EVIL DEAD Remake (2013)

**(*)

3-

            I do sada sam bio suzdržan u praćenju najava, trejlera i ostale (samo)promocije nailazećih filmova, a posle novog IVL DEDA dođe mi da potpuno prestanem da pratim taj epp, jer te sličice ionako služe samo da vas prave magarcem. Naime – kad su prvo najavili da će se i ovo rimejkovati, bio sam debelo sumnjičav i čak prilično nezainteresovan. Rimejkujete ZLE MRTVACE? Glupost, ali neka vam… Whatever!

A onda je izašao trejler. Ejakulacije na sve strane, od svih fanbojeva po Fejsbuku a i šire nateraše me da barem overim tu najavu i vidim čemu buka. Kad ja tamo, a ono – trejler koji obećava nešto što deluje iznenađujuće žestoko i gnusno i grozomorno! To mi je značajno podiglo očekivanja, kao i podatak da ovaj konkretni rimejk, a za razliku od svih ostalih u poslednje vreme, ne produciraju tamo neki studijski moroni i egzekutivci, nego ga, maltene nezavisno, prave ili barem aminuju tvorci originala. Karpenter nije vlasnik HALLOWEEN franšize kao što ni Krejven nema tapiju na Fredija, ni Huper na Lederfejsa, pa zato sad svaka šuša može da sa svojim demografskim ekspertizama i podilaženjem prosečnim nedoraslim moronima (ukratko: publici) mlati pare filmovima koji manje-više direktno vređaju fanove originala, jer oni im uglavnom i nisu ciljna grupa, već pre svega novodošli naraštaji koji te originale od pre par decenija nisu ni gledali. 

S druge strane, EVIL DEAD franšizu u rukama i dalje drži izvorna trojka – Reimi, Tapert i Kempbel: oni su aminovali scenario, oni su odabrali reditelja, oni su stali iza svih kreativnih odluka – a Reimi je sa svojim Spajdermen-kreditom od Sonija obezbedio distribuciju, ali bez mešanja njihovih egzekutivaca u to da li će klinci ovo da vole, da li će da razumeju, da li ima previše krvi, da li će rejting da bude ovaj ili onaj… Taj slučaj krajnje retko biva: a ako tome svemu dodamo da su prve slike i prvi rivjui obećavali žestok krvopljus, činilo se da bi ovo zapravo mogla da bude solidna modernizacija i sasvim pristojan filmić koji stoji na svojim nogama dok istovremeno uspešno odaje počast izvorniku.

Avaj! Nema skoro ništa od toga. Ovo je isto ovako mogao da skocka i SONY sa svojim timom japija koji film niti vole niti razumeju. Novi EVIL DEAD me neodoljivo podseća na rimejk A NIGHTMARE ON ELM STREET po svom opštem pristupu i fundamentalnom nerazumevanju originala. Isto kao i novi NIGHTMARE, i ovo ovde pokušava nekakav totalno promašen, poludupasti "realizam". On se ogleda na svim nivoima, od uslovno rečeno detalja (koji sreću kvare) kao što je dizajn "zlih mrtvaca" (izgledaju kao kad bi neko ukrstio opsednutu Lindu Bler sa RINGU Sadako) pa do nesrećnog uključivanja "trauma" iz stvarnog života (u NIGHTMARE rimejku: child abuse; ovde: drug abuse) pa sve do opšteg vizuelno-atmosferičnog ugođaja zasnovanog na 50 NIJANSI PLAVE I SIVE.

Prosto rečeno, osobe posednute demonima ovde izgledaju kao normalni ljudi (tj. cure) sa svetlucavim sočivima i nešto malo ogrebotina po koži, što je prozaični deža vi nevredan daljeg komentara.

Stvarni užasi su traljavo i nedosledno upotrebljeni – samo kao gimmick, kao alibi da zaplet otpočne (kako i zašto naterati današnju omladinu da ode duboko u šumu, u nekakvu straćaru – i da otuda ne mrdaju čak i kad govno odleti u ventilator?) ali jednom kad krene sranje (tj. horor), to sa drogom s koje, kao, skidaju tu jednu nesrećnicu više nema nikakve veze ni sa stvarnim životom ni sa zapletom. Recimo: kad ova počne da se "ponaša", oni je prebrzo i bez diskusije bace u podrum, pod katanac, iako i dalje pokušavaju da veruju da ona nije opsednuta demonom nego samo loše tripuje prilikom skidanja. Ma nemoj?! Pa koja ste vi to gomila klovnova i moronskih "drugara" kad osobu za koju verujete da je BOLESNA (i neuračunljiva!) – zatvarate u podrum pun stvari kojima može da se samopovredi?!

