BLADE RUNNER (1982)

*****

5

          Na ovom blogu već sam u dva navrata opširno pisao o BLADE RUNNERu, jednom od najdražih mi filmova ikada snimljenih. Ako vam je to nekako promaklo, imate osvrt na film, s naglaskom na poređenje sa (znatno slabijim) Dikovim romanom, OVDE; a imate, takođe, i prikaz izuzetnog dokumentarca o ovom filmu, DANGEROUS DAYS: THE MAKING OF BLADE RUNNER, i to baš OVDE.

            Ipak, to nije razlog da ovde ne okačim i svoj prikaz koji sam svojevremeno napisao i objavio na engleskom, u knjizi 101 SCI-FI FILMS YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE. Ovaj tekst sam tek nedavno preveo na srpski, kako bi se našao u specijalno bogatom katalogu Kinoteke za april, a povodom aprilske revije SF filmova. Usput, preporučujem da ovaj katalog u celosti skinete OVDE, jer u njemu ima još nekoliko tekstova, prikaza, napisa, tirada, impresija i filozofiranja vrednih vaše pažnje.

            Evo, dakle, ekskluzivno, na srpskom, šta sam svetu, u najsažetijem obliku, imao da kažem o BLEJD RANERU.

BLADE RUNNER (1982)

"Još uvek mislim da je to jedan od najboljih filmova koje sam ikada napravio."

(Ridli Skot)

Velika tema suočavanja sa činjenicama života predstavljena je sa adekvatnom ambicijom i raskoši u Ridli Skotovoj superiornoj adaptaciji snažnog, ali pomalo nezgrapnog romana Philipa K. Dicka Da li androidi sanjaju električne ovce?

Potencijal SF-a da zaobiđe "stvarnosne" probleme i da prevaziđe oponašanje svakodnevnog života prepoznata je i veličanstveno realizovana u ovom remek-delu žanra. Ukorenjenost u petparačkoj (pulp) prozi SF-a i noara vidljiva je – ali preobražena, jer ti su koreni transcendirani kao u prozi Rejmonda Čendlera i Vilijama Barouza (koji je skovao frazu "Blade Runner"). Detektiv u kišnom mantilu, Rik Dekard (Harison Ford) angažovan je da "penzioniše" grupu odmetnutih replikanata (androida sa ograničenim životnim vekom)​​. Dekard ima određene sumnje vezane za svoj posao (on je, praktično, SF verzija lovca na ucenjene glave iz vesterna), ali susret sa liderom replikanata će ga naterati da posumnja i u svoj identitet i humanost.

Roj Beti (Rutger Hauer, u legendarnoj ulozi) mozak je i duša te grupe, sa glavnim ciljem: da susretne svog Tvorca i zatraži ultimativnu popravku: uklanjanje smrtnosti. Futuristički noar je prisutan u smislu ikonografije (sumornost, kišom okupane ulice Los Anđelesa 2019. godine), ali i u raspoloženju noarskog fatalizma: replikanti su, u osnovi, DOA (Dead on Arrival: na neki način, već su mrtvi kad stignu na Zemlju). Ukleti "ubrzanim raspadanjem", oni su u misiji uzaludnoj od samog početka. Ipak, Beti želi da sazna može li Tvorac da popravi ono što je načinio.

"Sve što je želeo bili su isti odgovori koje i mi ostali tražimo," razmišlja Dekard. "Odakle sam došao? Gde idem? Koliko mi je preostalo?"

Kao bajronovski buntovnik, Beti je luciferska figura koja uništava svog stvoritelja u dirljivoj sceni čije su tragične implikacije neuporedive ne samo u SF-u, već na filmu uopšte. U neočekivano poetičnom kraju, Lucifer evoluira u Hristoliku figuru, spasivši život svog ubice. Tehnički gledano, on/to je mašina, ali na kraju stiče dušu koja je više od ljudske: "Video sam stvari koje vi, ljudi, ne biste verovali. Zapaljeni ratni brodovi blizu Oriona. Gledao sam C-zrake kako svetlucaju u mraku pored Tanhojzerove Kapije. Svi ti trenuci će biti izgubljeni u vremenu, kao suze na kiši. Vreme je da se umre..."

