COME BACK TO ME (2014)

***

3-

            Evo jednog lepog, a neizvikanog, praktično neprimećenog, nimalo hajpovanog novog horora koji zaslužuje preporuku, pa je od mene i dobija: dakle, svakako overite ovo.

            Nažalost, o filmu je skoro nemoguće govoriti bez priče o njegovom osnovnom konceptu, odnosno relativno originalnoj premisi – što ja neću učiniti, jer VRATI MI SE zaslužuje pažnju i uživanje u misteriji (iako ona postaje prilično jasna već negde oko polovine).

            Reći ću samo: mlada ženica i njen mužić dosele se u jedno tipično američko pregrađe gde ženica smesta postane interesantna ljigavom kripu iz komšiluka, mladiću koji očigledno nije baš čitav, ali prave razmere njegove čudnosti tek će vremenom da se razotkriju.

            Likovi su prijemčivi, gluma je dobra, režija iznenađujuće prijatna za jedan novi hororčić, ima tu i saspensa, i tihe jeze, i krvi, i impakta, i akcije – sve što vole mladi, a fino spakovano, na način koji se sve ređe viđa. Zapravo, ovaj film više liči na neki "blast from the 1980s past" nego na kurentnu produkciju, i to kažem kao kompliment.

            Premisa je u suštini fantastična, i neobjašnjena – ali, pa šta onda? Ovo je kao neka stara, dobra epizoda Dilana Doga, sa dobrim twistom (a bez Dilana) razotkrivenim pred kraj, i sa solidno crnim preokretom na samom krahu (poslednja scena). Niko ovde nije bezbedan – čak ni slatki mali beli zeka…

            Ipak: užasno me nervira korišćenje kompjuterski nacrtane krvi i rana čak i za prizore u krupnom planu (!!!), što prilično kvari krvarenje u kulminaciji. Uprkos tome, ovaj film se preporučuje pre svega zbog intrigantnog zapleta, uspele jeze i misterije, inspirativne premise i retko viđenog osećaja morbidnosti i implicirane perverzije i gadosti koji prožima naoko prozaičnu ambijentaciju i vizuelnost.