ZAVODNIK: moj novi roman

             Pre par nedelja počeo sam, najzad, da pišem novi roman. Deset godina je prošlo od prethodnog. Mnogo... Ali, ako ste voleli NAŽIVO, nadam se da ćete oceniti da se ovoliko dugo krčkanje ovog teksta u mojoj glavi isplatilo!

            Znam da nije uobičajeno da se ovako najavljuje početak pisanja, pre nego što je roman uopšte gotov, ali sada, kad sam napisao skoro jednu trećinu knjige, mogu da otkrijem bar ponešto, bez straha od uroka, baksuza i kletvi mojih bezimenih protivnika (nameless assholes). Ovo nije promotivni tekst, jer "proizvod" koji se najavljuje još nije ni gotov ni spreman za prezentaciju. Ali, zato blog postoji, pored ostalog i da se neke stvari najave nezvanično, iz prve ruke, pre nego što stvar bude spremna za "ozbiljnije" medije. Ova obznana ima pragmatičan smisao obaveštenja za što više prijatelja i čitalaca bloga istovremeno, tako da ne moram da odgovaram ponaosob svakome ko me ovih dana pita šta radim, šta to pišem, kako ide, o čemu se radi, kakav je to tačno roman i slično... 

Ispod su odgovori na neka od najčešće mi postavljanih pitanja ovim povodom.

Sve ilustracije u ovom postu odabrane su kao vizuelni ekvivalenti lokacija, atmosfere, ugođaja i tematike koje sugerišem u romanu. Slike sa sela u sepija tonovima potiču upravo sa mesta koje je inspirisalo ovaj roman. Napravljene su tokom nekoliko različitih poseta tom selu; mnoge je načinio moj prijatelj i blogosaradnik, Marijan (uključujući ove na kojima mi društvo pravi Mladen PORNO BANDA Đorđević). Tome su pridodati kadrovi iz donekle srodnih filmova i nekoliko slika ruskog klasika, Mihaila Nesterova, čiji će smisao biti jasniji jednom kad knjigu budete imali u rukama. Kliknite na fotke da ih vidite veće i detaljnije.

"Korica" koju sam okačio takođe služi samo kao ilustracija pravca u kome se kreće moje razmišljanje i ugođaja knjige koji želim da nagovestim, a nikako kao finalna verzija spremna za štampu – jer faza štampe još je, u ovom trenutku, daleko. Zec je još u šumi... Ipak, evo otprilike kakav Ghoulash možete očekivati.

 To što je danas ZAVODNIK začeto je beskrajno davno u nekakvim mojim prebiranjima misli i memorija vezanih za selo Špaj gde su mi živeli deda i baba po majci. Ono je na priličan način uticalo na moje zanimanje za horor: tu sam čuo svoje prve "horor" priče (od babe), a ono i po sebi nudi zanimljiv horor ambijent (dedina kuća bila je bukvalno prekoputa groblja, koje je tu nasred sela). Inače je selo u brdima, daleko od puteva, usamljeno, pusto, okruženo šumom, i u međuvremenu bukvalno opustelo (šačica staraca ostala u gomili starih kuća u raspadanju). 

Dakle, prvobitno je to trebalo da bude priča iz ugla dva dečaka koji tu provode raspust, i koji doživljavaju neke vrlo bizarne (u krajnjoj instanci, morbidne) i nedvosmisleno fantastične stvari: ne bih spojlovao ta dešavanja jer su prilično originalna, i možda jednog dana napišem i TU priču, sa tim zbivanjima. Od toga je ostalo relativno malo, sem ideje da upotrebim taj ambijent i ugođaj leta, sunca, senki, samoće, sa likovima dece u spoju sa nečim bizarnim i (možda) onostranim... 

U suštini,  ZAVODNIK koji sada pišem govori o profesoru engleskog koji dolazi u jedno zapušteno, polumrtvo selo jugoistočne Srbije tokom leta, u julu mesecu, da drži časove bratu i sestri koji avgusta imaju popravni. Oni žive s babom, roditelji su im mrtvi, a profesora angažuje ujak (biznismen koji nema vremena da se bakće tom decom). Kad ovaj dođe u selo, otkriva da ta deca kriju tajnu nekako povezanu sa njihovim mrtvim ocem, i sa mestom zvanim "Zavodnik", oko izvora gde se ide za vodu (za + voda = zavodnik). 

Ima ovo grdnu neku moju nadgradnju i svakako neće da bude "fan fiction" ili ejpovanje klasika, nego moj pokušaj ozbiljnog apdejtovanja priče o duhovima (uslovno govoreći: jer u "ghost story" ima i drugih entiteta, ne samo duhova... kad ih uopšte ima...) u jednu autentično srpsku morbidno jezivu sredinu. Formula je sledeća: Ognjanović + H. Džejms + M. R. Džejms + A. Maken + Nastasijević, sa filmskim senkama Kadijevića, Avatija i Viljaronge!

Eto, hoću da napišem jedan stravičan, jezovit roman – za plašenje, a ne za grozu. Znači, biće to vežba iz understatementa, atmosfere i suzdržavanja od body horror šokova za kojima sam do sada u svom pisanju češće posezao (pa su neki počeli i da me identifikuju samo s takvom vrstom horora), a s druge strane to je moj vrlo neskromni pokušaj da napišem pravi domaći roman strave i užasa, za košmare, nelagodu i nemirne noći!