Zadivljujuća scenografija Dejvida Snajdera i Lorensa G. Pola zajedno sa tada najsavremenijim vizuelnim efektima (koji su odlično ostarili, odnosno drže se bez problema i više od tri decenije kasnije) stvorila je jedan od najnezaboravnijih ambijenata bilo kog filma, bez obzira na žanr. Atmosfera je u velikoj meri poboljšana fenomenalnim atmosferičnim skorom Vangelisa i oštrom ali gde treba i nežnom fotografijom Džordana Kronenveta. Čitava glumačka ekipa je odlična, uključujući i Šon Jang, nezaboravnu u ulozi fatalne žene osuđene na životni vek od samo 4 godine. "Šteta što ona neće živeti! Ali, s druge strane, ko od nas hoće?" ISTREBLJIVAČ će živeti: njegovi kvaliteti su vanvremenski.

Vanja Čanković: ON MRAČI!

Samo zato što ste vi to tražil! Evo i nastavka galerije grozomornih porno-horor radova mladog umjetnika iz Beograda: ovo što sledi su najnoviji, najbolji radovi - još maštovitiji i gnusniji i tehnički bolje izvedeni od onih koje ste mogli videti OVDE.

Zato, bez dalje priče - jer, šta reći a ne slagati? Ovi nadrealni tokovi svesti govore sami za sebe! UŽIVAJTE!

Ekskluzivno (c) by Vanja Čanković for The Cult of Ghoul

THE TERMINATOR (1984)

U sredu 16. aprila u 21 h u Muzeju kinoteke možete pogledati ovo remek-delo (i kad to kažem, koristim taj termin u njegovom najužem i najstrožem smislu za koji sam sposoban). Ovo je, zato, pravi povod i prilika da premijerno u srpskom prevodu obznanim tekst koji sam izvorno napisao na engleskom. Objavljen je, zajedno sa još četiri slična, u knjizi 101 SCI-FI MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE pre 5-6 godina.

THE TERMINATOR (1984)

*****

5

Kada čovek tvrdi da je putovao kroz vreme da bi zaštitio vas i vašeg nerođenog sina koji će postati lider budućeg pokreta otpora ljudi protiv "mašina", možda će vam biti malkice teško da tu priču progutate. Ali kada krenu TV vesti, a na njima kažu da je nekoliko žena u Los Anđelesu sa vašim imenom već "istrebljeno" ("terminirano"), možda ćete posumnjati da tu ima nečega. A onda, kada se nađete suočeni sa humanoidnom neprobojnom mašinom za ubijanje programiranom da vas istrebi, možete početi da verujete .

"Taj istrebljivač je tamo, na ulici," kaže Ris (Majkl Bin), čovek iz budućnosti. "S njim nema pregovaranja. Nema ubeđivanja. Ne oseća sažaljenje, ili kajanje, ili strah. I on se apsolutno neće zaustaviti, nikada, sve dok ne umreš." Ni manje ni više od toga.

Terminator je kiborg iz 2029. godine, iz sveta u kome su računari i roboti izazvali nuklearni rat u cilju uništenja ljudske rase. Metal će naslediti razorenu zemlju. Jedina prepreka: ljudski borci za slobodu, čiji vođa može biti iskorenjen jedino ako mu ubiju majku 45 godina u prošlosti, pre nego što je uopšte rođen.

Arnold Švarceneger tumači ovu ulogu kao performans koji mu je definisao karijeru – njegov terminator je nezaustavljiva, nemilosrdna mašina za ubijanje, Džejson Vorhis sa vatrenim oružjem velikog kalibra. Poput anđela smrti, on ubija sve na svom putu, a njegova nemilosrdna posvećenost misiji čini ga zastrašujućom figurom. Ovo dovodi Terminatora veoma blizu horor žanra, posebno u produženoj kulminaciji srodnoj slešeru u kojoj, čak i kada je sveden na metalni endoskeleton, ogoljen od sintetičkog mesa, taj prokleti stvor nastavlja da se vraća, kao robot verzija Majkla Majersa, uporno trčeći i puzeći za Sarom (Linda Hamilton, u odličnom spoju ranjivosti i istrajnosti).

Scenario (inspirisan adaptacijom Harlana Elisona za jednu epizodu serije Outer Limits) duhovit je, pun nezaboravnih replika i razrađenih akcionih sekvenci. Kameronova režija pršti od energije i inovativnosti u borbi protiv niskog budžeta i ne baš prvoklasnih specijalnih efekata: reditelj je vođen manijačkom, skoro terminatorskom upornoću i posvećenošću koji će postati njegovi zaštitni znaci. Nakon traljavog debija u PIRANI II (1981), gde je bio puki najamnik na tuđem projektu, TERMINATOR je prvi pravi Kameronov film, eksplozija akcije, horora, melodrame i naučne fantastike, što su činioci koji će (u različitoj razmeri) obeležiti sve njegove poznije filmove.

