LAVKRAFT u časopisu 'GRADAC'

LAVKRAFT u časopisu 'GRADAC'

Napokon se bliži pojava novog broja časopisa za književnost, umetnost i kulturu GRADAC iz Čačka, koji je u potpunosti posvećen H. F. Lavkraftu.

Priređivač ovog kompletnog broja je Dejan Ognjanović.

Prevodioci su Ivan Jovanović, Violeta Stojičić, Ivan Čabrilo i Dejan Ognjanović.

Broj izlazi početkom decembra 2009. – bićete na ovom istom blogu prvi obavešteni kada se to tačno bude desilo. Sada mogu da ekskluzivno obznanim izgled naslovne strane ovog broja. Takođe, ekskluzivno, pošto broj izlazi na ćirilici, tako i kačim njegov kompletan sadržaj.

Ostale podatke o ovom broju (cena, kako i gde ga kupiti, broj strana itsl.) okačiću kad se izlazak bude primakao, dakle za nekih par nedelja. Budite strpljivi, zvezde su zamalo pa baš tamo gde treba da budu...

Садржај:

000 - Дејан Огњановић: Космичка страва Х. Ф. Лавкрафта

00- Дејан Огњановић: Лавкрафт: хронологија

ПРИЧЕ:

1- Х. Ф. Лавкрафт: Поларис

2- Х. Ф. Лавкрафт: Безимени град

3- Х. Ф. Лавкрафт: Чињенице везане за покојног Артура Џермина и његову породицу

4- Х. Л. Борхес: Има више ствари…

5- ЛАВКРАФТОВИ СНОВИ (Изабрао: Дејан Огњановић)

ЛАВКРАФТОВИ ЕСЕЈИ:

6- Х. Ф. Лавкрафт: У одбрану 'Дагона'

7- Х. Ф. Лавкрафт: Белешке о језовитој прози

8- Х. Ф. Лавкрафт: Неке белешке о међупланетарној прози

9- Х. Ф. Лавкрафт: Признање неверовања

10- ИЗБОР ИЗ ЛАВКРАФТОВИХ ПИСАМА: (Изабрао: Дејан Огњановић)

ЕСЕЈИ О ЛАВКРАФТУ:

11- Дејан Огњановић (изабрао): Рекли су о Лавкрафту

12- Мјуриел М. Еди: Господин из Провиденса

13- Соња Х. Дејвис, Лавкрафт каквог сам познавала

14- Фриц Лајбер: Књижевни Коперник

15- Мишел Уелбек: Одломак из Х. Ф. Лавкрафт: против света, против живота

16- С. Т. Џоши: Филозофија једног материјалисте

17- Анђела Картер: Лавкрафт и лавиринт

18- Стивен Сенит: Невољни пророк

19- Фил Хајн: Ктулу лудило

20- Колин Вилсон: Лавкрафт и буђење "праве воље"

21- Ерик Дејвис: Зазивање Ктулуа: Лавкрафтов магички реализам

НЕКРОНОМИКОН

22- Роберт М. Прајс: Критички коментар НЕКРОНОМИКОНА

23- Л. Спрејг де Камп: Предговор Ал-Азифу

24- Дејан Огњановић: Фрагменти НЕКРОНОМИКОНА

DUST DEVIL: IN THE CLAWS OF THE EVIL DEMIURGE

ko zna engleski i koga zanima jedan od mojih omiljenih filmova, DUST DEVIL, evo mog kratkog eseja na gnostičke teme prisutne u tom filmu...

Richard Stanley's DUST DEVIL is burnt into the imagination of a devoted cult of followers as one of the most original and profound portraits of the demonological in the entire history of the flickering images.

His Devil is, and yet is not quite the Devil we're used to. He is, technically, a serial killer, but his methods and his motivation make him one of a kind. DUST DEVIL is, among other things, a horror film – but it is also so much more.

etc.

here:

http://templeofghoul.blogspot.com/2009/11/dust-devil-in-claws-of-evil-demiurg.html

MY BIG AMERICAN ADVENTURE (13): HORROR TRIPS

ovo neće biti dugačak i detaljan izveštaj već samo najkraći mogući uvod za gledanje i razumevanje fotki koje se u svojoj punoj large-scale gloriji nalaze OVDE.

