u školi. Stidljiv, bojažljiv, nesiguran, on oduvek mora da igra ulogu, da glumi, pretvara se da je „jedan od njih“, a sve u njemu mu govori da im ne pripada.

I ne samo što ne pripada svom (srednje-imućnom) sloju i okruženju, nego se ne uklapa ni u ono što bi tome bila „alternativa“ – tada aktuelna ideologija proletera.

„Sve je to tako,“ kaže on o Marksizmu, kad ga slučaj ubaci u kružok mladih levičara i njihovih, po njemu naivnih i površnih naklapanja, „ali u ljudskom srcu se krije nešto još nedokučivije, još strašnije. Nije dovoljno reći pohlepa, taština, ni požuda i pohlepa zajedno. Činilo mi se da je u temelju ljudskog bivstvovanja ne samo ekonomija, već i neka čudna, natprirodna sila, kao iz strašnih priča – ni sam nisam znao šta je. Ja sam se, prestrašen tom silom, prirodno slagao s materijalizmom, kao što voda prirodno teče naniže, ali nisam bio u stanju da se kroz materijalizam oslobodim straha od ljudi, otvorim oči, ugledam zeleno lišće i budem ispunjen radošću nadanja.“(str. 46)

Postoji senka nad čitavim njegovim bićem koja se ne može objasniti ni ekonomijom ni psihologijom ni bilo kojom drugom „egzaktnom“ naukom i spoljašnjim uticajem – senka s onu stranu vremena i bivstva, metafizički mrak koji kao da se njegovim očima razotkrio, dok većina ljudskog soja baulja kratkovida ili slepa pred pravom prirodom sveta.

„Plašio sam se i samog Boga. Nisam mogao da verujem u Božju ljubav; verovao sam samo u njegovu kaznu. Vera. Činilo mi se da verovati ne znači ništa više nego pognute glave ići pred sud da se primi udarac Božjeg biča. Verovao sam u Pakao; nipošto nisam mogao da poverujem u Raj.“ (str. 82)

Nevesela slika, dakle – ali baš zato prijemčiva za prave poklonike ovog bloga. Strogo gledano, NEČOVEK nije horor roman, ali vizura glavnog junaka nije daleko od autsajdera, odnosno otpadnika iz istoimene klasične Lavkraftove priče („Otpadnik“ / The Outsider).

A da je bliska hororu govori i podatak da je ovaj roman poslužio kao predložak za mangu Đunđija Ita, koju je skoro istovremeno kad i ovaj roman, objavio „Stalker“, u tri toma, pod naslovom NIKAD ČOVEK. U toj mangi (stripu) Ito je, naravno, kao klasik japanskog horora, našao klice i povode za mnogo više mrakova i ludila i nadrealizma i grozota nego što ih roman prikazuje – ali o toj mangi pisaću uskoro zaseban prikaz: za sada vam samo kažem da, i ne čekajući na moj rivju, tu divotu sebi smesta pribavite dok još traju promo uslovi, sa nižom cenom. Naručite to sebi OVDE i OVDE.

Roman je pisan pitkim, jednostavnim, razumljivim stilom, sa puno dijaloga, zbog čega, kao i zbog specifičnog glavnog junaka, može nekoga podsetiti na Kamijevog STRANCA – iako, ako ćemo pošteno, STRANAC je ipak viša književna klasa i po dubini ideja i po prefinjenosti jezivo ledenog stila. Dazaj više pleni zbog svoje autentične, nepatvorene pomerenosti (roman je prilično autobiografski) nego kao spisateljski virtuoz. Inače, prevod sa japanskog koji je uradio Mateja Matić je vrlo, vrlo dobar.

Krupnih dešavanja nema mnogo, i ovo je više roman stanja nego roman zapleta. Prilično je lišen velike drame i konflikata, uglavnom se sastoji iz „malih“ epizoda i iz opservacija i premišljanja našeg autsajdera. Najkrupnija akcija desi se na polovini knjige – ajd’ da ne spojlujem, ali jezivo je utoliko što tom epizodom Dazaj zapravo prejudicira i način sopstvenog skončanja…

Još jedna moguća, smislenija asocijacija koju mi NEČOVEK budi bio bi roman ZLATNI PAVILJON Jukija Mišime, mada je i on, za moj groš, dublji i slojevitiji od ovoga, iako sa donekle sličnom strukturom protagoniste kao patološki asocijalnog autsajdera koji mrzi čitav svet zato što, pre svega, mrzi slabunjavog, kukavičkog, bezvrednog sebe. U svakom slučaju, ako ste voleli STRANCA (mesište!) i ZLATNI PAVILJON (bogati prilog!), onda će i NEČOVEK (izdašan dezert) da vam legne.

A ako vam legne, Tanesi je izdao još dve Dazajeve knjige (SUNCE NA ZALASKU i PLAVI BAMBUS), pa razmotrite želite li i njih.

A ako više volite da ovo čitate na ćirilici, bizarnim sticajem okolnosti isti ovaj roman je, skoro u isto vreme, tako da koincidira sa mangom („slučajnos? ne bi reko!“), izdalo i „Žir izdavaštvo“, ali kod njih se roman zove IZOPŠTENIK. Ne znam da li je njihov prevod rađen sa japanskog. Ko želi, nek proveri, ali ja bih ipak išao na sigurno, sa Tanesijem. Trenutno Tanesijev sajt ne radi zbog nekih apdejtovanja, ali proradiće za koji dan: ovu knjigu već imate i u svim knjižarama... Kod Tanesija je 700 din, u knjižarama oko 880...

Budite čovek i častite se romanom NEČOVEK, ali obavezno i stripom NIKAD ČOVEK!

I naravno, ako još sebi niste naručili moju zbirku priča DIVLJA KAPELA, javite se! Knjigu dobijam iz štampe tokom ove nedelje, najkasnije do petka, i smesta šaljem nestrpljivim pretplatnicima, onim redom kojim su mi se javljali.

zadnja korica knjige