NEDOVRŠENI POSAO – Tomas Ligoti

Booka, Beograd, 2014

176 str.

            Čitaocima ovog bloga, i uopšte ljubiteljima horora profilisanog ukusa, nije potrebno naročito predstavljati najboljeg živog pisca horora, Tomasa Ligotija. Pisao sam već ovde o njemu u tekstu Tomas Ligoti: majstor horora a zatim i u osvrtu na njegovu uticajnu i inspirativnu knjigu THE CONSPIRACY AGAINST THE HUMAN RACE (kojom se nadahnjivao Nik Picolato, scenarista serije TRUE DETECTIVE). Pored toga, čitaoci moje POETIKE HORORA mogu da o Ligotiju čitaju opširno poglavlje pred kraj knjige, u delu koji se bavi modernim hororom.

            Zbog toga teško da je uopšte potrebno posebno preporučivati NEDOVRŠENI POSAO, prvu knjigu Tome Ligotića na srpskom: maltene je dovoljno reći da je IZAŠLA. Šta tome još dodati, koju posluku porati? Kad je u pitanju pisac tog (prvog) ranga, izlišna su pitanja tipa: kakva je knjiga, je li dobra, vredi li kupovati, mora li odmah ili da malo sačekam...? Ukratko, knjiga je ODLIČNA, itekako je VREDI kupiti sebi i svima koji su vam dragi, i to ODMAH ili što pre, dok se nije razgrabila.

            Naslov, istina, nije baš najsrećnije prepevan: Goran Skrobonja je izvorno, creepy-preteće My Work Is Not Yet Done pretvorio u banalnije, prozaično, nimalo jezovito NEDOVRŠENI POSAO, ali to je otprilike jedina zamerka koja se ovom izdanju može uputiti (uz preterano minimalističku koricu, isto tako bezličnu kao i srpski naslov). Prevod teksta je korektan, uz samo par omaški: "cabal" nije "kabala", a Makijavelijevo najpoznatije delo na srpskom je poznato kao "Vladalac" a ne "Knez". Obe greške su u istoj rečenici, na str. 87: "Ispostavilo se da su oni pleme pravih prijatelja, đavolska kabala, makijavelijanska rulja s Ričardom kao Knezom koji zapoveda dvorjanima i podanicima." Imajući u vidu koliko je Ligotijev jezik pregnantan sočnim crnohumornim igrarijama cinične i mizantropske sorte, od birsovske vrste i dometa, može se reći da je Skrobonja u svom prevodu uglavnom preneo suštinu smisla, mada ne baš uvek i svu sočnost.

Nešto detaljnije o knjizi: u pitanju je vrlo bizarna fantazija osvete s kojom će moći da saučestvuje svako ko se ikada osetio izrabljen na poslu, i to ne samo od strane svemoćnih šefova, nego isto tako, ali drugačije, i od svojih kretenskih "kolega". Kamila Palja je pisala (u genijalnoj studiji SEKSUALNE PERSONE, koju najtoplije preporučujem) da je kapitalizam najadekvatniji izraz ljudske prirode, jer je zasnovan ne na idealima i maštarijama i priželjkivanjima (kao socijalizam ili, daleko bilo, komunizam) nego na temeljnim činiocima ljudske prirode kao što su: grabežljivost, samoživost, sebičnost, bezočnost, eksploatacija i doslovno/metaforički kanibalizam. 

Svako za svoju guzicu a ko jebe ostale; najbitnije je u se, na se i poda se, jebeš sve ostalo; uspeh je samom sebi nagrada i dokaz da si u pravu ("tko ima, vrijedi; tko nema, ne vrijedi") itsl. Kapitalizam je, stoga, prirodan – u smislu, da je u skladu s ljudskom prirodom, ali je takođe i protivprirodan, jer ljudska pohlepa i bezočnost nemaju granica (za razliku od životinjskih), pa stoga kapitalizam u svojoj dekadentnoj, korporativnoj fazi sadrži ozbiljnu dozu iracionalnog i samouništiteljskog (da podsećam na to šta se radi sa atomskom energijom, atomskim i drugim naoružanjem, sa sečom šuma, zagađenjem zemlje, vode i tla, bušenjem ozonske rupe, globalnim zagrevanjem i trista drugih oblika sečenja grane na kojoj svi zajedno sedimo?).

Ovo ističem zbog toga što bi površan čitalac ili kritičar mogao, onako na prvu loptu, da Ligotijev "korporativni horor" svede na nekakvu društvenu kritiku, odnosno puku satiru aktuelnog američkog društveno-političko-ekonomskog trenutka. Pih. Tako prozaičnim budalaštinama bave se minorni pisci koje niko neće čitati ni za 20 ni za 200 godina. Ligoti, uvek prodoran, uvek metafizičan, zauzima takvu vizuru da – svestan uvida o kojima Palja piše – svojom bespoštednom kritikom nehumanih odnosa u jednoj po prirodi nehumanoj organizaciji, kritikuje i nehumani sistem kojega je ona ogledalo, i nehumane homo sapiense koji su sve to osmislili i napravili kao idealnu baru za brčkanje svoje blatne, prizemne, bedaste prirode.

