BOŽANSKA REVOLUCIJA KATASTROFE (prikaz knjige)

BOŽANSKA REVOLUCIJA KATASTROFE i Ugovor sa Đavolom – Dorijan Nuaj

Ukronia, Beograd, 2008

ĐAVOLOV ADVOKAT

San svakog prikazivača i kritičara je da autor odradi posao za njega, i koncizno i jasno iznese suštinu svoje knjige već na prvoj strani:
 

"Na ovaj spis se može gledati i kao na neku malu enciklopediju mojih istina, koja bez sumnje može zaličiti i na kakav volšebni katalog predrasuda ili promišljanja jednog ekscentrika, proročanstvo, dijaboličnu manipulaciju, obično i neubedljivo lupetanje, postmoderni uvod u doktrinu političkog i socijalnog satanizma, neveštu skicu neke nove ideologije, intelektualnu šalu, odnosno provokaciju kojom neki marginalac želi da skrene pažnju na sebe itd." Revolucija katastrofe je zaista sve ovo; ali to jedva počinje da je opisuje.

Na čudnoj, još neviđenoj razmeđi između privatnog i opšteg, ozbiljnog i posprdnog, između studije i tirade, akademskog i internet-forumskog tona nalazi se ova neobična knjiga čija doktrina mora da je zamišljena kao jedini smisleni pokušaj pariranja (parodiranja?) doktrinama koje nam životima upravljaju, i još više onima koje pokušavaju da se tome tek nametnu. Ovo je doktrina za post-doktrinarno doba, ezoterija za skeptike i Ugovor s Đavolom za nevernike. Ona nudi politiku za XXI vek koja polazi od stanja neizvesnosti i lomova svih stabilnih oslonaca, ali stanje haosa prigrljuje više nego što mu se opire, čime izbegava standardnu grešku svih Pokreta i Mesija: zamene jedne ideologije drugom. Jer, ideologija koju Dorijan Nuaj iznosi prepoznaje apsurd i paradoks kao temelje Novog Doba, i polazi od njih u izlaganju svoje složene egzegeze sveukupne kosmologije, antropologije, psihologije, konspirologije, ideologije, humanizma i futurologije.

Božanska revolucija katastrofe je energični vapaj za smislom, i odricanje svakog okamenjenog, fiksiranog smisla; potraga za stabilnošću usred haosa, i apologija haosa. Videvši jedinu izvesnost u smrtnosti i propadanju, Nuaj uzdiže neizvesnost kao vrhovni ideal, tvrdeći da je Stvarnost nešto mnogo veće i bogatije od linearnih, logičnih, antropocentričnih sistema koje smo Univerzumu nametnuli. U ovome se umnogome približava jednom od svojih velikih uzora, Karlosu Kastanedi i njegovoj potrazi za Drugom Stvarnošću, i to putem primene radikalne Volje kao kroulijevskog (Aleister Crowley) principa koji je vrhovni Zakon postojanja, i kreativne imaginacije u spoju sa šamanskim i magijskim postupcima po uzoru na Austina Osmana Spare-a.

Napisana jasnim, neuvijenim jezikom, ova knjiga uprkos tome uspeva da više toga sakrije nego li otkrije, sve vreme, ipak, davajući dovoljno naznaka upornijem čitaocu da prodre iza vela aluzija i ironično intoniranih deonica do namere autora koja, u ovom kontekstu, teško da se može definisati nekom postojećom klasifikacijom. Svedočanstvo toga je i odsustvo pokušaja izdavača, Centra za izučavanje tradicije "Ukronija" i Narodne biblioteke Srbije da uopšte klasifikuju ovu knjigu bilo kakvom odrednicom: filozofija, sociologija, politika, okultizam, mistika, magija, ...poezija? Jer, ona je sve to, i ništa od toga. Najpribližnije poređenje koje nam pada na um bilo bi nazvati je spojem Crowleyeve Knjige laži i W. Burroughsovog Golog ručka, uz obilate doze Kastanede, socioloških teorija, i dvije žlice umiksovanih programa ovdašnjih političkih partija, zbog čega je logičan, i čak neminovan njen deo - ponuđeni Formular Ugovora sa Đavolom.

Izrazito politički nekorektna, svesno kontradiktorna i nedorečena, izluđujuća, inspirišuća, iritirajuća, podsticajna, otkrovenjska, detinjasta, duboka, naivna... sve to je Božanska revolucija katastrofe, knjiga koja nije namenjena nijednoj prepoznatljivoj ciljnoj grupi – ona je za svakoga, i ni za koga. Od toga odakle dolazite i šta sa sobom nosite zavisi i šta ćete iz ove knjige poneti. Iza neupečatljive, a opet sugestivne korice, i unutar nedovoljno lektorisanog, grafički skromno uobličenog teksta krije se knjiga koja, ako ništa drugo, ne liči ni na jednu drugu koju je neki ovdašnji autor potpisao – knjiga koja je u najboljem smislu reči toliko odmaknuta od aktuelne srpske ponude da deluje kao da potiče iz nekog sasvim drugog sveta. I baš zbog tog odmaka, zbog autsajderske pozicije autora, ona je ovdašnjem čitaocu aktuelna i, čak, neophodna. Kako jedan veliki inicijant već reče: "Ko zna, znaće; ko ne zna – neznaće".