ŠTA SAM NOVO OD HORORA GLEDO (2024-25)

Ljudi, ovca mi se jagnji, ove moje knjige se neće same napisati – drugi put i drugde (uskoro!) ću vam reći na čemu sve radim ovih dana i šta sam radio, koje pogovore, eseje, radove, čitave knjige pisao, prevodio, istraživao i transkribovao za buduće itd – uglavnom, ne stižem ni da gledam filmove onim tempom kao pre godinu-dve, a kamoli da pišem o njima.

            Sad sam prošao kroz listu horora koje sam gledao u poslednjih pola godine, a da ih na blogu nisam ni pomenuo (sem jednog ili dva, uzgred), pa zato – u najkraćim crtama, evo.

 

STARVE ACRE

2+

Nije da nema mestimično opresivne engleske kišnoblatne atmosfere u ovom folk hororčiću, ali ti likovi su vrlo odbojni i slabo me je zanimala njihova nesreća (mrtvi sinčić) i kako se s njom nose… Nije negledljivo ako ste baš očajni.

 

ODDITY

3-

Džaba što je creepy kad je temeljna premisa toliko usiljena da je ne kupujem: slepa medijumka dolazi da vidi kako i zašto joj je sestra umrla u kuću njenog muža – i sa sobom nosi čovekolikog lutka jezive face u prirodnoj veličini koji joj valjda pomaže u prizivanjima. Ma daj, zajebi me s tim usiljenim „originalnostima“! Jeste, ima tu nešto malo jezivih scena, ali, ponavljam, usiljenost mi je sve vreme smetala da se u to unesem, mada sam tu u manjini, pa tako, neprobirljivima će ovo biti mnogo bolje, kako vidim po reakcijama fanova na netu.

 

STRANGE DARLING

2-

Ova lažna novčanica od 3$ me je toliko iznervirala kad sam je gledo da sam mislio da ću pisati jedan hejt-rivju, pljuvačinu u vintage ghoul stilu, ali – život je prekratak da ga traćim na pisanje o lošim filmovima kad imam toliko pametnijih stvari za pisanje, pa zato… Jbg. Uglavnom, žešće sranje kroz gusto granje! Pozeraj bez pokrića! Glupost! Pretumbavanje hronologije pripovedanja radi jeftinog lažnog navođenja! Imbecilni kraj u rangu onoga iz IN A VIOLENT NATURE.

 

HELLBOY THE CROOKED MAN

3-

Srce je na pravom mestu i ovo je solidna rendicija te strip-storije (koja je ipak jezivija u Korbenovom crtežu nego ovde na filmu), ali prenizak budžet, naročito u efektima, i uopšte u vizuelnosti, povremeno baš škripi. Osim efekata, sve ovde dobro drži vodu, ali retko preskoči u WOW nivo. No, sasvim solidno.

 

BEETLEJUICE BEETLEJUICE

2-

Veoma loše, neduhovito, nepotrebno, čak dosadno. Žali bože bačenog truda i vremena.

 

SMILE 2

3

Odlično snimljeno i režirano – ovo je najpribližnije što je iko u 21. veku (uključujući deda-Arđenta!) prišao tome da snimi nešto što ima i potreban budžet i vizuelni fler i talenat za pravo voskresenije ĐALO izgleda i ugođaja. Bukvalno još od OPERE (1987) nismo videli ovakvu ĐALČINU. Pa još s apsurdno iracionalnim natprirodnim englom koji ni Arđento nije ovako direktno smeo niti želeo da gazi. Dakle, fetišizam lepih žena, svetlucavih objekata, raskošnih ambijenata, nasilje, misterija, sve je tu, izvedeno vrhunski, u tehničkom smislu. Avaj, scenario je slabunjav. Pre svega muka mi je od te moderne sklonosti da se u centar stavljaju patnje i muke prebogatih i preslavnih kretena, kao, jao ala je njima teško, i bogati pate, vidi tu presiju medija i fanova, nije ni čudo što se drogiraju itd. Drugo, u nekoliko navrata scenario napušta i poslednje otpatke razuma i logike i stvarnog sveta (u kojem se, navodno, dešava), samo kako bi se nešto desilo što su zamislili. Naime, glavna junakinja u javnosti uradi NEŠTO neoprostivo, šokantno, nasilno – i to je fina scena, dok traje. I onda – NIŠTA. Bez konsekvence. Umesto da bude ako ne u apsu a ono bar u kućnom pritvoru,  sledećoj sceni ona je na slobodi, ko da se ništa nije desilo. Ili, ponaša se vrlo samodestruktivno, opasno, ali iako je prebogata i preslavna, nikakvi timovi oko nje je ne paze, nego se ona kreće gde oće, ide gde joj ćune, kao da je sama na ovome svetu, bez ikakvih hendlera, menadžera, obezbeđenja… Tako da pred kraj ovo posustaje, ali je barem 2/3 tog trajanja zaista raj za oči i đala-gladnu dušu.

