ANTIBODIES

  **  

  2-  

švapski pokušaj da naprave kvazi-intelektualni rip-off SILENCE OF THE LAMBS počinje blago-obećavajuće, sa ničim-izazvanom muškom frontal golotinjom i sa solidnom akcijom hvatanja zlikovca; avaj, jednom kad ga strpaju u ćeliju, i kad neki seoski pajkan počne da palamudi, to počne da tone jezivo brzo.

dijalozi su užasno loši, likovi takođe, situacije vrve od nenamerno tragikomičnih momenata i usiljenih besmislenosti:

npr, ispostavi se da je pedofil-ubica uzimao za uspomenu gaćice svakog deteta koje je ubio, i drkao u njih, a onda svaki par gaćica zazidao u zasebnu rupu u zidu svog stana, par po par, u dužem vremenskom razmaku. izmiče mi poenta toga. da ne govorim o komšijama.

međutim, tu nije kraj smehu: kad seoski pajkan skonta šta se krije iza zida ubičinog stana, on ga razbija, i vadi novi, dotad neotkriveni par gaća. star ko zna koliko meseci. međutim, čim ga izvadi iz rupe, njegov kolega pajkan smesta zapazi: 'aha, i na ovima ima tragova sperme!' pazi, on to zapazi na gaćama starim više meseci, prljavim od zemlje, prašine, gipsa, ko zna čega, GOLIM OKOM, bez onih spec. naočara za spermu iz BASIC INSTINCTA. sad, ne bih da budem degutantan, ali... rekao bih da na tako starim gaćama tek hemijska analiza može da otkrije eventualni trag tako stare sperme.

no, ni tu nije kraj: jer, laboratorija im otkrije da se na ovim konkretnim gaćama nalaze tragovi DVE RAZLIČITE SPERME, odnosno: prvo je neko štrcnuo na njih, a onda, kasnije, bez pranja, njima se, onako uflekanim, okoristio i naš psiho za svrhe pražnjenja.

neka mi ne bude zamereno na ovako explicitnim detaljima, ali oni su stvarno slikoviti, i tipično NEMAČKI: njihova opsesija prljavim gaćama je zaista deo lokalnog kolorita...
takođe, ovo sve navodim da bih ilustrovao tvrdnju da, uprkos ovako gnusnim detaljima, ovo u suštini uspeva da ostane krajnje konvencionalan, pešački (pedestrian), dosadan i –čak! – pred kraj nesnosno kvazi-religiozan filmić, sa popovskom tiradom pravo iz starog zaveta na krahu!

notorna budalaština posle koje mi se SILENCE OF THE LAMBS ukazuje kao još veće remek-delo no što sam ga do sada smatrao (ako je to uopšte moguće).