CRNE MISLI

ovo dole su neki moji zapisi iz vremena kada su crne misli imale nekakav bekgraund da se razaznaju od okoline.

namerno nisam izdvojio dosetke i zajebancije od 'ozbiljnijih' misli. sve je to podjednako polu-ozbiljno, a najviše je istine u najvećim šalama.

IZBOR IZ POSTHUMNIH DELA

DEJANA OGNJANOVIĆA

Možete ga zvati Buda, Hrist, Višnu, Manitu, Oziris ili kakogod vam već padne na pamet; za mene je on oduvek bio i uvek će biti - Uzimala-Davala.

VI 1992.

Sve što ima pičku je žensko, ali nije sve što ima muda obavezno muško.

17.VIII 1994

Ja sam Alfa i Omega! Nemoj imati drugih Alfa i Omega osim mene!

Osećam se kao vampir na planeti sa tri sunca.

2.I 95.

PEOPLE WHO WERE BRAVE

ARE LYING IN THE GRAVE

THOSE WHO WERE AFRAID

NOW ARE GETTING LAID

25. V 94.

Lepo je govorio moj čukundeda-vrač: Kloni se žena koje čitaju knjige i onda kad ne moraju. U drugoj verziji ta izjava je glasila: Čuvaj se onoga što žena može da izvuče iz neke knjige.

2.XII 93.

Istina uvek ispliva na površinu, kao naduti leš utopljenika – onda kad je prekasno za bilo šta sem za obdukciju.

3.II 94.

Pripadnici drevnih naroda i vernici drevnih religija, sa svojom naivnom, neutemeljenom verom u besmrtnost duha i u suštinsku dobronamernost prirode, izdigli su se iznad životinja toliko da shvate da će umreti, ali ne i toliko da shvate da će umreti... zauvek.

27.XI 94.

Bog, taj matori razvratnik – on nas jebe sve, bez razlike. On nas siluje koristeći se našom smrtnošću i neznanjem. Oni koji mu prkose, i ne znajući to, svojim opiranjem najveću mu radost čine, i najbolje ga slave. Oni pak koji mu se mirno podaju, kao žene, remete njegov užitak, pa mu se na njih i ne diže. Oni bivaju ispljunuti iz njegovih usta, celi.

10.XII 95.

Naša pozicija u ovom entropijom izjedenom svemiru analogna je poziciji ćelija nokta u telu mrtvaca koje, kako je poznato, žive i rastu još nekoliko dana posle smrti dok se ćelije mekanih tkiva uveliko kisele i saponifikuju u procesima nekroze.

Ili, kvazi-životnost i optimizam današnjih milijardi nesrećnika mogu se uporediti s veseljem blaženog neznanja milijardi spermatozoida koji se i dalje nestrpljivo migolje u testisima umrlog, iščekujući da budu ubrizgni u jaje, dok mehanizmi potrebni za to već uveliko trule...

7.II 96

Svaki strah je strah od Drugog.

Svaki strah od Drugog je strah od Sebe.

Svaki strah od Sebe je strah od Boga.

=Svaki strah je religiozne prirode.

17.IV 96

Ozbiljno shvatati ovaj svet znak je krajnje nezrelosti.

22.VI 96

Svako je kovina svoje sudbine.

8.VII 96

Lepota cveća, njegov opojni miris, raznobojno perje ptica, njihov razdragani poj – svi oni govore samo jedno: tucaj me, tucaj me, tucaj me!

10.VII 96

Rock 'n' Roll is a hedonistic anachronism of the decaying race.

Heavy metal is an anger of the decaying race.

Pop is an illusion of the decaying race.

Gothic, EBM & Industrial are a masochism of a decaying race.

Techno is a glee of the impatiently decaying race.

16.VII 96

Reći da se satansko zlo može pobediti ljubavlju i dobrotom ima isto toliko smisla kao reći da se gravitacija može pobediti antigravitacijom.

24. VII 96

Ponekad zamišljam sebe kao lik nekog romana. I pomišljam – kakav li bi to roman bio? Ako pisac stvarno nešto vredi, valjda ne bi bio moralizatorski? A opet, kad malo bolje razmislim, kome bi pa trebao jedan ovakav perverznjak i monstrum kakav sam ja, sem da ga pokaže zabrinutim Čikama i Tetama, i kaže: Pogledajte kuda Sve To vodi! Pogledajte na Vreme! Pogledajte: ovo bi mogao da bude Vaš sin! Nijedan pisac ne bi znao šta da uradi samnom u glavnoj ulozi. Mogao bih jedino da budem neki negativac. Možda bi mi i dozvolili da pobedim Dobrog Momka na kraju, ali publika bi me mrzela. Ja sam Loš Primer, Primer-Kako-Ne-Treba.

30.IX 96

U zemlji slepih jednooki je kralj? Koja glupost! U zemlji slepih i kralj je slepac, možda i najveći od svih – a jednooki, on je aberacija, subverzija, nakaza... ukratko, umetnik-stvaralac.