Slede ČPP (Često Postavljana Pitanja) i odgovori na njih:

- Da li je ZAVODNIK nastavak NAŽIVOG, odnosno ima li bilo kakve veze s tim romanom?

            Nije nastavak ni u kom smislu reči, ni direktan ni indirektan.

       NAŽIVO će svoje proširenje dobiti kroz 1) zbirku priča iz "sveta" tog romana, i 2) kroz roman PROKLETIJE, ali ta zbirka neće biti spremna pre 2014, a roman neće pre 2015.

            Istina, pošto se dešava u okolini Niša, i pošto sve to ja potpisujem, biće nekih sitnih "migova" u pravcu NAŽIVOG koje će najpažljiviji čitaoci primetiti, ali oni nisu od velike važnosti za zaplet, niti je čitanje NAŽIVOG neophodno za razumevanje ZAVODNIKA (poželjno je samo kao podrška autoru).

- Koliko je ZAVODNIK sličan ili različit od NAŽIVOG?

            ZAVODNIK je veoma različit od NAŽIVOG: mada ga nisam zamislio kao totalni antipod, on to po mnogo čemu jeste. Evo kako:

            - NAŽIVO se bavi hororom sadašnjeg i blisko prošlog; ZAVODNIK se bavi uplivom nešto dalje, implicitne prošlosti na sadašnjost;

            - NAŽIVO je smešten u urbano okruženje i bavi se urbanom tematikom; ZAVODNIK se dešava na selu i bavi se ruralnom tematikom;

            - NAŽIVO je smešten u vrlo precizan vremenski period (avgust 1995); ZAVODNIK se dešava u nepreciziranoj sadašnjosti koja je umnogome vanvremena;

         - NAŽIVO se dotiče aktuelne društveno-političke i istorijske tematike; ZAVODNIK je lišen eksplicitnih pozivanja na bilo šta takvo (iako je zaplet, na simboličkom planu, itekako otvoren za određena /večito/ aktuelna pitanja /nacionalnog, i inače/ identiteta, tradicije, itd);

            - NAŽIVO je smišljeno ispunjen citatima, referencama i aluzijama na pop-kulturu (naročito film); ZAVODNIK je u tom smislu krajnje sveden, biće možda 3-4 citata u celoj knjizi (mada će biti nekih skrivenih aluzija...);

            - NAŽIVO je roman pun mučnih scena, neprijatnih i grozomornih prizora, porno scena i psovačkog jezika; ZAVODNIK nema tih eksplicitnosti, pisan je takvim jezikom da može da uđe u lektiru za osnovnu školu (iako su prisutni nimalo naivni nagoveštaji...);

            - NAŽIVO se bavi okultnim i ezoteričnim; ZAVODNIK se bavi folklornim, sujevernim, mističnim...

            - NAŽIVO je roman koji se može, ali i ne mora, smatrati hororom; ZAVODNIK je žanrovski znatno čistiji, očigledniji horor roman (mada će i on, nadam se, biti intrigantan čitaocima koji nisu ljubitelji ovog žanra, jer će moći da se identifikuju sa lokacijama i situacijama koje su maltene arhetipske za sve stanovnike ovih krajeva);

             - NAŽIVO preispituje modernu horor prozu i njene veze sa drugim savremenim medijima (film); ZAVODNIK se vraća praiskonskim korenima horora (bajka, legenda, mit).

            Sličan je, pored ostalog, po tome što, kao i NAŽIVO:

            - ima pomalo otuđenog i ekscentričnog junaka (mada, ne toliko kao u NAŽIVOM);

            - pisan je iz prvog lica, sa svim što uz to ide;

            - bavi se pitanjima nacionalnog i ličnog identiteta, tradicije, prošlosti/sadašnjosti, itd.

            - ne prati nikakav trenutno postojeći trend u srpskom žanrovskom pisanju.

- Koliki je obim knjige?

            U ovom trenutku ZAVODNIK se još piše, ali budući da imam precizan sinopsis, prema ovome koliko sam dosad napisao, rekao bih da će ZAVODNIK biti nešto duži od NAŽIVOG, ali ne previše. NAŽIVO u štampanom izdanju ima oko 240 strana. Mislim da ZAVODNIK neće imati više od 300.

- Kad će knjiga biti gotova, odnosno kad će moći da se čita?

            Ovim tempom, ako sve bude išlo glatko kao do sada, i bez nekih vanrednih, nepredviđenih katastrofa, prvi draft bi mogao biti gotov već negde oko Halloweena, ili ranije.

            Posle toga tekst mora da odleži bar dve nedelje. Onda ću još jednom da prođem kroz njega, očistim i sredim šta nađem za shodno, i pod uslovom da ne osetim potrebu za nekim radikalnim izmenama, poslaću ga na nekoliko pouzdanih adresa da čujem reakcije prijatelja koji se takođe bave pisanjem ili stvaranjem.

Ako se oni budu složili s mojom procenom da je u pitanju najbolji horor roman ikada napisan na srpskom (pritom mislim: čist horor roman, a ne roman horor-katastrofe, horor-trilera, horor-akcijaš, krimi-psiho-noar horor-SF i sl.) onda ću videti ima li izdavača spremnih da za taj tekst ponude meni prihvatljive uslove.

          Ako takve nađem, ZAVODNIK bi mogao da se pojavi do leta, ili najkasnije do jeseni tj. beogradskog Sajma knjiga 2013.

Ali, o tom potom. Drž'te mi palčeve i ne menjajte kanal 666.