TRICK 'R TREAT (2009)

**(*)

3-

ušao sam u ovo bez naročitih očekivanja, tako da nisam razočaran, a ni oduševljen srednjačkim, gledljivim ali prilično nebitnim filmićem.

nemam mnogo šta da kažem o njemu, pa prepuštam slikama da vas kupe, pa vidite sami.

TRICK 'R TREAT lepo izgleda, ima zabavan dizajn koji se poprilično naslanja na tim-burtonovštinu, pa ako ste zaluđenik za bartona, odma oceni dodajte bar jednu zvezdicu. da budem jasan, volim i ja bartona, ponekad, i umereno, ali ne sečem vene na te njegove goth fetiše. ipak, ako volite lutkice, bundevice, lobanjice, kosturčiće, grobljanca, B-filmove, jeftinu zabavu, jeftine slatkiše, stilizovani ambijent noći veštica itd. ovo je jedan sasvim gledljiv, solidan filmček.

ja nisam naročiti fan te bezube vrste horora koja se naslanja na TALES FROM THE CRYPT, TWILIGHT ZONE, horor-omnibuse iz 1970ih koji se svi dešavaju u jednom hiperstilizovanom, artificijelnom svetu jarkih boja i jasnih crno-belih podela na grešnike i kažnjavaoce grešnika – sa implicitnom ideologijom dobra i zla, pravde i krivde, pri čemu mrtve žrtve obavezno na kraju ustaju da u 'pakao' odvuku –zeeeev! – zlikovce.

meni su te sheme smrtno dosadne, makar bile i upakovane u šareni celofan i posute šljokicama.

TRICK 'R TREAT je solidno dizajniran, lepo uslikan filmić u kome me nije bilo briga ni za kog junaka i ni za koju situaciju. 'ko će preživeti, i šta će ostati od njih?' baš me zabole. svi su karikature, skice, tipovi, a takve možeš samo da gledaš sa distance, neunesen.

dobro, sve ovo ide uz tu teritoriju, i moglo bi se zameriti i nekim uspešnijim omnibusima, poput nedostižnog CREEPSHOW-a. ali CREEPSHOW nudi sjajan primer kako da se prevaziđu ograničenja ove konkretne vrste benignog i simplifikovanog horora – kroz mnogo duha, etitjuda, crnog humora, i angažovanjem odličnih glumaca. tih elemenata nema baš mnogo u TRICK 'R TREAT-u: odnosno, ima ih koliko za 3-, a to i nije previše.

svi pobrojani kvaliteti prisutni su na početku, u epizodi u kojoj imamo a) odličnog glumca dylana bakera (nezaboravni pedofil iz remek-dela HAPPINESS); b) duh, c) etitjud i d) mnogo crnog humora.

jedino tu imamo ozbiljniju oštricu i smelost. u ostalim deonicama imamo – dosadnu anu paquin u dosadnoj girls' night out, sa twistom;

decu koja se uzajamno plaše u kamenolomu i njihove zombi-kaunterparte; i zabavnjikavu jurnjavu po kući između zlog čiče i nekakvog bartonovskog monstrumčeta.

kad se sve to izdešava – kad odigraju svoje svi ti monstrumčići, zombičići, vukodlačice, decoubice – i kad se ispuni željenih 90 minuta, film se završi, i to je to. gde smo bili – nigde; šta smo radili – ništa naročito.

TRICK 'R TREAT i ne pokušava da dosegne ono što niko normalan ne bi ni pokušao – ozbiljno plašenje a la HALLOWEEN by carpenter – ali je, na žalost, podjednako udaljen od drugog helovinskog skoro-masterpisa, odnosno od duha, zlobnog humora i cinizma SATAN'S LITTLE HELPERA.

njegova ambicija je srednjačka, da bude jedan prigodan, praznični film koji će se vrteti na kablovskoj ili iznajmljivati na DVD-u u poslednjoj sedmici oktobra – i kao takav, pružiti solidnu zabavu za helovinsku noć – ali koji, ipak, nema kvalitete zbog kojih bismo ga pamtili i gledali tokom ostatka godine.