30.XI 96

-(Lidija) Đubre jedno, više nećeš ni da me poljubiš. A nekad si to tako voleo.

-Nekad sam se i usirao u gaće.

17.X 96

PRINCIPI EXTREMNOG MIŠLJENJA

-Istina je uvek na kraju.

-Istina nikad nije u sredini.

-Svaki početak je lažan.

-Svaki zaključak je relativan.

-Nijedno uvek nije uvek.

-Nijedno nikad nije nikad.

-Nijedan svaki nije svaki.

5.I 97

-I hope you die and rot in Heaven!

-You mean – in Hell?

-No. The only real torture is to rot in Heaven.

19. Ii 97.

Tamo gde je ONO treba da budem JA! – reče spermić, i zaroni u jaje.

(psihoanaliza)

2.X 96

Kažu: Upoznaj svoju zemlju da bi je voleo. Samo, upoznavanje i ljubav obično stoje u obrnutom odnosu. 'Svoju zemlju' najviše vole upravo brđani i tupadžije koji nikad nisu mrdnuli dalje iz svog selišta, i za koje je jedina prilika da vide neki radikalno drugi pejsaž upravo vojska i/ili rat.

16.IV 97

Ali ovaj svet je već načet, i to dobro, samo što to još uvek ne zna. Baš kao čovek u prvoj fazi raka, kome su ćelije pluća već počele da se okreću protiv njega, ali u nedovoljnom broju da bi se to već ogledalo u prvim simptomima. I on je sad na izletu, s porodicom, kraj reke, nedelja je i sunce i zelenilo, i prvi znaci raka javiće se tek za nedelju-dve, ali će ih on olako otpisati, i otići će kod lekara tek za mesec dana, pa onda još nedelja dana dok rezulatati ne budu gotovi... a već sada, ovde kraj reke, u sunčanu nedelju, dok se svi smeju, već sad je sve gotovo i prekasno za sve. Proces je već stavljen u pogon, i metastaza se širi uprkos svemu.

3.V 97

Ljudi unajmljuju fotografe i kamermane, i beleže rođendane, krštenja, ispraćaje, svadbe... Ali zašto nikada ne snimaju i sahrane, i mrtvački odar, i bdenje, i poslednji oproštaj? Zar su to manje značajni trenuci? Onda, i tek onda bi možda nešto shvatili. Ali ljudi ne žele da shvate. Jer onda bi i rođendani, krštenja, ispraćaji, svadbe... drugačije izgledali. Zbog čega se ponašaju kao da sahrana nije (makar) podjednako važan događaj kao rođenja, svadbe...? Možda zato što im instinkt života brani da uvide ono što bi tom spoznajom stekli. Život ne sme da se okreće protiv samog sebe.

23.V 97

Nema ništa ljigavije od te srceparajuće patetike raznih 'godišnjica Mature', i od nekakve nostalgije za baš tim društvom. Što bih ja za taj slučajni uzorak morona bio išta više vezan nego za ljude koji su se danas (ili juče, ili prošle nedelje) zatekli u istom autobusu sa mnom?

23.VI 97

'Život svakog čoveka vredan je romana.'

Ali nije svaki roman vredan čitanja.

13. VII 97

Tipičan Srbin ne samo što je sirovina – on je Tata na Sirovine!

14.VII 97

Poznata je stvar da su prvo nastale amebe, pa Srbi, pa svi ostali. U međuvremenu su amebe (i ostali) pomalo i evoluirali, ali Srbi – jok!

24.VII 97

-Ti voliš Kafku?

-Eh, 'volim'... 'Volim' Stivena Kinga. Kafku – živim.

10. VIII 97

(Devojčica Popošak i Pas Cveće)

Treba biti talentovano glup da bi se nešto ovakvo smislilo. Jednom prosečno glupom umu nikad ovako nešto ne bi došlo u glavu.

27.VII 97

Večito Žensko vazda nam ga diže – ili spušta, po potrebi.

3.IX 97

Svakog dana u autobusu viđam devojke iz Insmuta. I pitam se – zašto bi iko želeo da ionako buljave oči dodatno ocrtava (i uvećava) krejonom?

Fin naziv za neki ženski rok-bend: Devojke iz Daniča

XI 97

Jebote – pun autobus ljudi-pacova, a nigde Izbavitelja!

27.XI 97

Da je ovu facu napravio Stan Winston – dobio bi još jednog Oskara!

Kaže Fuentes u Terra Nostri na jednom mestu, sav egzaltiran, nešto u stilu: o, kako je divan ovaj naš tvorac, kako se igra oblicima i eksperimentiše, i pravi sve vrste varijacija na svoje Delo kako bi ga iz svih uglova sagledao –kaže on to, a ja se mislim, u autobusu Niš-Niška Banja : kako mi samo zapade da zaglavim među najpromašenije rezultate tih igrarija, među inferiorne fizionomije koje mogu predstavljati samo nakaznu parodiju i blasfemiju bilo kakvog 'uzvišenog' Dela?

Pun autobus otpadaka sa operacionog stola Doktora Moroa!

