NOVI HORORI (2014) – 2. deo

            Prođe već skoro pola ove godine, a stanje u horor filmu je i dalje prilično jadno. Vrlo su retki horori vredni da se njima detaljno bavim, i to je razlog što nema baš mnogo prikaza najnovijih. Prosto, nisu vredni truda: ne inspirišu me, ne ljute me, ne oduševljavaju me... Podsećam na prvi masovni osvrt na novije horore iz ove i prošle godine, OVDE. 

Zato sam ono što sam gledao poslednjih meseci rešio da prikažem samo ukratko, u formi vodiča. Radi preglednosti, podelio sam tu masu u tri celine: 3) IZBEGAVAJ KAO ŠUGU!; 2) PIH! MEDIOKRITETIZAM! a oni najmanje loši su u kategoriji nazvanoj

MOŽE SE POGLEDATI

PATRICK

USA, 13

**(*)         3-

Vrlo fin, divno rekreirani old-school 1980s horor flik, odlično senovito uslikan, dobro glumljen, prilično zabavan na pulpy-classy način visoke B produkcije kakav se odavno ne viđa. Poseban plus: skor Pina Donađija. Pravi pravcati blast from the past (samo delimično pokvaren CGI efektima). 

Istina, za Patrika su mogli da nađu i nekog glumca koji malo manje izgleda kao sladunjavi maneken a više kao zlokobni motherfucker koji iako paralizovan i kvazi-komiran telekinezom tamani neke ljude. Takođe, njegove telekinetičke moći mogle su biti i maštovitije, spektakularnije upotrebljene. No, šta je tu je: ovo je sasvim gledljivo.

The Borderlands

UK, 14

**(*)      3-

Jedan od podnošljivijih novih FFF-a: kao i većina, i on ima zabavnu premisu, ovde u duhu M. R. Džejmsa – o jednoj zlokobnoj prastaroj engleskoj crkvi u kojoj nekakvih đavola ima. 

Kao i većina FFF-a, ni ovaj nema zaokruženu priču, nema ni najmanjeg nagoveštaja o pravoj prirodi misterije, nego se to sve pomete pod tepih u razočaravajućem WTF kraju. 

Ali, dok se do njega dođe, ipak ima tu solidno jezivih momenata, naročito za gotičare sa fetišom za stare crkve.

Wolf Creek 2

AUS, 14

**(*)      3-

Ovaj nastavak se i ne pretvara da se dešava u stvarnom svetu, kao prvi, uprkos rutinskom natpisu na početku da je "inspirisan" stvarnim događajima. Aha. Ali zato pet minuta kasnije odlazi na teritoriju Ptice Trkačice, i odatle ne mrda do kraja. Psiho-ubica vršlja australijskom divljinom i tamani sve živo ne trudeći se da prikrije tragove: ubija policajce (inače, big NO-NO svakom pametnom ubici, jer čak i hronične lenčuge i mrzitelji svog posla ima da se iskreno potrude da uhvate nekog ko im sredi kolege!)... 

...pali im automobile i survava se hladnjačama u jaruge (tako da se dim vidi kilometrima okolo – ali BOLI NJEGA!), gazi nevoljnike mega-kamiončinom, pohara krdo kengura, eto tako, kad mu se već našlo na putu, itd. Sad je psiho glavni junak, sve ostalo je topovsko meso koje mu se izlaže na pokretnoj traci, zapleta u nekom ozbiljnom smislu reči i nema, a kraj je bezveznjikav, ali opet... može ovde da se nađe solidne horor razbibrige za jednokratno ubijanje vremena na letnjoj vrućini.

MR. JONES

USA, 14

**(*)       2+

Još jedan FFF koji počne odlično, ali nema snage da svoju zabavnu premisu zaokruži kao normalan film. Srce mi plače zbog ovoga, jer oduvek sam naročito voleo horor priče i filmove o poluludim umetnicima koji nazru nešto više od običnih smrtnika, i onda njihove slike, pisanija ili, kao u ovom slučaju, jezovite skulpture – dovode do izmenjene percepcije posmatrača, i otvaraju neke Dveri... Znači, prvih 40-ak minuta je odlično. A onda – film degeneriše toliko radikalno u pravcu WTF delirijuma da ja tako nešto nisam video u would-be komercijalnom filmu, jer druga polovina POTPUNO napusti bilo kakvu naraciju i pretvori se u nekakav cut-up LSD abre-ubre trip bez ikakvog smisla. Da li tako izgleda Onaj Svet? Da li tako izgleda Trip? Možda: ali to je svakako daleko zanimljivije doživeti nego pasivno gledati u toj alijenirajućoj antifilmskoj završnici.

WER

USA, 14

**(*)        3-

            Prilično zabavan film o vukodlacima, sa elementima FFF-a: formalno to nije, ali u scenama u kojima ne rabi snimke video kamera, CCTV-a i slično, primenjuje zamorni "dokumentaristički" shaky cam i zapravo kvari neke dobro zamišljene i realizovane set-pisove time što ih čini praktično trepni-i-propusti negledljivim/neshvatljivim u toj brzini. 

Počinje kvazirealistično, i izmišlja rupu na saksiji time što nam crta kao novitet neke detalje o likantropiji o kojima sam čitao u POLITIKINOM ZABAVNIKU još pre 30-ak godina, ali onda ubrzo napusti "realizam" kad njegov "likantrop" skače s petog sprata na asfalt, nepovređen, a meci mu ne mogu ništa itd. a pred kraj to sve prelazi u stripično preterivanje, naročito kad se (zbog još jednog zaraženog likantropijom) pretvori u WER VS. WER! 

Sve u svemu, likovi su vrlo slabi, a kasting još gori (ima ovde bar dva "glumca" koji nanose fizički bol mom očnom živcu!), involvement je mlak, ali ipak ima to neku dinamiku i relativno retko viđen pristup vukodlačkom mitu, pa se može pogledati (iako je povezivanje vukodlaka sa Transilvancima, odnosno Rumunima, so 1940s)!

---U idućem nastavku: PIH! MEDIOKRITETIZAM!