ISTINITE LAŽI – izašle!

ISTINITE LAŽI – izašle!

Nema laži, nema prevare - zbirka priča o urbanim legendama Istinite laži sa radovima 21 domaćeg pisca, izašla je iz štampe!

Bila je najavljena još za jun, ali je ipak još malo dozrevala preko leta, i evo je sada, u mnogo adekvatnijoj atmosferi, usred jeseni, pod sumornim i kišnim nebesima, i uoči Halloweena! Prava literatura za pravo vreme.

Zbirka, u izdanju beogradskog "Paladina", nastala je tako što je Skrobonja od brojnih pisaca naručio priče inspirisane urbanim legendama, primenivši isti postupak kao u slučaju prethodne zbirke "Beli šum" (2009) koja je za temu imala televiziju.

Skrobonja je rekao agenciji Beta da će "Istinite laži" moći da se kupe u beogradskim knjižarama "Beopolis" u Domu omladine Beograda, i u "Alanu Fordu" na Novom Beogradu. Na Sajmu knjiga, zbirka će moći da se nađe na štandovima "Tardisa" i "Delfija".

Urbane legende u "Istinitim lažima" imaju veze sa trajanjem košave, hobijima Gorana Bregovića, kultnim Klubom studenata tehnike (KST), gradom Vršcem, beogradskim taksistima i lagumima, fantomima u prestoničkom noćnom prevozu, tajnama veštačkog jezera kod Zvornika, nasleđem rata u Bosni, partizanskim filmovima, somovima u jezeru Jarun, sektama u podzemlju velikog grada, staricom koju pojedu njene mačke, itd.

Nasty naslovnica zbirke, koju je ilustrovao Ivan Nastić, prikazuje devojku sa krvavom, grubo ušivenom ranom na leđima - što je motiv insprisan urbanom legendom o ljudima koje neko napadne iz zasede, onesvesti i na njima operiše, tako da se probude bez bubrega, uklonjenog radi transplatacije. Btw, ideja za ovu koricu je (c) by Ghoul!

Skrobonja je u uvodniku naveo da je autorima pružio slobodu da, ako žele, sami izmisle urbanu legendu o kojoj će pisati. Tom prilikom sam se, recimo, okoristio za moju priču "Sekta prljavih". Barem se nadam da je sekta iz ove priče samo plod moje prljave mašte!

Da podsetim, sadržaj ove zbirke je sledeći:

1. Ilija Bakić - KULA U RUŽI VETROVA
2. Darko Tuševljaković - DOK NE DOĐU ŠEJTANI
3. Adrijan Sarajlija - ABRAKADABRA
4. Jovan Ristić - GODINE U MAGLI
5. Nikola Petrović - DEVOJKA U BELOM
6. Vladimir Lazović i Miroslav Lazović - MUZIKA SRCA
7. Milivoj Anđelković - TRIDESETI DAN KOŠAVE
8. Vesna Ilić - ISTINITE LAŽI, ili REČ-DVE O BACANJU KOCKICA
9. Petar Petrović - 'AJDE DOBRO, SVAKOM SE TO DESI PONEKAD, AL' TI, TI GA BAŠ PRETERA, BRATE ili Gotovo je mojih pet minuta
10. Oto Oltvanji - LEPŠE NEGO PTICE
11. Goran Skrobonja - POKLADE
12. Aleksandar Žiljak - JURA
13. Marko Pišev - GOSPODIN PEPERMINT
14. Ivana Milaković - ČELJUST KOJA DRŽI PRST
15. Zoran Pešić Sigma - TAJNA KOLIBE OD PEČURAKA
16. Spomenka Stefanović Pululu - MARA
17. Ivan Nešić - ODRAZI U RETROVIZORU (BLIŽI SU NEGO ŠTO SE ČINI)
18. Dejan Ognjanović - SEKTA PRLJAVIH
19. Dejan Mujanović - KUĆA LJUBAVI
20. Marjan Cvetanović - MANASTIRIŠTE
21. Zoran Ćirić - NOĆNA KRETANJA

Čim pročitam knjigu možete ovde očekivati moj surovo objektivni i potpuno istiniti osvrt, a do tada, kao teaser, evo kako počinje moje zlodelo:

SEKTA PRLJAVIH

Dejan Ognjanović

Omnis qui bibit hanc aquam, si fidem addit, salvus erit.