 

PRESENCE

2+

So-meh-berg. Toliko hajpovan formalni experiment samo je jeftini izgovor za jednu nenadahnutu i nezanimljivu pričicu da se, kao „iz prvog lica, iz ugla duha“, ispriča – iako nije morala. Taj lebdeći ghost-cam je izrazito neinventivan i nespektakularan: osim jedne lepo izvedene lebdeće stvari pred kamerom u cugu, ništa drugo nije ni blizu da izmami WOW ala je dobar ovaj ghost-cam! Oćete da vam vilica padne na pod i da ste sve vreme u fazonu KAKO SU JEBENO OVO SNIMILI? Gledajte masterklas snimanja, režije i glume u ADOLESCENCE! Ovo je jedan nebitan – mada, ne sasvim negledljiv – film.

 

DADDY’S HEAD

2

Meh. Već sam ga zaboravio.

 

CADDO LAKE

2-/1+

Ovo su na nekim listama trpali u horor – avaj, niti je horor (nego je triler), niti je dobar. Smorio sam se i ugasio pre isteka pola sata (uz brauzovanje ostatka da vidim dal sam nešto propustio – i, ne, nisam!)

 

THE VOURDALAK

3

Ovo je vizuelno i atmosferično simpatična horor travestija. Ako nekako ugasite zdrav razum – nekakvi slovenski seljaci žive sami usred šume u OGROMNOJ KUĆI OD KAMENA, a ne od drveta, kakvu u to vreme nisu imali ni najveći lokalni plemići – dobićete jedan creepy arty meta gotik, čija je dodatna atrakcija to što se dešava u Srbiji s početka 19. veka, mada se to explicitno ne kaže u filmu. Rađeno prema priči PORODICA VUKODLAKA – Aleksej K. Tolstoj prema kojoj su Rusi snimili kilavu „modernizovanu“ verziju VURDALAKI (2017). Nisam baš siguran šta je bila poenta ove vrlo excentrične, mestimično kemp igrarije, čiji ton oscilira između Dupijeovskog dead pan zajebavanja i neke kritike odnosa Istok-Zapad, Francuska-Ist. Evropa/Rusija, Civilizacija – Seljačko sujeverje… Ima tu i nekakvih vrlo-današnjih, nimalo-ondašnjih kviroidnih nagoveštaja i još koječega, ali dobro uslikani (na 16 mm!) ambijenti, kostimi, revenantska lutka (!) i ostalo čine ovo podsticajnim za više no jedno gledanje.

 

COMPANION

2+

Prvi twist je predvidiv već u naslovu i na posteru, ali ima još preokreta do kraja. Nije to nezabavno, mada je potentna premisa o pobunjenoj androidkinji jedva zagrebana – svašta se zabavno tu moglo raditi, ali je sve ovo prilično prvoloptaški. No, pošto je u glavnoj ulozi prelepa Sofi Tačer (HERETIC), nećemo previše cepidlačiti, zbog nje je ovo nepropustivi sf-horor-triler eye candy.

 

THE RULE OF JENNY PEN

3-

Suvišno je uopšte reći da je za obavezno gledanje horor u kojem je Džon Litgou psiho manijak, sadista, mučitelj – pa još u staračkom domu! – a nije za bacanje ni to što mu  žrtvu igra Džefri Raš. Sad, s tim duetom i s tom premisom moralo se ići dalje i uraditi više – lutkica na šaci (Dženi Pen!) je skoro neiskorišćena, Litgouova motivacija i predistorija iritirajuće nedokuvani i neobrazloženi, tako da je ovo, iako prilično zabavno, i nadahnuto-neprijatno i gnusno u više izolovanih scena – kao celina ipak prilično besciljno i bez poente, sem kao exercise u odličnoj glumi i torturi. Taj psiho torture-porn je mogao lako da zaradi i četvorku od mene, samo da je služio nekoj pametnijoj svrsi od BECAUSE FUCK YOU THAT’S WHY. Za sada BABAHOTEP ostaje nedodirnut i nesvrgnut s prestola najboljeg horora u staračkom domu. Čak i s navedenim ogradama, ovo je mestimično vrlo creepy i obavezno za svakoga ko voli horor.

 

REVELATIONS 

3-

Standardno kompetentni korejski horor-triler, za moj ukus previše konvencionalan u strukturi i vođenju priče, ali lepo slikan, solidno glumljen, sasvim dovoljno uzbudljiv i umereno zabavan za jedno gledanje. Kao i većina Korejaca, ne ume da stane! Mogao je da se završi i pola sata ranije od svog dvočasovnog trajanja…

 

P.S. Znam da na blogu nisam pisao o IMMACULATE i THE FIRST OMEN, iako sam ih gledao. Ocena za oba je negde oko 3- ali moram da ih repriziram kako bih to utanačio. Svakako vrede gledanja.

 

P.P.S. Savest mi nalaže da overim još jedno 5-6 filmova pre nego što sačinim NAJ-listu i podelim Zlatne gulove. Od toga od dva očekujem solidno visok plasman. Dakle, uskoro…