Iako je u suštini humanistički i topao, ovo je još uvek njegov najsumorniji film do danas. On završava rečima: "Nailazi velika oluja." To se odnosi na predstojeću oluju apokalipse, ali se time takođe najavljuje oluja zvana Džejms Kameron: njegov revolucionarni spoj akcije i SF-a biće dodatno istražen i obogaćen u Osmom putniku 2 (1986), Ambisu (1989), Terminatoru 2 (1991) i Avataru (2009).

ZAVODNIK u Beogradu! Promocija u Kinoteci!

             Još jedno podsećanje na ovo dešavanje + neki dodatni detalji i obaveštenja + prvi ozbiljan prikaz knjige! Sve to i još mnogo toga drugog – sledi dole!

            U ponedeljak 14. aprila je promocija mog novog romana ZAVODNIK. Mesto dešavanja: Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici. Početak: tačno u 19.45h. Trajanje: do malo pre 21h. Učesnici: dr Marko Pišev i dr Ognjanović.

            Deset godina posle kultnog romana Naživo, Dejan Ognjanović se vraća s novim romanom strave pod naslovom Zavodnik. Otkrijte kakve horor potencijale nudi paganska zaleđina srpskih narodnih verovanja. Otkrijte kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine u zabačenom, opustelom selu u brdima jugoistočne Srbije. Otkrijte kako izgleda horor roman koji zaista izaziva jezu. Otkrijte isplati li se objaviti samizdat u vreme propasti knjižara i ovdašnje kulture uopšte.  

U tome će vam pomoći autor i njegov specijalni gost, dr Marko Pišev u dvostrukom svojstvu: kao saradnik Instituta za etnologiju i antropologiju i kao dokazani pisac horora.

            Svi koji su u mogućnosti da svrate te večeri, dobrodošli su! Pretplatnici koji su knjigu već pročitali mogu da iskoriste priliku i popričaju s autorom ili postave neka konkretna pitanja. Oni koji još nisu nabavili knjigu – mogu je tom prilikom kupiti po najpovoljnijim mogućim uslovima, bez plaćanja poštarine i dodatnih ptt marži, s posvetom autora.  

Podsećam da knjige neće biti u knjižarama – a ako slučajno nešto pretekne od promocije, možda nekolicinu primeraka ostavim negde, ali računajte da će se tamo prodavati po ceni većoj za oko 30% ili 40% (što je uobičajena knjižarska marža)! Ako baš insistirate da ZAVODNIKA platite 800 ili 900 din., mogu vam izaći u susret i uzeti vam toliko, čisto da vam učinim, iako je redovna cena kod autora daleko niža od (eventualne!) knjižarske.

            Dođite, dakle, da naživo podržite pravi, čistokrvni domaći horor, one koji ga stvaraju i one koji se za njega bore!

            Tim pre što se ova promocija dešava u okviru jednog još većeg i lepšeg dešavanja, revije SF filmova u Muzeju Kinoteke. Kompletan program imate OVDE, a ponedeljak 14. april je dan posvećen majstorima HORORA: promocija ZAVODNIKA smeštena je sasvim prikladno između dva remek-dela SF-horora! Pazi ovaj line-up:

17:45

Stvor

(SAD 1982) 109’
The Thing
r. Džon Karpenter (John Carpenter)

19:45

Promocija knjige „Zavodnik“ Dejana Ognjanovića

21:00

Osmi putnik

(VB 1979) 117’
Alien
r. Ridli Skot (Ridley Scott)

 

          Znači, to je ta transverzala: od ruralnog gotika i priče o duhovima preko lavkraftovskog body-horrora u ledenim pustarama Zemlje pa do mračnih dubina svemira u kojima nas čeka, ponovo, lavkraftovski UŽAS! Dođite na STVORA, ostanite zbog ZAVODNIKA, na kraju se okrepite OSMIM PUTNIKOM! Vrhunski horor-maraton kakav se retko viđa!

            Inače, cena ulaznice za filmove je smiješnih 150 din, a ulaz na promociju je, naravno, besplatan! Ako kupite jednog ZAVODNIKA i karte za oba filma, sve zajedno vas još uvek košta manje od 1000 din. Pa gde to ima?! I ko tome može odoleti?!!