(Ko god pije od ove vode, a veruje, biće izlečen.)

Ponedeljak prepodne

Stojim na mostu. Mobilni je na ogradi. Ispod, reka se penuša, blatnjava od nedavnih kiša.

Contacts: Options: Delete.

Brišem imena i brojeve, jedan kontakt za drugim.

Reka huči, kao i automobili iza mene. Vibracije mosta utapaju se u tu blago uspavljujuću, gotovo hipnotičku auru brujanja.

Stavljam mobilni na ivicu ograde. On drhturi na vetru. Kupila mi ga majka, da uvek može da me čuje kad poželi.

Gledam oko sebe. Niko me ne primećuje. Svako hita svojim poslom.

Srednjim prstom guram telefon i on odleti ka reci: smeđi talasi smesta ga progutaju.

Delete

Osetim se lakšim, kao da sam sa sebe zbacio teg.

Zurim u vodu što se valja poda mnom, privlače me njena snaga i moć. Da li je to jedini način da postanem deo nečeg većeg od sebe?

Delete: Annihilate

U reci se stvaraju mali vrtlozi. Grančice se kovitlaju u njima. Plastične pivske flaše tonu i ponovo izranjaju iz talasa.

Sa leve ruke skidam časovnik: poklon od oca. Da uvek znam koliko je sati.

Buć!

Vadim novčanik. Cepam ličnu kartu (oduvek sam mrzeo tu odvratnu fotografiju u njoj; to nisam ja, nikada to nisam bio!), i ushićeno je bacam. Ispisuje spirale kroz vazduh dok pada u blatnu vodu i nestaje. Cepam papirne novčanice, pretvaram ih u raznobojne konfete i gledam kako ih vetar nosi ka vodenoj površini. Izvrćem džepove i sitniš bacam za tim. Ispražnjen novčanik nehajno bacim malo dalje. Na kraju – ključevi od stana. Uz buć! koje više zamišljam nego što ga zaista čujem i oni nestanu kao da ih nikada nije bilo.

Delete

Reka je veća od svega, ona guta sve i prekriva sve, ona upija i nosi, ona preliva, ona teče, ona ostaje. Čak i most koji se nadnosi nad njom drhti od njene snage.

Da joj se pridružim?

Korak, odavno sanjan, sada lakši no ikad.

Ali, nešto me zadržava. Osećaj bestelesnosti me prožima. Meso, kosti i iznutrice pretvoreni su u eteričnu izmaglicu. Preobražen sam u sablast, i ova vrsta egzistencije odjednom mi prija. Želim da je još malo istražim. Da ispitam ovo novo stanje. Da razmrdam ove mišiće od ektoplazme. Da vidim kuda će me odvesti.

Gde god. Šta god. Reka je uvek tu.

Ona nikud ne žuri, a razloga za žurbu nemam ni ja. Ovako lagan nikada se nisam osećao. Ovo je za mene nova senzacija. Nekako, nemam srca da je prekinem.

Možda je to samo izgovor. Možda je to samo kukavičluk. Ali nije me briga. Večnost ništavila mi ne gine. Za čas ili za dan, ono je tu.

Do tada, bez ikakvih planova ili namera, bez strategije, bez cilja, vrzmaću se dok mi ne dosadi. Jer dosada, taj bauk koji mi je do ovog sivog jutra ispijao svaki čas postojanja, sada je iščezla. Zaintrigiran sam. Lagan sam. Najednom želim da se prošetam svetom, ovim novim svetom u koji sam ušao onog časa kada sam pokidao i svoju poslednju vezu sa njim.