**(*)
3-
ja nisam preterani ljubitelj ni univerzalovih ni hamerovih filmića: to je sve B i C filmmaking, sa vrlo retkim fleševima genija. prva 2 univerzalova FRANKENSTEINA poštujem, a NEVESTU čak i veoma volim, ali to je zato što je vejl bio lucidan, pametan i talentovan čovek + gej, pa ih je začinio subverzivnim duhom koji dalji nastavci nit su hteli nit su mogli da imaju. pored toga, FRANKENSTEIN MEETS THE WOLFMAN mi je davno ostao u sećanju kao nesnosno loš film, pa me je i to zadugo odvraćalo da gledam ovo.
sad, moram da priznam da je SIN nešto bolji nego što sam očekivao, mada ne znatno.
kamera je natprosečna za to doba, mada nudi siromašniji vizuelni ugođaj od NEVESTE, jer su upadljivo štedeli na scenografiji i preterano se oslanjaju na expresionističke igre senki na PRAZNIM zidovima. pogledajte samo to drveno stepenište u 'zamku' frankenstein! vejl ga ne bi stavio ni u gostionicu nevidljivog čoveka, a kamo li u 'pompezni' zamak nekih švapskih velmoža!
bela lugoši (igor!) izgleda kao alkoholom retardirani grbavi burduš, samo što je mnogo slabiji glumac od burduša, i izvor je brojnih neželjenih osmeha –ali i jednog dobrog, namernog: on je, prema filmu, bio obešen ali je uprkos slomljenom vratu preživeo. kada ga mnogo kasnije gradski oci ispituju on počne da kašlje, pri čemu usput 'slučajno' pljucne i lice jednog od porotnika koji su ga onomad osudili, a kad se ovaj buni, burduš mu kaže: 'sorry, must be some bone stuck in my throat!'
kad sam kod neplaniranog smeha, tu je i polic. inspektor sa mehaničkom rukom koga je nemoguće gledati a ne setiti se selersovog čudoljuba – ipak, taj detalj je dobar u kulminaciji kada frankenstein (ponovo!) otkine tu ruku pajkanu, he he he.
bazilije ratbonović je mlak i mlitav, delom jer mu je uloga takva, delom jer mu je gluma previše pozorišna, delom jer me sve vreme s onim brčićima podsećao na đenku pa mi bilo teško da ga ozbiljno shvatim.
s druge, pak, strane, karloff je super-genijalan: njegov govor tela je sa-vr-šen, kao i mimika i sve ostalo! krupni plan pošto položi mrtvo burduševo telo (on mu bio jedini prijatelj!), kada od dirljive tuge u momentu postane gnevan – to je za oskara! nažalost, scenario ga u ovom nastavku svodi na maloumno čudovište čija je jedina svrha da bude oruđe osvete u kvrgavim lugošijevim rukama – grom ga udario pa mu je pomutio um, tako da je čak izgubio i moć govora, stečenu u NEVESTI, dakle – degradacija on so many levels. nije ni čudo što karloff nakon ovoga nije hteo da ima ništa s ovim serijalom i što je mudro birao svoje uloge, za razliku od lugošija.
u idejnom smislu, ovde ima interesantnih potencijala, koje bi neko obdaren DUHOM ili bar PAMEĆU upotrebio za odličan film; u rukama odradeka roulanda lija, hintovi o roditeljskom grehu ostaju tek generički stock-devices, a potentna udvajanja (pokojni dr frankenstein / njegov sin, dr frankenstein; (današnji) frankenstein / njegov maleni sinčić; frankenstein / stvor; igor / stvor; porodica frankenstein / selo frankenstein, itd. itd.) ostaju half-assed, nepromišljena i tek skicirana.
film ima predugu expoziciju sa nepotrebnim repeticijama i naklapanjima o prošlosti i šta je tu bilo i bla bla fakin blaaaa, bar pola sata prođe dok se karlof prvi put ne pojavi (u komi!) – samo da bi se ispostavilo da je ovde dramski sukob od nekad potentnih metafizičkih dimenzija srozan na to da li će pičkasti papučić uspeti da od žene i policajaca sakrije da još uvek u laboratoriji petlja po onome gde ne bi trebalo, iako mu je motivacija ni-približno-buntovnička kako kod tatka mu. ukratko, frankenstein je ovde vaskrsnut samo radi serije neinspirisanih ubistava u selu, i to je jasan početak pada ovog serijala.
iako ima nešto suvišnog brbljanja (traje skoro 100 minuta, za razliku od, za moj ukus zbrzane NEVESTE i njenih 75'), ovo je sasvim gledljivo i pristojno – ako u startu budemo svesni da je vejlov FRANKENSTEIN jedno, a ovo što su kasnije radili studijski najamnici nešto sasvim, sasvim drugo.
Нема коментара:
Постави коментар