Ovaj svet, ove 2023. jeste na putu, možda kao nijedan svet pre nas – od tehnologije, robotike i medicine do sfere ratovanja, politike i ekonomije. Ali kuda se to zaputio današnji čovek?, kao da se pitaju svi naši ovogodišnji autori. I može li mu sve znanje i mudrost svih civilizacija prošlosti na tom putu još ikako pomoći?
Odgovore na ta pitanja potražite naročito u filmovima koje sam sebi pribeležio da ih obavezno overim.
Navodim ih po redosledu prioriteta, odnosno visine mojih očekivanja.
POOR THINGS -Yorgos Lanthimos
Erotska drama po motivima Frankenštajna (kreatura je žena!), od strane ludog Grka.
THE THEORY OF EVERYTHING
Godina je 1962. i Johanes, doktor fizike, putuje sa svojim nadređenim na naučni skup u Alpima, gde dolazi do niza čudnih incidenata. Upoznaje Karin, misterioznu džez pijanistkinju koja zna mnogo o njemu. Ubrzo, neobjašnjive smrti se nagomilavaju, a Johanes pokušava da otkrije tajnu planine.
THE ANIMAL KINGDOM
Belgijska fantasy-drama o tatku i sinu, tinejdžeru, u svetu u kojem se ljudi postepeno pretvaraju u životinje. Doslovno.
INFESTED
Francuski džinovski ljudožderski pauci usred FAFA! Pa to se mora videti!
COPENHAGEN DOES NOT EXIST
Bizarna danska ljubavna (?) drama sa Zlatkom Burićem.
ONLY THE RIVER FLOWS
Kineski neonoar o pajkanu u provinciji koji istražuje ubistvo neke žene.
DAAAAAALI! - Quentin Dupieux
Dupje. Dali. Blesavljenje.
LOST COUNTRY - Vladimir Perišić
Ovo je više nešto kao hate watch, ali šta ga znam, ne deluje da je gnusoba nivoa ORDINARY PEOPLE.
U repriznom programu svakako na velikom platnu valja ponoviti:
NOSTALGHIA - Andrei Tarkovsky
MOST - Hajrudin Krvavac
PAT GARRETT & BILLY THE KID - Sam Peckinpah
CHEYENNЕ AUTUMN - John Ford
DETALJNIJE O SVIM FILMOVIMA, SATNICAMA ITD, POGLEDAJTE OVDE: https://faf.rs/
Prva 3-4 deluju jako primamljivo(žena frankenštajn i pauci), a i ponovio bih Krvavčev The Most.
ОдговориИзбришиElem, podelio bih sa aktuelne slave, jedno polurazumno rezonovanje, sarkazam, hororičnost, šta li, od pijanca sa dotične slave (malo sam improvizovao dijalekat, jer ono je bilo neizrecivo iskazano na nekom subdijalektu šta li):
Da sam Radašin i dzikam zatucano kroz milje iznad telivizori, u trenutak doklen srbujev gosti i domaćini zamajano, izeja bi gi sve od astal ribe, samo bi grabija kroz ekran, a pozvaja bi i Đodu da grabi piva. Pa puta iljade domaćinstva s upaljeni ekrani dok ide "Selo gori a baba se češlja" na slavu...
Ovo me podstače na pomisao - koji horori su najjači u smislu gde likovi iza ekrana imaju interakciju sa gledaocima, da izlaze kroz ekran ili su svesni ko ih gleda, a ne da su puko bombardovanje elektrona kroz katodne cevi ili ovi novi tft? Sigurno je osamdesetih snimljeno i tako nešto.
ima pun k... toga u 1980-im. za početak, DEMONS 2 i THE VIDEO DEAD.
ИзбришиHvala, pogledaću. A naš film Apofenija (2016) da li je gledao neko? Utisci? Sinopsis je interesantan. Na film sam nabasao istražujući termin Pareidolija.
