PUKOVNIKOVICA

***

3

najzad pogledah ovaj bizaran naslov – bizaran za srpsku kinematografiju, a bizaran čak i u jednako idiosinkratičnoj kadijinoj filmografiji.

dakle, crna istorijska tragi-komedija sa elementima burleske i maltene slepstika, sa austrougarima kao protagonistima! i posle još neki kažu da osim MARŠA NA DRINU pre GEORGIJA nije bilo domaćih filmova o I svetskom ratu! pa evo vam ga još jedan, i to bolji od GEORGIJA! pa šta ako su austrijanci neki od protagonista – tu su, u važnim ulogama, takođe i 'domaći' izdajnici, tj vojvođansko-hrvatski regruti i dobrovoljci. a srbi se javljaju samo na kraju, da donesu katarzu, kako jedino i treba.

dakle, vrlo zanimljiv film o silovanju evrope usred srbije, o srpskoj fruli koja proteruje mocarta, o dekadentnoj evropi koja nije ništa bolja od onih koje bi da prosvećuje i civilizuje, i o velikoj tragi-komediji zabune koja predstavlja ne samo I sv. rat, nego i odnose Nas i Njih.

niko tu i ništa nije kao što izgleda: dešava se u srbiji koja nije srbija (vojvodina), tu je austrougarska vojska koja nije stvarno austrougarska, tu je pukovnikovica koju zamalo da zamene za neku lokalnu gospu, tu je retard koji izgleda isto kao pukovnik, tu je pukovnik koji ima ljubavnicu-leptiricu, tu je leptirica koja se uvlači u krevet pukovnikovice, tu su mrtvi koji nisu mrtvi i leševi koji ustaju… ukratko, istorija kao slepstik, kao jedna velika bezvezna šala – full of sound and fury, signifying nothing!

vidljiv je kadijin pokušaj da napravi nešto malo komunikativnije nakon flopova PRAZNIKA i POHODA, te ćorka sa zbrzanim ŽARKIM – a da opet ostane u svom maniru: uneo je malo kostima, kolora, humora, akacije, aviona, pirotehnike… ali ipak je to prepoznatljivi mračni kadija kakvog svi volimo, iako u možda malkice razvodnjenom obliku, i svakako ne na svom vrhuncu.

ako bismo cepidlačili, moglo bi se reći da ovaj film pokazuje da je vojvodina toliko plodna da u njoj čak i u oktobru (kad se film dešava) trava zeleni kao da je maj, a krošnje drveća su pune gusto nabujalog lišća; takođe, lepo je što su doveli stranca da komponuje muziku, ali nekako imam osećaj da taj volfgang (po imenu reko bih da je bečlija, il tu negde) nije baš najbolje osetio duh filma i napravio je muziku koja je možda lepa po sebi, al nisam siguran koliko je prikladna baš za ovaj film. ipak, kao što rekoh, na kraju se stvara pravi kontrapunkt sa 'maršem na drinu' koji egzorcira sa našeg tla sve te dotadašnje inostranske, uvezene, ne-endemske nepogode.

sve u svemu, jedan neobičan, blesav, sulud, otkačen, duhovit, sumoran i vrlo dražestan film, blaženo lišen pretencioznosti i deklamovanja a la GEORGIJE, a opet – tako pregnantan značenjima… šteta samo što leptirica mirjana nikolić (koja igra ljubavnicu pukovnika) nema nijedan close-up, a vala ni golišavu scenu kakvu je scenario vrlo lako mogao da ponudi (naročito na samom početku).