28.XI 97

Ja možda jesam rasista, ali nisam šovinista: mrzim crnkinje i crnce podjednako.

14.V 98

iz Dejanove apokrifne Biblije:

Cain: Ah, so You don't like vegetables? Prefer flesh and blood, huh? OK, I' ll give You some blood, then...

30.VI 98

Priča o tobožnjoj exploataciji žena od strane muškaraca je žvaka u koju ni same žene ne veruju, i koja služi samo za lupanje čvrga muškarcima i izazivanje neosnovanog osećaja krivice zbog prirodne superiornosti, kako se ovi ne bi dosetili da su upravo ONI jebana stranka koju žene sve vreme vrte oko svog prsta i nameću im misli, 'želje' i 'potrebe' tako vešto i suptilno da su ovi čvrsto ubeđeni da su to njihove autentične misli, želje i potrebe.

Spiritually, I am a diabetic. I cannot stand sugar in art & thought.

8.VII 98

Da li verujem u magiju?

Pa, znaš, ja ti nisam neki verujući tip, takva mi konstitucija ličnosti. Ja ili nešto znam ili ne znam. Oduvek sam imao samo sažaljenje i prezir za one koji čitav svoj život baziraju na nečem o čemu nemaju ama baš ni blage veze.

Voleo bih da znam magiju, ali niko mi je još nije pokazao, a ja nemam baš toliko vremena (ni vere) da je prizivam sam.

27.VIII 98

Popuno te razumem, bejbi. Kad bih imao pičku umesto muda verovatno bih i ja tako razmišljao.

9.IX 98

(o pravoj religiji/magiji, i o uprošćenoj verziji za mase)

To je kao kad bi svakoj šuši dao pravi telefonski broj Boga da ga uznemirava i gnjavi. Šta bi pa oni pričali s Bogom?

23.IX 98

(povodom Lovecrafta)

Ljudi danas više ne skaču kroz prozor s urlikom u kasne noćne sate zbog takvih krajnjih saznanja. Čovek koji se danas suoči licem u lice sa Otkrovenjem Pravog Stanja Stvari prosto slegne ramenima i kaže: Jebi ga, such is life. Shit happens. Son cosas de la vida.

1.IX 98

Ja nikad neću biti dovoljno dobar pisac – nisam dovoljno lujka za to. Pisac je dobar onoliko koliko je nesvestan svojih procesa i svojih poriva. On je možda prorok, ali on ipak govori u snu. Ja sam i suviše budan za te rabote...

2.IX 98

Gde je stada tu je i smrada.

26.IX 98

Ma kakvo treće oko?! Šta će nam treće oko? I sa ova dva se više nego dovoljno jasno može videti kakvo je sranje u srcu stvari! Ko to sa ova dva nije video neće mu ni treće pomoći.

22.XI 98

Bojim se da sam ja vrsta čoveka kakvog je lakše voleti mrtvog.

30. XII 99

Moje ime je Dejan; kao Demijan, samo bez MI, ali sa JA.

30.XII 99

Na pamet mi pada samo jedna moguća definicija Zla:

Voljno prizivanje destruktivnih sila (willful summoning of destructive forces) posle kojih ne sledi nikakva obnova/promena.

18.III 00

(o izvesnom pokojniku)

He did not possess enough spirit to become one.

18.III 00

Postoji samo jedan čvrst dokaz da telepatija ne postoji, a on se sastoji u sledećem:

Već više od 10 godina se skoro svakodnevno vozim natrpanim gradskim autobusima – iz dana u dan, sa najrazličitijim ljudima oko sebe, dakle sa jednim statistički vrednim, brojčano značajnim uzorkom: a opet, za sve to vreme baš niko nije zabezeknuto zurio u blaženu masku mog lica niti je sa zgražavanjem i užasom istrčao iz autobusa – ili mi bar opalio šamar.

8.V 00

Nisam baš dobar u odlaganju zadovoljstva. Mislim da u ovom govnu od života čovek zaslužuje da sebe počasti nečim onda kad može, a ako ćeš stalno da gledaš na cenu – onda jebeš sve!

4.VI 00

Gledam muve kako obleću jedna oko druge u ritualnom ljubavnom letu: kao, nisu tu zbog toga; kao, ne zanima ih ona druga; kao, slučajno se sudaraju, dodiruju; kao, putanje im se tek tako ukrštaju; kao, ne žele da se sustignu; kao, igraju se.

Insekti.

8.VI 00

Najinteresantniji delovi nekih knjiga koje imam su upravo moji komentari ispisani po marginama.

2.VII 00

Mudrost koju mogu posedovati jedino dvaput rođeni...

Vajld kaže da priroda oponaša umetnost.

Ali, da bi Priroda oponašala Umetnost, ova prvo mora da dosegne snagu istinske Magije. Istinska magija u stvari i jeste stvoriti Umetnost tako jaku da proizvede jasnu i očiglednu reakciju u Prirodi.

10.IX 00

O, zašto mi se sve ovo dešava? Da li me to Bog kažnjava što sam ateista?

28.02.03.