            Evo i nekoliko obaveštenja:

            1) Svim pretplatnicima knjige su poslate još pre nekoliko dana; oni iz Srbije trebalo bi da su ih dobili najkasnije do petka, 11. aprila. Oni iz regiona i daljeg inostranstva trebalo bi da ih dobiju najkasnije do oko 18. aprila.

            Mada su nesavesni poštari neke pošiljke ostavljali ljudima ispred vrata, na pragu, ili čak na kapiji, ili na vrhu poštanskog sandučeta, do sada su valjda knjige stigle svima kojima je trebalo da stignu.

            2) Vaši komentari na roman i dalje su dobrodošli; zahvaljujem onima koji su se ovde na blogu već osvrnuli na nju, i pozivam i ostale da to učine. Ako vam se roman dopao – preporučujte ga svima i svuda gde nađete za shodno: uživo, na fejsbuku, forumima... Usmena, direktna preporuka je najbolja reklama, a drugu ovaj roman neće ni imati. Njegov uspeh, ako ga bude bilo, neće zavisiti od marketinga, bilborda, plaćenih prikaza i reklama, niti od urota kojekakvih interesnih grupa (moćnih izdavača i kritičara i ko zna koga). ZAVODNIK u potpunosti zavisi od vas, njegovih čitalaca.

           3) Prvi ozbiljan, supstancijalan osvrt na ZAVODNIKA od strane renomiranog kritičara već se pojavio na netu. O romanu se izjasnio dr Vladimir Kolarić. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Doktorirao na istom fakultetu sa zvanjem Doktora nauka o dramskim umetnostima, medijima i kulturi. Autor zbirki priča Lutalice (SKC Kragujevac, 2006) i Rat ljubavi i druge priče (Filip Višnjić, 2007). Objavljuje prozu, teorijske radove iz oblasti filma i književnosti, filmsku i književnu kritiku i prevode sa ruskog.

            Njegov kratki esej inspirisan pojedinim aspektima ZAVODNIKA možete pročitati OVDE.

            

RURALNI GOTIK I NARODNA RELIGIJA SRBA: Konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi

             A sad: horror, seriously! Evo najave jednog naučnog skupa u Beogradu na kome Marko Pišev i ja izlažemo zajednički rad na temu sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi. Ispod su detalji!

            U petak i subotu, 11. i 12. aprila 2014. godine u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju i Filozofskog fakulteta u Beogradu, održaće se skup pod nazivom "Etnos", religija i identitet: naučni skup u čast Dušana Bandića.

            Dušan Bandić je svojim knjigama i naučnim radovima promenio i u teorijskom smislu obogatio proučavanje religije u Srbiji, posebno narodne religije i narodnog pravoslavlja. Svojim stručnim angažovanjem Dušan Bandić je unapredio rad naših važnih institucija obavljajući dužnost direktora Etnografskog instituta SANU (1983-1989),  upravnika Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u više mandata, Predsednika Etnološkog društva Srbije i Potpredsednika Etnološkog društva Jugoslavije.

Rukovodio je nizom veoma značajnih naučnih projekata, pokrenuo i uredjivao časopis „Etnološke sveske“, a na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta bio je među onima koga su diplomci, postdiplomci i doktorandi najčešće birali za mentora. Dobitnik je Nolitove nagrade za knjigu Narodna religija Srba u 100 pojmova (1991), koja je značajno doprinela promociji etnologije, a etnološke teme i pojmove približila široj čitalačkoj publici. Usput – moj najsnažniji Pečat Preporuke za ovu knjigu!

            Oslanjanjući se na teme, metode i probleme koje su činile okosnicu naučnih interesovanja i aktivnosti prof. Dušana Bandića, formulisane su sledeće opštije tematske celine oko kojih će biti organizovan rad skupa:

1. Istorija discipline u Srbiji i regionu: kontinuiteti i transformacije

2. Narodna religija i folklor

3. Narodno pravoslavlje

4. Religija, popularna kultura i urbani fenomeni

5. „Etnos“, identitet i politika

6. Etnologija svakodnevnog života

7. Religija na tržištu – tržište religija

Dakle, da ponovim:

"ETNOS", RELIGIJA I IDENTITET: NAUČNI SKUP U ČAST DUŠANA BANDIĆA

Beograd, Filozofski fakultet, 11. i 12. april 2014. godine

            Od radova koji bi mogli biti zanimljivi čitaocima ovog bloga, ističem ove:

Politika proricanja – predviđanje budućnosti u službi političara i vladajuće ideologije. Mladen Stajić (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

