NE LE DIS A PERSONNE (2006)

G. Canet

**(*)

3-

ja ne znam dal smo gledali različite filmove – neki su bili u prilici da ga gledaju u bioskopu, a ja overio divx, možda je ovo na divxu neka duža, dosadnija, površnija verzija – ali ja ne videh (skoro) ništa od kvaliteta koje mu neki pripisaše.

pre svega, ne mogu da se složim da je ovo, kako dimzel (vojnov) negde reče, "film koji ima tempo i strukturu američkog."

tempo je suviše spor za jedan triler, i u ovom obliku film teško da bi mogao biti upotrebljiv na USA tržištu, a naročito bioskopskom. nedostaje mu udica i narrative drive, ono što sledi posle prologa je suviše mlitavo odrađeno, a loš kasting glavnog glumca (s tim se slažem) dodatno ubija zaista slabo gledalačko učešće u priči.

struktura je takođe ne-američka, sa tim preglomaznim "da ti čiča kaže" 20-minutnim objašnjenjem na kraju, koje je možda moglo da se prihvati u nekom agata kristi tv filmu iz 70ih, ali u nečemu što bi da bude nova nada evropskog krimi filma u XXI veku? gimme a break!

zaplet je suviše razuzdan, raštrkan, nema konciznost i usmerenost američkog žanrovskog filma, a melodramski momenti su jadno neubedljivi, sa tim patetičnim flešbekovima na dečicu koja urezuju svoje inicijale u koru drveta itsl.

znači, niti me uvukao u misteriju svojom traljavom naracijom, niti me je previše uzbudio u svojim triler pokušajima (sem u par navrata koji nisu tako loši – recimo, extenzivna scena u parku i otmica-mučenje-oslobođenje posle nje), niti mi je svojim violinama zagudio tako da mi dirne plačni nerv.

odgledah, bez mnogo dosade ali i bez previše unošenja, slegnuh ramenima i rekoh: 'aha, pa dobro.'

ovo je jedan sasvim prosečan film za mediokritete.