SHRILL CRIES OF THE SUMMER

**
2+

a evo još jednog srednje-šugavog japanca.

za razliku od TAMAMIJA, koji je još i imao neki početni pedigre (kazuo umezz, po čijoj prozi je rađen, slovi za klasika, a reditelj ima 2 solidna filma u CV-ju), ovo nije obećavalo još u startu. zasnovano je na nekakvom čudu koje moj mozak nije mogao sasvim ni da pojmi (not that I cared), ali koliko shvatih, to je nešto između rudimentarne video igrice i grafičke novele i choose your adventure pričice – u svakom slučaju, neki debilni produkt za zamlaćivanje sve debilnije japanske omladine koji je sada 'in'. a sve to u režiji čoveka koji nam je dao jedva-gledljivi TOMIE i neke od njenih negledljivih nastavaka.

srećom, ovde je bar bilo nešto malo budžeta za kostime, scenografiju, efekte i snimanje – rekao bih- na filmskoj traci: u svakom slučaju, koliko god priča bila rudimentarna i –u krajnjem saldu- bezvezna, bar sve to lepo izgleda. ako već treba da 100' zurim u nešto, makar to bilo i glupo, neka bar lepo izgleda.

ne znam da li da se bavim 'zapletom' ovoga, imajući u vidu poreklo. ajde, ukratko: gl. junak je emmo mongoloid (dakle, emmongolid!) koji je čak i za standarde tih žutaća neverovatno iritantan (ima nehumano izvijene obrve koje nema šanse da su prave! ono možda priliči loli montez ili marleni ditrih, ali da dečak ima one polukrugove preko čela…? wtf?!). emo se s familijom doseli u neku japansku zabit, gde ga smeste u školu u koju idu samo curice. umeto 'pevac u kokošarniku' situacije – ono što usledi je zapravo 'inugami meets wickerman' situacija: ispadne da u selu vlada kult nekakvih starih demona kojima svake godine prinesu poneku ljudsku žrtvu (obično od onih koji tu njuškaju gde ne treba), a da su među glavnim 'sveštenicama' u tom kultu – 2 najslađe curice s kojima ovaj emmongoloid počne da se druži. neka nebitna njuškala stradaju (offscreen), smešni pajkan dođe da istražuje ovu zaista 'nedokučivu' misteriju, bez ikakvog smisla se otkrije da je jedna od žrtava bila mrtva znatno pre nego što je naš emo sreo (eto, tako, čisto da se malo zamuti bućkuriš, mada nema smisla), a najsmešniej deonice počnu onda kada ove 2 male fufe krenu da napastvuju našeg ema. umesto da tim popišuljama podeli po 2-3 šljage, on počne da cvili kao curica (tata i mama su, how conveniently, otišli negde i ostavili ga home alone) i da zapomaže pred njinim pokušajima da prodru unutra. jedna bejzbol palica kasnije stvari se nekako ipak privedu krahu koji je sasvim bezvezan – jedan od onih japanskih what the fuck krajeva koji će možda imati malo više smisla ako se nateram da pogledam nastavak (isti reditelj, isti gl. glumci), ali pošto mi je ovo bilo JEDVA gledljivo, nisam baš siguran da ću da po'itam i vidim koje su to rupe u zapletu našli da zakrpe u nastavku.

iako je sve to prilično bezvezno, ipak je ispripovedano prilično pitko, bez većih tupljavina i smaranja, ove mlade japanke su lepe za oko (mada ne otkrivaju ništa od skrivenijih draži), a pred kraj ima i malo splattera a la japanese kao nagrada za najstrpljivije.

SHRILL CRIES OF THE SUMMER stvarno nije bogzna šta i ladno se može i preskočiti, ali koga je počela da drma kriza u nedostatku boljih japanskih horočića, recimo da može da pruži neki polovični fix, dok se ne pojavi nešto bolje.