Transcedencija i inkarnacija: telo kao centralno mesto religijskog iskustva. Anđa Srdić Srebro (Univerzitet Bordo Montenj, Francuska)

            Novi život mitskih bića. Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

            Ali ponajviše ovo:

Ruralni gotik i narodna religija Srba:

konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.

dr Marko Pišev i dr Dejan Ognjanović

            O čemu se tu radi? Evo, sve će biti jasno kad pogledate

Apstrakt:

Seoska područja, naročito ako su izolovana od velikih gradova, mogu se okarakterisati kao oaze Kulture okružene ambivalentnim prostranstvom Prirode. Demonski aspekti prirode ponekad mogu prodreti u oaze čovekovog sveta i uvesti ih u svojevrsnu tranzitnu, liminalnu zonu, ispunjenu neizvesnošću i strahom. Narodna religija Srba, koja bi se drugačije mogla nazvati jos i ruralnom, neskripturalnom i lokalnim verovanjima oplemenjenom verzijom pravoslavlja, ispunjena je mitskim bićima deriviranim iz sveta Prirode, i ona upravo kroz dotične entitete iskazuje svoj dvojaki karakter. Ovo izlaganje usredsređeno je na tretman mitoloških i folklornih elemenata narodne religije Srba u tri domaće priče fantastike i horora, čiji autori, pišući o demonskom karakteru Prirode, konstruišu selo kao "mesto" straha. Za analizu su odabrane tri priče iz tri različite epohe, različitog stila i pristupa tematici ruralne strave (odnosno natprirodnih, "gotskih" motiva u kontekstu srpskog sela i ovdašnjih narodnih verovanja). To su priče "Noć na mostu" Milovana Glišića (pozni 19. vek), "Rodoslov loze vampira" Momčila Nastasijevića (rani 20. vek) i "Zavjet" Ninoslava Mitrovića (početak 21. veka).  

            Na ovom blogu već sam pisao o Glišiću (uključujući ekskluzivnu fotku njegovog groba) OVDE, a o LEPTIRICI – OVDE. O Nastasijevićevim fanta-hororičnim pričama pisao sam već OVDE, a moj prikaz odlične zbirke priča Ninoslava Mitrovića možete čitati OVDE.

Međutim, ne očekujte da je ovaj rad o ruralnom gotiku skrpljen od već postojećih napisa, pa čak ni da se na njih nadovezuje: radi se o skroz novom i svežem tekstu na kome smo Marko i ja zajednički radili i u kome se nalaze neki novi, sveži uvidi u tradiciju domaće fantastike.

Dođite u subotu popodne na Filozofski fakultet (valjda se to dešava u svečanoj sali) i saslušajte naše izlaganje: ulaz je slobodan, besplatan i poželjan! Najbolje je da ispratite celu sesiju koje je naše izlaganje deo: em ćete čuti još neke zanimljive stvari, em nećete ometati prethodne izlagače ulaženjem usred priče. Dakle, dođite u 16h u subotu na ovu sesiju:

Sesija IV:

Religijske teme u medijima i književnosti

(moderator Dragana Antonijević)

16:00

Novi život mitskih bića.
Ljiljana Gavrilović (Etnografski institut SANU, Beograd)

16:15

Književno razumevanje Istoka i Zapada: doprinos Amina Malufa savremenom dijalogu.
Gordana Gorunović (Filozofski fakultet, Beograd)

16:30

Ruralni gotik i narodna religija Srba: konstrukcija sela kao mesta straha u srpskoj fantastičnoj prozi.
Dejan Ognjanović i Marko Pišev (Institut za etnologiju i antropologiju, Beograd)

16:45

„Oduhovljavanje“ komercijalne televizije: religijska pitanja i motivi u „Velikom bratu“ (VIP, 2013).
Lidija Radulović i Ildiko Erdei (Filozofski fakultet, Beograd)

17:00 - 17:45

Diskusija i razgovor

 

            Ujedno vas podsećam da Tim Koji Pobeđuje ™, odnosno Piševa i Ognjanovića, možete videti i čuti u još jednoj hororičnoj prilici samo dva dana kasnije. 

U ponedeljak je promocija mog novog romana ZAVODNIK. 

Mesto dešavanja: Muzej Kinoteke u Kosovskoj ulici. 

Vreme: počinje u 19.45 i traje do nešto pre 21h. 

Učesnici: dr Marko Pišev i dr Ognjanović. 

DOBRODOŠLI!