TUCKER & DALE VS. EVIL (2010)

**(*)

2+ 

            evo još jednog over-hajpovanog hororčića koji je mene ostavio (skoro) ladnim, a svakako ne naročito uzbuđenim. kako starim, sve manje sam trpeljiv prema traćenju svog vremena, a ovo čudo je na ivici toga. okej, gledljiv je tokom većeg svog dela – izuzev abnormalno prolongirane, imbecilne, misguided antiklimakterične završnice: odnosno, tačno tamo gde treba da bude BANG! – ovde je tek samo jadan WHIMPER.

            osim što traći vreme zaludnih naivčina, TUCKER & DALE VS. EVIL takođe traći jednu u načelu solidnu premisu – za koju su, kako se ubrzo ispostavilo, ipak potrebni pametniji i duhovitiji piscoreditelji (a vala i bolji glumci) od ovde nazočnih. ovo je tačno JednaŠala film – a ta šala se sastoji u tome da dvojica sirovoizgledajućih a zapravo (u teoriji) dobrodušnih i (wannabe) simpatičnih likova odlaze da srede svoju kabinu u šumi, gde ih pobrkaju sa psihopatama. da ne ulazimo sad u to gde su im ženske i nije li malo gej da njih dvojica idu tamo sami – pošto u to ni scenaristi nisu ulazili, pretpostavljamo da su ova dvojica single – uglavnom, jednom kad se nađu u šumi, blizu njih logoruje gomilica omladine koja na prvu loptu zaključi da su ova dvojica hillbilly psiho-ubice. kao rezultat toga, počnu da se sami od sebe nabijaju na grane u šumi, da se sapliću i nabadaju na sopstvene motke i da skaču u seckalicu za drvnu građu (FARGO did it – much better!) i to čine bez ičije pomoći u nizu jadno osmišljenih i neubedljivo realizovanih 'incidenata'.

            da bi ovo funkcionisalo kako valja, pre svega, naslovni taker i dejl trebalo bi da budu bar malo ubedljivi kao likovi. = oni to nisu.

            ako to ne, a ono barem da ih igraju dobri, talentovani komičari koji imaju dovoljno a) lične harizme i b) međusobne hemije, pa da nam 'prodaju' to zamešateljstvo. = sorry, guys, ali ostavljen sam izrazito neimpresioniran i pojavama, i glumom, i 'zračenjem' ove dvojice. nije da se nisu trudili, ali – kod mene trud ne pali, nego samo rezultat, a ovde željenog rezultata nije bilo. (možda tu donekle igra ulogu moja lična netrpeljivost prema debelim bradatim ljudima – koja, kunem se, nema nikakve veze sa dimitrijem vojnovim – ali ne može se svesti na to.)

            možda bi situacije izvadili ovi post-teen kamperi – ali tek oni su uzajamno zamenjivi i neraspoznatljivi i nebitni, tako da tek kad počnu da ginu čovek može da kaže: 'aha, ovo je onaj što se nabio na granu, za razliku od onog što upade u rupu…'

            u tome je posebno neubedljiv lik & ponašanje lepojke koja sticajem nategnutih okolnosti završi u kabini kod ove dvojice. NIŠTA vezano za nju nema ni zrno soli uverljivosti: ni njena odluka da ode na noćni SKINNY DIPPING a onda to izvede u kupaćem kostimu (!!! hello, otkad se TO zove 'skinny'?!), ni ponašanje kada se nađe kod ovih (šta, ona nema mobilni? a ni ova dvojica ga nemaju? niko ovde i ne POMIŠLJA da pozove njene prijatelje? pa naravno da ne, jer onda nategnuti scenario ne bi mogao da se odvija ovom neubedljivom rutom…), ni njen odnos prema njima dvojici, a naročito ne highly improbable romasa između hot supermodel plavuše i znojavog bradonje koji ne ume dve rečenice da sastavi bez mucanja ili saplitanja.

            dobro, jamamoto, reći će neko – pusti ti te kritičarske fore o psihologiji, motivaciji, karakterima i 'trt-mrt ide smrt' forama, nego, ovo se reklamira kao splatter komendija – reci ti nama, ima li barem tog splattera? 

            odgovor je = jok. set pisovi su nemaštoviti, blink'n'miss kratki i irelevantni. pomenuti FARGO ima mnogo više krvoliptanja. i otkačenih likova. i humora. i ludila. i pameti. i svega.

da rezimiramo: krvi = malo; humora = jedva, na kašičicu, jadnog; sisa = nula; sexa = nula; duha = čega?!

            čekaj, a satira? a kritika urbane omladine i njihovih predrasuda prema ruralnom, viđenom kao degenerisano i ubilačko? nije li ovo, napokon, genijalna parodija na ono što je kerol klover nazvala 'urbanoia'? pa, možda, u naznakama suviše nebitnim ozbiljne priče. uostalom, to je većim delom ukinuto imbecilnim ponašanjem lepojke i njenim zaljubljivanjem u trapavog i neuglednog bradonju čija je ideja 'prilaženja curi' da u ruci obavezno nosi veliku kosu (onu što nosi grim reaper, a ne onu što je nema jul briner).

            pošto sam već u prvom pasusu napomenuo da je poslednjih 20 minuta najgori deo ovog filma (najneuzbudljivija završnica koja sadrži vezanu devojku koja ide polagano ka rotirajućoj testeri u istoriji filma!), to neću ponavljati ovom prilikom. 

            TUCKER & DALE VS. EVIL je jedan jedva-osrednji filmić tokom koga će svaka osoba iole izgrađenog ukusa i smisla za humor uglavnom da cokće, vrti glavom i nervira se, pa se stoga preporučuje isključivo onima bez ukusa i bez smisla za humor.

            PS: ovaj rivju ilustrovan je fotkama sa neta a ne mojim capturesima zato što sam film smesta po završetku obrisao s harda. eto, i to nešto govori…