dakle, iskoristio sam priliku u proleće 2004. kada je moja draga domaćica, stefani, išla na skup nekih njenih indijanaca 200-ak km severno od san franciska pa sam pošao s njom. izdržao sam junački ta indijanska naklapanja na jednoj livadi i njihovo 'drugovi, ovako ćemo; drugovi, onako ćemo' ali sam zato ubedio stefani da u povratku svratimo na 2 horror-related mesta koja su nam bila usput.

prvo smo otišli u bodega bej, gde je stari hič snimio PTICE.

naravno, ameri su taj podatak uspešno komercijalizovali: na mestu gde je bila gostionica u kojoj junaci načas predahnu, pre nego što birds hit the fan na benzinskoj pumpi spolja – sada je prodavnica suvenira. to je ovo gde piše TIDES. sve i svašta vezano za ptice: šolje, majice, privesci, podmetači, ćilimi, čuda i muda sa pticama, hičom i/ili tipi hedren na sebi.

otišli smo i do škole, lokacije jedne od najmemorabilnijih – a ako se ja pitam, i najboljih horor scena ikada. na žalost, iza škole više nije ona metalna konstrukcija za dečje majmunisanje na koju se, jedna za drugom, okupljaju ptice – tu je sada najobičnija livada i nekakvo drveće. u toj zgradi – sačuvanoj baš kao u hičovo vreme – postoje i nekakve organizovane ture, ali se one vremenski nisu poklopile s našim nenajavljenim i divljim banućem, što je i bolje, jer šta ima neko da me voda kroz 2-3 relevantne prostorije u celoj zgradi samo da bi mi uzeo pare? osmotrili smo šta se moglo unutra (gde su sada pretežno – suveniri!) i spolja, a napravio sam i jednu prigodnu fotku na koju su u postprodukciji dodate i ptice, i to je baš fino ispalo.

kenjao bih ako bih rekao da sam osetio nekakvu auru ili bilo šta posebno u vazduhu, sem sosptvenog ushićenja što sam na istorijskom mestu na kome je jedan genije 50ak godina pre toga snimio jedan od svojih (i hororovih) najboljih filmova.

potom smo otišli na drugu horror lokaciju – svetionik na point reyesu, mestu koje je drugo po redu najmaglovitije mesto u americi, te stoga logičan izbor za karpenterovu MAGLU! da, to je baš onaj svetionik iz koga adrien barbo odašilje svoje radio emisije, i na čiji krov se vere bežeći od crvljivih zombija pred kraj filma. avaj, na tu lokaciju uspeli smo da stignemo 10ak minuta nakon njenog zatvaranja za javnost (oko 16.40 h), tako da, na žalost, nismo mogli da uđemo u sam svetionik niti mu priđemo sasvim blizu: fotke beleže da smo mu prišli na nekih 100ak metara. inače, mesto do koga smo dospeli pruža zaista fascinantan pogled na pučinu gde je mutno sunce zalazilo u spektralnoj izmaglici i taj lavkraftovski prizor pamtim kao nešto unikatno i zaista vredno viđenja.

inače, to je i užasno vetrovito mesto, što se da videti i po nakrivljenosti drveća u tom kraju. ipak, bilo je zabavno i oku prijatno šetkati tu gde je karpenter 24 godine ranije postavljao svoju kameru i prizivati u sećanje kadrove iz tog faličnog, ali mestimično genijalnog filma. posebnu pažnju su mi privukle stene čudno izjedene vetrovima, maglama i ko zna čime: bilo je u njihovom izgledu nešto nezemaljsko, a ugođaju je doprinosio i nekakav kaktus (?) ili tako neka žilava biljka koja je prkosila tim neuslovima. odmah ispod nađoh i lobanju kita, pa i to uslikah.

Poslednja horor fotka u albumu nije vezana za ovaj već za neke druge horor tripove: krugovi od kamenja zatečeni su baš u ovom obliku na jednoj plaži nešto bliže san francisku: verovatno su ih ostavili lokalni hipici, neo-pagani ili tako neke lujke kojima taj kraj obiluje.

eto, sve je to amerika.

ps: naravno, najsupstancijalniji horor trip tokom celog mog boravka u USA bila je trodnevna poseta lavkraftovom providensu, uz svraćanje u salem i marblhed, ali o tome sam već pisao i slike kačio - OVDE.

THE TEMPLE OF GHOUL

Pokrenuo sam blog na engleskom - THE TEMPLE OF GHOUL!

WHAT IS 'THE TEMPLE OF GHOUL'?

