4+
Scenario: John Ajvide Lindqvist, prema svom romanu
Uloge: Kare Hedebrant, Lina Leandersson, Per Ragnar, Henrik Dahl...
Žanr: Horor
Trajanje: 114 min
Proizvodnja: Švedska, 2008.
Postoje specijalni efekti koji su toliko specijalni da ni Holivud ne može da ih kupi. Radi se o magiji ljudskosti koju nikakva kompjuterska animacija ne može da rekreira ili nadoknadi – magija savršeno odabranih glumaca čija alhemija transcendira (i smešnim čini) "specijalne efekte" generičkih žanrovskih produkata. Let the Right One in (Pusti pravog unutra) pušta pravu magiju unutar svoje horor priče i time prevazilazi žanr. Nebitno je da li volite horor ili ne: ovo je, jednostavno, odličan film.
Oskar, plavokosi Šved (Kåre Hedebrant) sanja o osveti vršnjacima koji ga svakodnevno zlostavljaju u školi. Njegove prve reči u filmu citat su iz Oslobađanja (John Boorman): "Cvili sada. Cvili kao svinjče." Kasnije ga vidimo kako uvežbava rutinu iz Taksiste (Martin Scorcese): "Da li se meni obraćaš?" Ali on nije ludak: on samo pokušava da preživi i ostane zdrav u hladnom, neprijateljskom okruženju.
Drugi, i ključni učesnik u magiji ovog filma, Lina Leandersson, dolazi kao spas. Ona Oskara smesta upozori da njih dvoje ne mogu da budu prijatelji, ali ih usamljenost svejedno upućuje jedno na drugo. A razlog što ga ona odvraća od prijateljstva je u tome što ona nije obična devojčica. Eli je vampir. Ona ima "dvanaest godina, manje ili više". Lina Leandersson igra izmučenu dušu gonjenu gladi za krvlju sa ubedljivošću koja slama srce: ona je ranjiva, ukleta i tužna, ali isto tako i jeziva - kad ogladni.
Mada su neki manji efekti (sa žicama i kompjuterskom animacijom) korišćeni za scene Elinih divljih napada i nadljudskih skokova, prava magija isijava u njenim mirnim scenama sa Oskarom. Magija isijava iz načina na koji razgovaraju, iz načina na koji Eli krupnim crnim očima posmatra Oskara, iz načina na koji se njihova tela njišu dok slušaju muziku s gramofona kad Oskarova majka nije kod kuće. U tome je prava magija ovog filma i nikakvi teen super-modeli slatkih lica i "cool" kožne garderobe koji uz glasnu tehno-muziku glumataju vampire sa plastičnim očnjacima ne mogu ni da priđu Alfredsonovom filmu.
U smislu originalnosti, Let the Right One in ne kotira se naročito visoko. Već smo videli pretpubertetske vampire zaleđene u vremenu, recimo u Intervjuu sa vampirom (Neil Jordan) i u Blizu tame (Kathryn Bigelow). Dečake koje vršnjaci zlostavljaju viđamo svaki dan u ponekom filmu. Krvavije prizore tranžiranja ljudskog tela nego što to biva u hororu videli smo u krimi-triler-komediji Diler 3 (Pusher 3; N.W. Refn)... Pa, opet, gluma Alfredsonovih glavnih glumaca nosi ovaj film i čini čak i prepoznatljive situacije svežim i čarobnim.
Jer, iznad svega, ovo je film o odrastanju, ozbiljna i saosećajna storija o prijateljstvu i ljubavi koji prevazilaze sve granice. Horor tropi su tu samo da naglase pred-tinejdžerski angst sa kojim svako može da saoseća. Možda većina nas nije okusila krv, ali svi prepoznajemo glad. Većina nas se u nekom trenutku osetila različitim od drugih i tragala za prihvatanjem i ljubavlju jedne posebne osobe. Ako i nismo nekoga ubili, svi smo bar jednom u životu ozbiljno nekome poželeli smrt. Neka onaj ko nije poželeo da njegov neprijatelj "cvili kao svinjče" baci prvi kamen.
Let the Right One in u svojoj srži ima nežno ljudsko srce koje kuca ispod površine hladnog švedskog predgrađa i njegovog krvlju poprskanog snega. Kamera i režija odlični su na jedan suptilan, nenametljiv način: sve je podređeno likovima i drami. Time što je naglasak stavio na njih, a ne na efekte i šokove (iako ima i njih!), ovo je prijatan izuzetak u modernom hororu: film koji uspeva da istovremeno bude dirljiv, magičan, dubokouman i jeziv.
