Capitalism: A Love Story

Capitalism: A Love Story (2009) Michael Moore

"Ljudi koji će ti dati pogrešan odgovor, kad takav odgovor želiš, su od neprocenjive vrednosti. Oni često bivaju unapređeni upravo zato što su voljni da kažu i učine apsudne stvari."

Ovaj citat nekako najjednostavnije razgolićuje hipotezu o kapitalizmu, kao vrhunsko-utopijskom sistemu koji putem tržišne ekonomije i kvaziprava pojednica na jednaku mogućnost uspeha, predstavlja prividno srećno uređenje ili radoholičarski raj na zemlji.

Voleli Mura ili ne; lepili mu etikete da je i on sam produkt tog zlog američkog sistema, hipersenzitivni debeljko; ići toliko daleko i reći da je podrivač sopstvenog sistema ili prikriveni komunista sa osmehom Deda Mraza, ne možemo poreći da čovek ima stav i muda, koja mu se verovatno talasaju tamo negde oko kolena. On je jedan od retkih čija se reč godinama unazad poštuje i nadaleko čuje, njegovi se stavovi prepričavaju, kako u fabrikama i kafeima, tako i u kuloarima Kongresa i Senata. Bez premca je kao režiser dugometražnih dokumentarnih formi.

Tema koju Mur ovog puta temeljno obrađuje nije mu strana; poslednjih 20 godina ovaj autor upozorava na pogubnost američkog sna o državi u kojoj caruju banke, velike korporacije, osiguravajuća društva i neodgovorni političari. Propast ekonomskog sistema utemeljenog na tržišnoj filozofiji čiji se epicentar nalazi na Volstritu, je godinama seciran u mnogobrojnim dokumentarcima, koji su mahom prikazivani na kablovskim, telivizijskim kanalima, ili rađeni u nezavisnim produkcijama. Nažalost, tek sa ovim filmom, tema postaje i univerzalni problem. Univerzalan, jer je danas evidentno da se krah berze na Volstritu domino efektom preliva i na 75% svetske privrede.

Izglasavanjem apsurdnih i bizarnih zakona u Kongresu (po kome se građanima uzimaju rezerve od 700 milijardi, bez prava na kontrolu), jasno je da Amerika ukida demokratiju, sistem u koji se kunula poslednjih 300 godina. Bez želje da ovog puta zadire u sferu teorija zavere, jer, čini se, da one više ne postoje u maglovotom obliku, već stoje potpuno ogoljene, Mur po prvi put sasvim otvoreno i bez rukavica razgovara sa časnim kongresmenima, koji su razočarani u američki sistem; sa sveštenim licima, koji kapitaizam otvoreno nazivaju ZLOM, koje deluje protivno Svetoj knjizi; usput i sa jednim jedinim kongresmenom iz socijalističke partije, koji otkriva da zadrti Ameri uporno mešaju i identifikuju socijal-demokrate sa komunistima.

Hajlajt filma su otkrića po kojima nemilosrdne korporacije osiguravaju svoje radnike za slučaj smrti, i uzimaju milionska obeštećenja, nazivajući svoju sopstvenu radnu snagu pogrdno "dead peasents".

Potezanje za starim dobrim prijateljem i oružjem političara na vlasti - STRAHOM, na kraju pokazuje svoje slabosti i mane. Sistem je toliko porozan, da ni policija više ne želi da ispunjava zadatke banaka; šerifi odbijaju poslušnost, građani stvaraju lokalne pobune, a radnici kreću u štrajkove.

Iako sve ovo prikazano deluje daleko od nekog boljeg i poštenijeg društvenog uređenja, Mur između redova daje Obami par godina da pokaže kako milioni koje su mu pojedini stubovi bankarskog sistema dali pred kraj izborne kampanje, nisu zalog za budućnost halapljivih milionera sa Volstrita.

A gde smo u svemu tome mi, kao mala država Srbija, možete i sami da naslutite.