'THE TEMPLE OF GHOUL' is a blog in which the entity publicly known as "Dejan Ognjanovic" will publish its reviews, essays, thoughts and images which may be of interest to the English-speaking audience. More or less coherent crticisms and ramblings are already available in Serbian, here; now, we're spreding the Cult of Ghoul wider.

WHY IS THERE 'THE TEMPLE OF GHOUL'?

The main aim is to make available my reviews and essays written in English to a wider, English-reading audience. It is a natural outgrowth of my already functioning blog in Serbian.

Glavno pitanje - da li će biti preklapanja?

Odgovor – vrlo malo ili nimalo. Znači, na tom blogu biće uglavnom sasvim drugi textovi, prikazi, rivjui, rantovi nego li ovde... Tako da, ako vas već zanima ovo čime se bavim na srpskoj verziji bloga, svakako ubeležite u Favorites i englesku, jer će tamo biti neke druge stvari. More of the same, but different, and in English!

Osim bio-bibliografskog uvoda za nove sektaše, okačio sam i svoj legendarni esej o japanskim horor filmovima, pošto već neko vreme nije bio onlajn na svom izvornom mestu, otkako je KFCC puk'o. Dakle - THE BEST JAPANESE HORRORS OF ALL TIME, part 1!

TRANSCENDENCE - by Edward Lee, John Pelan and Dejan Ognjanovic

-->

Strip TRANSCENDENCE baziran je na kratkoj priči čiji su autori Edward Lee i John Pelan. Edward Lee je kultni američki pisac horora, poznat po spoju ultra-brutalnog ''splatter'' horora sa žestokim erotskim elementima. Najpoznatiji romani su mu INCUBI, SUCCUBI, THE BIGHEAD, THE SHIFTERS, PORTRAIT OF A PSYCHOPATH AS A YOUNG WOMAN (kolaboracija sa Elizabeth Steffen)... Nekoliko svojih kratkih priča već je adaptirao u scenarije za stripove, koje objavio strip magazin VEROTIK Glenna Danziga.

Scenario za strip uradio je sam Edward Lee, a crtež poverio Dejanu Ognjanoviću nakon što je video neke njegove ilustracije.

Priča i strip govore o čoveku koji je u potrazi za transcendentnim iskustvom putem rituala seksualne magije. On dolazi do grimoara neophodnog za ključni ritual i istovremeno upoznaje devojku koja je spremna da sa njim ide - do kraja...

Strip sadrži prilično ekstremne SM i splatter prizore, ali su oni uglavnom opravdani pričom kao i okultnom logikom. Najbliža vizuelna paralela ovom stripu bio bi serijal filmova HELLRAISER, samo sa naglašenijim erotskim motivima.

Strip je rađen crno-belo, sa vrlo detaljnim senčenjem, na 18 strana, i predstavlja zaokruženu priču (mada postoji mogućnost za nastavak). Dijalozi i ostali tekst (kao i ''baloni'' za njih) uneseni su kompjuterski.

TRANSCENDENCE je objavljen u Americi 2002. kao zasebno luksuzno izdanje koje sadrži originalnu priču, strip po njoj, kao i galeriju ilustracija Dejana Ognjanovića horor tematike ali nevezanih za sam strip ili priču. Strip je izašao u dve verzije: s tvrdim luksuznim povezom, i sa mekim koricama. Izdavač je Necro Publications, izdavačka kuća specijalizovana za ''small press'' izdanja pretežno horor orijentacije. Necro Publications je vlasnik prava samo za Severnu Ameriku. Sva ostala prava su vlasništvo autora, tj. Leeja, Pelana i Ognjanovića.

Iskren da budem, strip nije baš naročito uspeo: očigledna je moja crtačka neveština – ali opet, s druge strane, to je moj prvi i jedini strip koji sam ikada nacrtao, a on je, ni manje ni više, nego objavljen u Americi! Koliko ljudi se može pohvaliti tako nečim? Čak sam i dobio neki honorarčić za njega, koji sam smesta pretvorio u DVD-e i knjige koje mi je Lee poslao, a bio je beskrajno ljubazan da mi pokloni i gomilu svojih knjiga, i izdanja prijatelja-kolega koja je imao u extra primercima (npr. dva odlična romana Richarda Laymona i kultni i tada teško nalažljivi OFF SEASON Jacka Ketchuma). Takođe mi je poslao i brdašce stripova koje su mu slali za promo-reviews i koji mu više nisu trebali.

Sve u svemu, bilo je to jedno simpatično, zabavno i vredno iskustvo.