MUTANTS (2009)

**(*)

3-

nestrpljivo sam iščekivao ovaj film, neke najave su išle čak tako daleko da ga upoređuju sa filmovima ranga THE FLY, ali sada kad je najzad dospeo na moj hard (no pun intended!), tu će i da ostane nataknut.

MUTANTS počne kao da bi išao u pravcu DEAD SNOW-a (što bi mu po nivou ambicije i kompetencije mnogo više priličilo), ali onda bez ikakvog pokrića pokuša da bude THE FLY sa zombijima, i tu se drastično skljoka na nivo jedne nepromišljene i bezidejne zajebancije sa ozbiljnim stvarima koja, osim ejpovanja znatno boljih filmova (i stilova: a time pre svega mislim na mikrosekundske kadrove zombi-akcije u stilu 28 DAYS LATER) nema ništa svoje da stavi na sto.

na svu sreću, uprkos toj neizbežnoj aluziji na kronenbergov masterpis, ovo sočinjenije ipak nije pretenciozno i čak i ne pokušava da glumi dramu, već kreće kao akcijaš. počinje se in medias res, na izolovanom putu u snjegovitim planinama i šumama, tako da nemamo ni indirektnu ideju kolike su razmere 'zaraze' (da, ovo je zapravo film o zaraženim, deformisanih zombifikovanim ljudima, a ne o oživelim mrtvacima) i koliku je tačno štetu čovečanstvu i njegovim institucijama nanela. i to malo likova koje tu vidimo (namerno ne kažem: upoznamo) vrlo brzo bude prepolovljeno, a onda najveći deo ostatka traje u jednoj napuštenoj bolnici neke vrste, gde On polagano trune i raspada se jer ga je prsnula zaražena krv, a Ona to sve posmatra i pokušava da mu nekako pomogne.

tu su obavezne scene opadanja kose i vađenja sopstvenih zuba iz mutiranih vilica, a vala i sami mutanti u svom imidžu imaju ponešto od rane faze brandlflaja, u spoju sa vampirima iz 30 DAYS OF NIGHT. zanimljiv touch je da je Ona imuna na zarazu, i čak pokušava infuzijom svoje krvi da ga izleči, ali nema ništa od toga (ni narativno, ni idejno). onda im se pridruže i počnu da ih maltretiraju neki likovi, nastane malo međuljudske trzavice (jer šta je zombi film u kome u nekom trenu ljudi ne krenu međusobno da se kolju?) a onda se to sve završi na jedan mlak, predvidiv i bezveznjački način.

Foto:

Biti zombi znači ne moći tačno naciljati šolju.

kasting je slab: dvoje glavnih junaka su prilično antipatični, a tako su i napisani, jedva skicirani, i tu nema ni hemije ni empatije ni simpatije. fotografija je odlična, kao i ambijenti, i oko ima u svakom kadru čime da se zabavlja, to je sve lepo uslikano u pomalo ispranim tonovima (čak i krv je više crnkasta nego li jarko crvena), uz obavezne doze (zamornog) šejki-kema za naglašavanje 'akcije' i 'saspensa'. muzika je vulgarno napadna dam-dam-dam-dammm, a roktanje i režanje zaraženih je predimenzionirano do apsurda. maske su odlične a krvoliptanja i brutalnosti ima u izobilju, te je to možda i glavni razlog da se ovaj inače prazan, površan i bezidejni film pogleda.