Horor klasici u staroj Srbiji

            Evo malo kurioziteta iz starih novina: da vidimo kako su najavljivali stare, klasične horore iz 1930-ih u srpskoj štampi tog vremena. Ove materijale pronašao, skenirao i s nama podelio Miodrag Milovanović, proučavalac SF-a (u slobodno vreme).

            Obratite pažnju na naivnost... Nerazumevanje... Faktografske greške... Ali, nije to bez nekog šarma. Pod patinom vremena i neki nedostaci drugačije izgledaju...

Правда

8 дец. 1933.

 Филмске премијере

 „Франкенштајн“ 

После филмова „Др. Мабузе“ и „Бестија“, пред београдску публику опет је изнет један такозвани „филм страха“. Можда је „Франкенштајн“ у том погледу још јачи. Чоека језа ухвати кад посматра појаву и недела овога чудовишта, које је добило живот у лабораторији једног научника. Изгледа да су дела ове врсте радо примана у данашњем добу, кад су нерви умртвљени баналном свакидашњицом, и када ово делује као токсин или нека опојна дрога. То уноси известан потрес и оживљење, што се најбоље види и по интересовању публике: биоскоп „Новаковић“ свако вече је скоро дупке пун.

Ко је и шта је „Франкенштајн“? То је један генијалан лекар, који је убеђен да је помоћу мозга и електричне струје, која се добија директно из ваздуха, могуће умрлом бићу повратити живот. Он врши експерименте у једној старој кули у планинама. Самим тим створена је атмосфера пуна језивости и мистике. Наступа једна ноћ буре. Муње и громови засипају кулу са свих страна. Докторови апарати у пуном су дејству. Сјајан тренутак за последњи експеримент. Покушај је успео. Леш једног злочинца, извађен из гроба, оживео је. У њега је уметнут мозак, али омашком то је био мозак једног злочинца, а не нормалног човека.

Тако је настало једно страшно чудовиште, које успе  да побегне из лабораторије, - пошто је убило једног професора, - а затим постаје страх и трепет за цео крај, убијајући свакога на кога наиђе. На послетку убија свога творца и његову вереницу.
Ноћна хајка са буктињама против чудовишта изведена је оригинално и оставља леп утисак. Радња тече живо, са пуно изненађења и узбудљивих момената. Све улоге одигране су добро, под веома спретном руком режисера.
Борис Карлов, у улози овог чудовишта, дао је једну незаборавну креацију, у којој је превазишао и самог покојног Лон Шанеја.

Правда

6. септ. 1937.

 „Изгубљени град“ 

(The Lost City)

Један од најјезивијих филмова

После низа језивих филмова као „Франкенштајн“, „Бештија“,* „Др. Мабузе“, „Острво др. Мороа“, „Чанду“, „Невидљиви човек“, „Кабинет воштаних кипова“, „Кинг Конг“ и т. д. ускоро ћемо у Београду гледати један филм у коме је до максимума развијена језивост и тајанственост. Филм је назван „Изгубљени град“, тојест град који се налази у неком непознатом крају у срцу Африке, а из кога сулуди научник, генијални електротехничар Золок, помоћу нових чуда технике, настоји да постане господар света.

Радња почиње низом ужасних елементарних катастрофа које потресају цео свет. Океани су побеснели под страховитим бурама и гутају лађе погођене громовима какве свет не памти. Поплаве огромних размера захватају и уништавају све што је човек створио стотинама година. Нижу се небројене људске жртве.

Научници су најзад објаснили да су све те катастрофе изазвне необјашњивим електромагнетским појавама, које потичу са сунца или месеца. Један млади научник утврдио је да је извор тих зала неко место у центру Африке и полази да га пронађе. Тако наилази на изгубљени град, у коме се дешавају невероватна чуда. Од малих људи стварају се огромни џинови, црнци се претварају у беле људе и обратно, види се и чује на неколико стотина миља даљине, подмлађују се људи, одузима се моћ самосталног мишљења, уништава се на огромној даљини све што се хоће итд.

* Mamulijanov "Dr Džekil i Mr Hajd" je prikazivan u beogradskim bioskopima pod imenom "Beštija" 1933. godine. 

Правда 

27. јули 1934.

  Наказе и чудовишта из целог света 

на једном филму  

Једна америчка компанија дошла је на идеју да сними филм у коме ће бити сабране необичне наказе и чудовишта у људском облику из целог света.

То су већином она несрећна бића која су послужила као предмет у свирепој игри природе. Међу њима има таквих који су рођени и без ногу и без руку, или таквих чији су поједини делови тела (глава, руке или ноге) ужасно деформисани. Има и таквих чији су сви делови тела нормално развијени, али им извесни спољни знаци дају необичан изглед. На пример, жена која је потпуно здрава, нормално развијена и рађа децу, а има дугу браду и бркове. Ту су и кепеци са великом главом, а трупом и удовима малим као у детета. Ту су и чувене Сијамске Близнакиње.

Ова унакажена бића већином су постали неки вештаци, сваки према својим могућностима, и од тога живе. Тако, на пример, видећете човека без ногу и без руку, а који се ипак креће и у стању је сам да запали цигарету и т. д.

У вези са тим, сва ова чудовишта нису приказана просто ревијски, већ у оквиру једне језиве љубавне драме. Свако је добио улогу према својим могућностима, а реализатори филма уложили су доста напора да свака улога буде одлично одиграна.
Тако ће овај филм претстављати заиста нешто невиђено, нешто оригинално и занимљиво. У оригиналу филм се зове „Фрикс“, а на нашем језику зваће се „Крвави циркус“.

Правда

29. јули 1934.

 „Крвави циркус“ 

– Ово ће бити један од најјачих драмских филмова. Радња се одиграва у оквиру једног циркуса. Главни актери су артисти  из тога циркуса, артисти какве до сада збиља нисмо видели. То су аутентичне наказе и чудовишта у људском облику. Но без обзира на своје мане и недостатке, ова бића ипак имају душу, осећају и пате. Око њих лебди атмосфера пуна трагике, која спонтано избија из њиховог злог удеса и прожима целокупну драмску радњу, пуну језивости и невероватних контраста. Ту су окупљена људска створења без ногу и без руку, са деформисаном главом или телом; кепеци од пола метра, џинови од два и по мета, а ради јачег контраста, на супрот тих наказа и чудовишта стављено је неколико дивних и нормално развијених девојака. У једну од њих заљубљује се један кепец и ту љубав доводи до трагедије.

Премијера је била у биоскопу „Касина“ 8. августа 1934. у 3 сата по подне.