U vizuelnom pogledu, mora se priznati da tu ima lepih slika, ali se i tu prećeralo sa videospotizacijom – i sa tmušom koja prožima sve, i tematski i vizuelno. Stvarno mi je muka više od horor filmmejkera koji ne umeju da pronađu adekvatan TON za svoj film, nego lepo pogase (skoro) sva svetla i misle da će samim tim da im film bude "mračan"! Ovome konkretno, isto kao i NIGHTMARE rimejku, ne priliči ta mrtvačka ozbiljnost – umesto da budu jezivo zlokobno stravoužasni, oni postižu samo da budu patetično groteskno smešni u svojim usiljenim pokušajima da budu "mračni". Rezultat je efekat tamo nekog nedoraslog emo gotha koji misli da će značajno zabacujući crnu ćubu preko čela i govoreći grlenim glasom ili sporim šapatom da nekoga starijeg od sebe ubedi u svoj "mrak"! PRC!

To je zaista opšterasprostranjen promašaj među novim horordžijama koji kao da ništa iz prošlog veka nisu gledali niti razumeli! Pa jebo vas bog Azatot svojim trnovitim pipcima – horor filmovi 1970-ih i 1980-ih su, more often than not, bili prilično svetli i bogatog kolorita! Huperu nisu trebali smeđi sepija tonovi i polumračna tmuša da oživi Pakao Usred Podneva Pod Užarenim Suncem! Krejvenov NIGHTMARE je film gotovo lepršavog kolorita, bogate palete boja – a uprkos tome uspeva da bude jeziv, strašan, šokantan, košmaran, nadrealan… Njemu nisu trebali junaci koji značajnim glasom šapuću i glumataju "traume" kao na školskoj priredbi. A i Reimijev original je slikan vrlo svetlo, jasno: bez obzira na noć i izmaglicu i mračni podrum, to je bre jedan faking jasan, oštar, pregledan film – i dramaturški i vizuelno.

Što je najparadoksalnije – iako je prvi, pravi i jedini EVIL DEAD pravljen od štapa i kanapa, oni su imali i umeća i muda da te svoje jeftine i jednostavne maske u preko 90% scena prikazuju pod jarkim svetlom sijalica i reflektora, gde se jarko crvena krvca meraklijski, sočno i obilato proliva, gde se face izdužuju i deformišu, gde koža puca a delovi tela drhture po patosu i nema laži, nema prevare – barem ne u jebenoj tmuši! Oni su još i imali šavove da sakrivaju, pa opet nisu to radili tako da sve smeste u (polu)mrak!

A ovde, u rimejku, iako su imali više daleko više para i bolje (iskusnije) tehničare za efekte maske (i 30 godina napretka na tom polju iza sebe u odnosu na ED1) – kretenskom odlukom da se sve ovo baci u mrak i šućmurasto nesvetlo, i da se još dodatno zamaskira rafalnom montažom, postignuto je da ne može čovek, u većini slučajeva, ljudski ni da osmotri šta to na ekranu kog đavola uopšte desilo! 

Dobro, nije film baš sasvim sveden na crnce u tunelu ili podrumu ili mračnoj šumi, ali nije ni mnogo daleko od tog pristupa. Na primer: šta mi vredi što na kraju, u "kulminaciji", s neba lije KRVAVA KIŠA – kad se to dešava usred noći? Zašto se takvo što ne bi dešavalo, recimo, u sivilo zore pred svitanje dana koji nikad neće svanuti?

S druge strane, podržavam kreativnu upotrebu električnog noža za meso i pištolja s ekserima, ali i oni bi efektniji bili da su na delu u sobi sa upaljenim svetlom. Stvarno me nervira to neprestano zauzdavanje i opravdavanje čak i dok pokušavaš da, kao, preteruješ. Reimi se nije zauzdavao – pre 30 godina je čitav svoj filmski vokabular odvrnuo na 11, bez zazora, bez izvinjenja, bez traženja alibija – i time ne mislim samo na splatter do tada neviđen na filmu u tako ekstremnom obliku – nego i na inovativnu, ludački smelu montažu i uglove snimanja, pa vala i na odlične zvučne efekte.