(Viđeno na Cinema City festivalu, Novi Sad, Srbija, Juna 2008. gde je film dobio nagradu Srpskog ogranka FIPRESCI-ja)
Objavljeno na Popboksu:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6608
Deki, super review, stvarno je odlican film. Imam ga, ako ti treba za kolekciju (mada ne sumnjam da ga i ti vec imas) :)
ОдговориИзбришиZanima me kako bi ti protumacio kraj filma :)
Pozdrav iz hladne Norveske,
Bojana
Dobar tekst, još bolji film.
ОдговориИзбришиNego, nije li ovo po pravilima uporebe kritika (a ne rivju):)
Pozdrav Bojani:
ОдговориИзбришиfilm za sada imam a prvom prilikom nabavljam i USA DVD.
Ne znam šta bih tumačio vezano za taj kraj, mislio sam da je prilično jasan?
Curica i dečkić odlaze zajedno u novi grad, u nove pohode u tom dvosmislenom hepi-endu: kako će i koliko dugo uspeti da ostanu neotkriveni pitanje je koje bih baš voleo da vidim u nastavku. A još više: kako će se razvijati njihova veza dok on bude stario, a ona i dalje bila devojčica.
Iako u principu mrzim nastavke, ovaj film je pokrenuo brojne zanimljive teme koje bi se MOGLE, u pametnim rukama, razviti u drugom delu.
Sta mislite zasto Vojislav Kostunica odgaja one silne macke kod kuce:)
ОдговориИзбришиniko ne obraca paznju na politicko kulturoloski aspekt filma, poebno imajuci u vidu antimuslimansu histeriju u skandinaviji
ОдговориИзбришиeli nedvosmisleno lici na arapkinju
indikativna je scena na bazenu gde jedini bully koji biva pošteđen je arijevski plav dečak, dok ostali koji bivaju raskomadani su tamnije puti
i ovakvo čitanje filma daje materije za analizu
bojim se da je ovakvo 'čitanje' samo neobavezna slobodna asocijacija koja nema smisla u kontekstu konkretnog filma. iako eli tebi liči na 'arapkinju' - nije ona ta koja trpi ugnjetavanje, nego upravo 'arijevski plav dečak', naš glavni junak. da je film o tome što se tebi učinilo na ovako površan i parcijalan način - plavi bi trebalo da ugnjetavaju crnomanjaste, a ne obrnuto! da li ti je stvarno promaklo da u ovom filmu 'arapkinja' pije krv belim švedima, a ne obrnuto? dakle, bojim se da tvoje čitanje filma NE daje nikakve suvisle materije za analizu.
ОдговориИзбришиprofesore, previše si strog u oceni obične sugestije. nigde ne tvrdim da je ovo poenta filma ,nego još jedno moguće tumačenje.
ОдговориИзбришиupravo to što "arapkinja" pije krv belim švedima je osnov islamofobije
iz ugla prosečnog brejvika pošast koju širi islam slična je vampirizmu.
i jedni i drugi se progresivno razmnožavaju i šire zarazu, i jedni i drugi su imigranti iz primitivnih sredina u uredjena društva, primer Nosferatua koji iz feudalne Rumunije emigrira u viktorijansku Englesku itd.
ne kažem da je film antiislamski manifest, ali određene insinuacije postoje.
živkoviću, ako stvarno misliš da "ovakvo čitanje filma daje materije za analizu" onda mogu samo da kažem da bih ja takvu analizu rado pročitao, jednom kad/ako je napišeš. za sada ovde vidim samo neke slobodne asocijacije na prvu loptu koje, bar po meni, ne vode u bilo kakvo smisleno čitanje ovog filma – osim ako ti zaista nećeš da ga analiziraš kao antiislamski pamflet koji exploatiše islamofobiju i obraća se brejviku i sličnima kao svojoj ciljnoj grupi. pošto ne verujem da bi bilo ko sa više od dve vijuge tvrdio tako nešto – pitam se ŠTA, onda, tvrdiš? razvij malo tu tvoju asocijaciju, ili misao, u nešto razrađenije od dosetke.
ОдговориИзбриши