HELLBOY II: THE GOLDEN ARMY (2008)

             Bune se neki što ne pišem o novim hororima. Razloga za to ima dva. 1) Nema ništa vredno priče. Mesecima nisam video ništa bolje od 3- ocene. Mrzi me i nemam vremena ovih dana da pišem o Tri-Minusima. 2) Privodim kraju završne radove na PROKLETIJAMA. Dakle, 1st things 1st! Nadam se da pretplatu raspišem do kraja ovog meseca, a da knjiga iz štampe izađe do kraja maja, hvala na pitanju.

            E, pošto nema novih odličnosti, evo da vam skrenem pažnju na jedan sasvim dobar i gledanja vredan film o kojem sam pisao pre 13 godina za u međuvremenu upokojeni web magazin Popboks. Dodatni povod da vas podsetim na ovaj film jeste i činjenica da je nedavno izdavačka kuća 300 ČUDA počela da objavljuje Helboja na srpskom u obliku kakav mu priliči, odnosno u grafičkim romanima a ne u sveščicama. Više o tome, i o prvom filmskom Helboju, pogledajte u mom tekstu OVDE.

A sad, da vidimo kakav mu je nastavak…

  

 

HELLBOY II: THE GOLDEN ARMY

- Guillermo del Toro

(CINEMANIA 08)

 

Pakleni dečko ponovo razbija?

 

Del Torov nastavak podrazumeva da već poznajete (i volite) naslovnog junaka, i ne gubi vreme na njegovo uvođenje. Umesto toga, trudi se da obogati taj lik i svet drevnih bogova i monstruma u kome se kreće. Nažalost, ne trudi se dovoljno, i ne postiže rezultate ravne I delu

 

Dejan Ognjanović

 

Izvorno izašlo ovde:

https://www.popboks.com/article/6683

 

Scenario: Guillermo del Toro, prema stripu Mikea Mignolae
Uloge: Ron Perlman, Selma Blair, Doug Jones, Luke Goss
Žanr: Fantazija - Akcija - Horor
Trajanje: 110 min
Proizvodnja: USA, 2008.

 

***

3+

 

Čak i među strip junacima sa plamenim lobanjama, paukovim moćima ili napumpanim zelenim telima, Hellboy se ističe kao nekonvencionalan lik. Zver Apokalipse, ni manje ni više, a opet – "naš momak". Pije pivo, puši cigare, gloži se sa ženskom i varniči sa šefom, ukratko: jedan od nas. Brzo prestanete da primećujete da je ogroman, crven, sa patrljcima rogova na čelu, kamenom desankom (sic!) i povećim repom iza sebe. Možda i prebrzo.

Del Torov nastavak podrazumeva da već poznajete (i volite) naslovnog junaka, i ne gubi vreme na njegovo uvođenje. Umesto toga, trudi se da obogati taj lik i svet drevnih bogova i monstruma u kome se kreće. Na žalost, ne trudi se dovoljno, i ne postiže rezultate ravne I delu.

Mnogi detalji deluju iskonstruisano: postojanje Hellboya na početku nastavka i dalje je "tajna", iako se u I delu pesničio sa džinovskim monstrumom po metrou i gađao se autima u centru grada pred stotinama svedoka. Sukobi sa šefom odrađeni su kao kliše, a romansa sa piromankom Liz (podnošljiva Selma Blair) nije suštinski deo zapleta i ne donosi ništa novo, sem na najpovršnijem nivou (Pakleni Dečko ovde postaje Pakleni Muškarac, odnosno Tata – ali čak i to je uvedeno kao sporedni detalj i udica za eventualni nastavak).

Osnovni zaplet je ne samo rudimentarno linearan, nego i dramaturški nedovoljno iskorišćen. Tiče se želje Kralja Vilovnjaka, Princa Nuade (Luke Goss, ex-Bross!) da uz pomoć Zlatne Armije oživelih robotolikih statua zbriše ljudski soj i Zemlju vrati prvobitnim fantastičnim stvorovima, sada potisnutim.

Međutim, veći deo filma posvećen je spektakularnim makljažama između Hellboya i zlih insekatskih vila, majmunolikih divova, baba-trolova, a u jednom slučaju i sa džinovskim elementalom koji kao da je pobegao iz nekog crtića H. Miyazakija.

Sve je to lepo i zabavno ako Hellboya volite samo zbog atrakcija te vrste jer specijalni efekti su odlični a čudovišta originalna, ali – gde je tu drama?

Hellboy je tretiran kao ready-made lik bez dilema ("kome ću se carstvu prikloniti?") ni kada ubija jedinog pripadnika neke vrste, iako je i sâm unikat. Njegove moralne dileme više nisu deo priče, on je sada puki ubica monstruma. U skladu s ovim, i centralni zlikovac je nerazrađen: njegovu mržnju prema ljudima trebalo je plastičnije opravdati i elaborirati, umesto što je prepisana kao samopodrazumevajući kliše svake zloće iz stripa koja je ikada htela da zbriše ljudsku žgadiju.

Iako ima dobar dizajn i fino se kreće u scenama borbe, kao lik i kao pretnja Princ Nuada je značajno slabiji i površniji od Raspućina i drugih loših momaka i naci-devojaka iz I dela. Čak i naslovna Zlatna Armija oživljava tek u poslednjih 15-ak minuta i ne čini ništa zaista vredno pamćenja.

Hellboy II je u slikovnom smislu bogatiji raskošnim kostimima, ambijentima i maštovito dizajniranim kreaturama (možda ih ima i previše!), vizuelni efekti i maske su savršeno integrisani i ubedljivi, Ronu Perlmanu naslovni lik i dalje pristaje komotno kao rukavica, ali duša lika iz stripa u ovoj ekranizaciji je prilično izmenjena.

Del Toro je u nastavku preterao ne samo sa fantazijom, nego i sa ljudskošću, kroz svoju vajkadašnju sklonost prema gorkoslatkoj melodrami i patetičnoj romansi: ogoljeni su potoci prezaslađenog sirupa koji mu teku venama, kao i ambicija da postane Lucas namesto Lucasa. To znači da je, ostavivši mimikriju suptilnosti i oštricu horora iza sebe, del Toro savio kičmu i zakoračio u Panov lavirint Imaginationlanda.

Još uvek nije potonuo na Lucas-Shyamalanovsko dno, ali sad već pokazuje zabrinjavajuću tendenciju ka tome...