ОдговориИзбриши"Lost Country" - prvi srpski film o paralelnim univerzumima. Dešava se u Beogradu neke paralelne 1996. u kom su svi - ali bukvalno svi - likovi koje naš nesretni junak sretne opoziocono orijentisani. I to ne onako pomalo, krišom, nego glasno i jasno otvoreno antagonistički nastrojeni prema vladajućem režimu. A on je jadan sin glavne portparolke SPS-a i ne može da nađe nijedno drugo dete čiji su roditelji SPSovci nego mora da se druži sa ovim zadrtim opoziocionarima koji ga zlostavljaju i tuku.
ОдговориИзбришиU jednoj sceni ga ošišaju, a njegova majka - glavna portparolka SPSa, 1996. godine - se jadna rasplače i pošalje ga dedi na selo jer ne može ništa protiv tih moćnih opozicionara. Krenu oni kod dede taksijem ali kada taksista prepozna glavnu portparolku SPSa, on je nazove kurvom i izbaci je napolje. A ona jadna šta će izađe pa moraju peške kod dede. Tuga! A telefon im sve vreme zvoni. Zovu ih opozicionari da im prete da će ih pobiti. A jadna glavna portparolka SPSa sve to trpi ćutke sa jednom suzicom u oku.
Svi će se složiti da je najbolja scena u filmu ona kada nastavnik dolazi na čas i pred svom decom (uključujući sina glavne portparolke SPSa) održi jedan govor protiv Miloševića, a oni mu svi aplaudiraju. Ovo je paralelni univerzum u kom se srednjoškolci okupljaju na igralištu i slušaju B92, dele flajere koji pozivaju na proteste i svađaju se oko Miloševićeve pozicije na geopolitičkoj sceni i to sve naravno dok čitaju novine jedni drugima da bi strana festivalska publika ukapirala šta se to u filmu zbiva.
A naš glavni junak je jadan nežan, fini, osetljiv i simpatičan kako to sinovi političnih moćnika inače jesu kod nas. Posebno 1996. Njegova majka, glavna portparolka SPSa, je jedna kulturna, obrazovana žena koja se vratila iz Italije da podrži svoj napaćeni, opoziocono orijentisani narod i veruje da čini najbolje za svog sina.
Ovo je paralena 1996. u kojoj se u trećem planu vozaju novi auti, pojavljuju moderni beogradski hidranti, u kojoj Bajaga peva pesmu koju je u ovoj našoj dimenziji snimio nekoliko godina kasnije, u kojoj se na televizoru iz 2000ih vrte prilozi koji je reditelj očigledno skinuo sa YouTube-a u nekom božemesačuvaj VHS kvalitetu, u kojoj junaci pričaju na mobilne telefone koji su manji od cigle, u kojoj sin glavne portparolke SPSa može ladno da beži od kuće i da se šeta po protestima a da ga niko ni ne prati ni ne prepozna, i u kojoj apsolutno nema ni jedan podržavalac SPSa.
Vidim da je koscenaristkinja filma neka francuskinja. Možda to objašnjava zašto većina dijaloga zvuči kao da je bukvalno prevedena sa engleskog. Čudno mi je samo što Vladimir Perišić koji bi valjda trebao da zna kako je to biti sin SPSovke u 1996. nije ovaj film reklamirao kao epsku fantastiku. Možda bi onda bolje prošao kod publike i ne bih morao da ga gledam sam u sali.
sve se slažem, sve je tako, and then some. imaću šta da dodam, uskoro!
ИзбришиOde li na kraju na faf, Dejane, oli bit kakvog izvestaja? Ne vidjeh te na ovim francuskim paucima, a bas sam te trazio pogledom medju sakom jada koja je dosla to da vidi. Za mene mrsav festival, sem Lantimosa koji je u nikad boljoj formi, ostalo je uglavnom bilo meh. Posebno me Dupje razocarao, blesavljenja tek u tragovima ovaj put, poceo se ponavljati.
ОдговориИзбришиnamerio sam da pišem zasebno o filmovima. nisam ostao do pauka. biće rivjui uskoro. nema žurbe jer ionako to o čemu bih niej trenutno dostupno za skid ili gled, osim malog spsovca, koji je (predvidivo) govno i to ionako niko neće da gleda.
Избриши