            Novi EVIL DEAD je snimljen i režiran konvencionalno, neupadljivo – da se razumemo, korektno i kompetentno, ali ništa više od toga. Isto ovako je mogao da ga uobliči i onaj što je zatmušio NIGHTMARE, isto kao i onaj što je zamr(a)čio OMEN rimejk, isto ovako je mogao i Nispel, i neki od ovih odradeka što štancuju CHAINSAW nastavke, prikvele, prik-sik-rimejke i šta već sve ne. Nema tu ni stila ni etitjuda ni nečega inovativnog ili energičnog pa da usklikneš: Oho, evo rađanja nove nade, novog autora, novog velikog imena! Ne, ovo je potpisao samo jedan korektan egzekutivac kome će možda daju da radi nastavak (jer ovo je, naravno, dobro prošlo na blagajnama) a možda mu dodele i neki drugi rimejk ili akcijaš ili nešto po stripu ili videlo igrici…

            Neprobirljivi horor fanovi biće kupljeni sledećim:

            1) Wow, koliko krvi! Odavno je nismo videli u ovim količinama u nekom mejdžor filmu (a, vala, ni u low budgetu)! Dakle, hrabri su, smeli, subverzivni, joooj, pomeraju granice, ne jebu živu silu!

          2) Jao, namiguju nam! Mi koji smo gledali original, možemo da se zabavljamo usputnim referencama (tu je ona Reimijeva olupina, ili barem njen dvojnik; tu je silovanje granjem; tu je motorna testera; tu je re-kreacija ovog i onog postera za film, itd)!

            3) Film je mračan! Sumoran! Jeziv! Usr'o sam se od straha! Brrrr… Ništa se ne vidi! Morao sam da upotrebim maštu da bih slutio šta se dešava na ekranu!

            4) Ako ništa drugo, EVIL DEAD barem nije jebeni FFF nego lepo i slikovito snimljen "regularan" film.

            5) Uostalom, bolji je od većine novih "horora"; dakle, na bekgraundu recentne shit-produkcije, njegova poludupastost izgleda kao Orson Vels vaskrsnut!

            Možda.

            Ja sam svim ovim uglavnom neimpresioniran: nema ovde duha, nema šmeka, nema energije nego samo proračunatog, suzdržanog SUROGATA toga. Ovo je samo još jedan metiljavi POZERSKI hororčić sa uzajamno zamenjivim, neupečatljivim likovima i glumcima i uvredljivo banalnim dijalozima, koji uzima nešto što je nekad davno bilo sirotinjsko na planu budžeta ali je vrcalo od svega ostalog – od duha, od radosti kreacije, od ŽIVOTA; i sa tim što je uzeo, on pravi jedan parajlijski našminkan, ali isprazan filmček u kome je stavljena obilata spotovska glazura preko nekadašnjeg štapa i kanapa, a sa silom-pogašenim svetlima i usiljenom "sumornoću" glumi da je real deal – a stvaran je i pravi kao pile sa sisama koje je u crno obojilo krestu.

            Da parafraziram Ingrid Bergman iz KAZABLANKE – "We will always have THE EVIL DEAD (1982)!" Onaj, jedan i jedini, sa Brusom Kempbelom. Ovo ovde, ovom mlitavom omladinom bez trunke harizme, to je za jednokratnu, površnu, zaboravljivu "zabavu", ili ono što kao zabava prolazi u današnjim mrtvopuvačkim "filmovima"…

            PS: A ne verujte ni amerikanskim net rivjuerima: nisu baš svi na SONYjevoj sisi; neki su naprosto previše endemski površni i plitkoumni da bi razlikovali pljeskavicu od mesa i onu od soje. Recimo, vidim u mnogim rivjuima da hvale scenu "silovanja grančicom" – te "omaž originalu", te "neverovatna hrabrost" (tim pre što se i sam Reimi kasnije kajao i izvinjavao zbog nje), te "jao, još gadnija i žešća nego u originalu", te "jao, realističnija"…

            PRC! U ovom filmu uopšte ne postoji scena "silovanja grančicom"! I pre nego što neko usklikne: "Aha, nisi pazio, zadremao si kad je to bilo!" ili "Ho-ho, uvalili ti sečenu verziju filma!" moram da pojasnim: to što se desi u toj sceni em nije silovanje nego samo vaginalno opsedanje a la SHIVERS, em je sav impakt te grančice (pletenice) ubijen CGI crtežom, tako da je krajnji rezultat jedna mlaka, animirana scena (crtić) bez ikakvog pančlajna.

            Ali, kad sam kod toga, pančlajn nema ni ovaj film pa prema tome (ček samo da vidite kako se bezveznjački okončava!)… Kad bolje razmislim, verovatno sam bio previše nežan prema njemu i moguće je da mu do kraja godine smanjim ocenu na 2+…