WRONG TURN 2: DEAD END (2007)

***  

3

           

Pisao sam već ovde na blogu o slabunjavim pozinijim nastavcima ovog serijala, tačnije o četvrtom i o petom delu (klikni pa vidi!), ali vredi podsetiti se zapravo najboljeg među njima, iznenađujuće vrlo dobrog drugog dela!

            Da budem iskren, tokom cele prve polovine filma nosio sam se mišlju da će ovo, ako nastavi ovim tempom, da zasluži možda čak i 4- ili tako nešto! BATTLE ROYALE duks koji nosi reditelj u filmu nije tu tek pozerska-fanovska dekoracija nego vrlo smislen detalj: ta uvodna scena, sa raspolućenom zvezdom, i špica za reality show koja usledi još i više – sušta su genijalnost, taj naboj cinizma i surovo crnog APOKALIPTIČNOG humora stvarno su me podsetili na najbolje deonice remek-dela BATTLE ROYALE!

Henri Rolins je super, uvođenje likova je priceless, ekonomija u tome je zadivljujuća – No Time Tolouse princip, savršenstvo, ni sekunda nije protraćena, humor je toliko dobar da sam se 2-3 puta glasno nasmejao, što retko uspevaju da mi izazovu čak i produkti koji se reklamiraju kao 'komedije', likovi su toliko cinično i mizantropski postavljeni da nisam mogao da verujem da gledam jebeni sikvel jebenog američkog slešera – ovo je valjalo izdvojiti kao zaseban film, sa novim naslovom, nevezano za WT franšizu!

Nažalost, u drugoj polovini stvari pomalo gube onaj zalet i žestinu: genijalne ideje reditelj Joe Lynch ne muze ni približno do kraja, npr. scena degenskog porođaja se odigra u 5-6 kadova, a mogla je da bude antologijska, kao i ono što za njom sledi: bekstvo iz mutant-kolibe kroz smrdljivi usrani čučavac (što bude NEOPROSTIVO samo nagovešteno, ali ne i adekvatno prikazano)!

Sve češće se, zatim, pribegava klišeima: najveća kučka se potpuno humanizuje (koliko bi radikalnije bilo da je ostala kučka do kraja!!!) i najzad postaje najfinija osoba od svih, reditelj gine pred sopstvenom kamerom tj. postaje deo svog filma (otrcani kliđe + tako tipična reakcionarna sudbina rezervisana za sve reditelje u hororima, da zaginu od kamere, pred kamerom, u kameri, sa kamerom…), a sve kulminira zaista nepotrebnim 589-tim 'omažom'-klonom-recikliranjem famozne (i još uvek nedostižne) scene večere iz Huperovog TCM. Zaista nam to nije bilo potrebno, i svedoči o nesposobnosti da se film okonča originalnije.

Ipak, uprkos navedenim i nenavedenim nedostacima, postojeći kvaliteti su više nego vredni pažnje, a pre svega taj angry young man bezobrazluk i spremnost da se realizuju neki extremni koncepti i da se cinično exploatiše cinizam reality showa kroz istovremenu exploataciju torture porna koja nije ništa drugo nego integralni deo istog tog dekadentnog voajerskog fenomena koji se, kao, osuđuje.

Iako su maske i efekti u scenama klanja odlične, sami mutanti su realizovani suviše nenadahnuto i obično; takođe, scene mutantskog sexa mogle su da budu duže, explicitnije i originalnije od postojećih, mada i ovo što ima je više nego u ijednom skorašnjem filmu, pa fala im i na tome!