Mislim da je svakom verziranom čitaocu jasno da Ligoti ne govori samo, pa čak ni pretežno, o kalu i blatu sociopolitičkog trenutka savremene Amerike, već o nečem dubljem i univerzalnijem, kada piše:

"To whom it may concern—I hereby refuse to be a swine living in a world of swine that was built by swine and belongs only to swine. This swine has been fed full of his swinish ambitions, his swinish schemes, and, over and above all, his swinish fears and obsessions. Therefore I forfeit my part of this estate to my heirs in the kingdom of the swine... People do not know, and cannot face, the things that go on in this world, the secret nightmares that are suffered by millions every day. . . and the excruciating paradox, the nightmarish obscenity of being something that does not know what it is and yet believes that it does know, something that in fact is nothing but a tiny particle that forms the body of The Great Black Swine Which Wallows in a Great River of Blackness that to us looks like sunrises and skyscrapers, like all the knotted events of the past and the unraveling of these knots in the future, like birthdays and funerals, like satellites and cell phones and rockets launched into space, like nations and peoples, like the laws of nature and the laws of humanity, like families and friends, like everything, including these words that I write. Because this document, this supposedly Ultimate Statement, is only a record of incidents destined for the garbage can of the incredible. And rightly so."

Ligoti čak i izvodi eksplicitnu paralelu između kompanije u kojoj tavori njegov antijunak, i čitavog "spoljašnjeg" sveta:

"In this sense the world of the company mirrored the world itself, which sometimes managed to stage a rousing first act, and perhaps even provide a few engaging scenes of a second before devolving into a playwright’s nightmare, wherein the actors either butchered their lines or entirely forgot them, scenery collapsed, props misfired, and most of the audience left theater during intermission."

Ljudi nisu čak ni svinje: ljudi su mrtve beživotne STVARI, lutke prividno humanoidnog oblika iza čijih praznih očiju NEMA NIČEGA:

            "The qualification to which I made reference above is this: if you happened to cross that room on the other side of which stood Sherry, what you confronted was . . . I can’t even name it—some kind of thing inhabiting the body of an attractive woman, an alien from some diseased planet or a creature of low evolutionary stature that by some curious means had insinuated itself into a human being at some stage in her development, the result being this Sherry-thing."

            Ligoti nemilosrdo razara mitopoetička samozavaravanja kojima ljudi najčešće svoje valjanje u blatu sa ostalim svinjama prikazuju kao nekakve gromopucatelne Avanture, Potrage, Odiseje, Evolucije itsl.

"As far as I’m concerned, fairy tales and legends, mythologies of all times and places, are just festering vestiges of a world that, for better or worse, is dead, dead, dead. Human life is not a quest or an odyssey or any of that romantic swill which is force-fed to us from our tenderest years to our dying day."

            Za one koji nisu svinje ili mrtve marionete, za one koji svojom konstitucijom ili izborom nisu "tirani" nego "duše blagorodne", život nije kutija čokoladnih bombona, nego KOŠMAR i PAKAO:

"There are some people who attest that they do not remember their dreams, who have never known what it’s like to awake screaming or half-insane or merely trembling from the after-shock of a nightmare. These are not necessarily simple-minded persons or happy persons or persons of stunted imaginations. But somehow they have retained a lifelong innocence, never knowing the dread some feel upon approaching the bedroom and facing that descent into the darkness of unknown worlds that may range from cartoonish absurdity to quaking horror. They are very lucky people. I wish I were one of them."  

            Ne, kao što iz priloženog možete videti, Ligoti vam nije tamo neki veseljak kao Stiven King, Džo Hil, Den Simons, Novi Klajv Barker, Robert Mekemon, i slična bratija, koji vam gude na uvce o Ljubavi, Imaginaciji, Porodici, Drugarstvu, poručujući da će posle kratkotrajnog BAU-BAU "mraka" doći SVETLO i hepiend. O njihovim jeftinim "katarzama" Ligoti, u svom jedinom romanu My Work Is Not Yet Done ima da kaže sledeće:

"I —and you— now understood: We were brought into this world out of nothing.

            I —and you— now understood: We were kept alive in some form, any form, as long as we were viciously thrashing about, acting out our most intensely vital impulses, never allowed to become still and silent until every drop had been drained of the blackness flowing inside us.

            I —and you— now understood: We would be pulled back into the flowing blackness only when we had done all the damage we were allowed to do, only when our work was done. The work of you against me . . . and me against you."

            Ali, da ne budem pogrešno shvaćen: Ligoti ne bi bio Veliki Pisac da se ovo njegovo delo svodi na plačipičkastu nihilističku emo-kuknjavu. NE! Njegov najveći kvalitet je upravo umeće da, svojim retkim talentom, svojim bogatim jezikom, predivno odabranim jezgrovitim, jebitačnim frazama slika na tom Mraku, i da na Platnu od Crnila ostavi unikatne tragove koji su, zapravo, obezoružavajuće duhoviti, zabavni, smehotresni. U svoj toj groteski, u tom besmislu i beznađu, Ligoti je efektan baš zato što ne pedluje Lažnu Nadu Ltd. niti Obavezni Hepiend Inc. a kamoli Biće Bolje TM, nego svoj sopstveni kopirajtovani i unikatni Grozno-Grohotni Nihilizam (c). 

            Ako to nije vaša ideja horora, ako su vam draža stara indijanska groblja, drevne kletve, eksperimenti ludih naučnika, oživele mumije, pomahnitali mutant-pacovi i slična razbibriga – hej, pa toga bar ima koliko god volite! Ali ne kod Ligotija. Ne. Za njega važi ono što sam nedavno napisao u prikazu najnovije mu zbirčice, The Spectral Link, za RUE MORGUE: "for Ligotti pain, death and the horror of existence are not genre tropes but a reality he has to cope with through fiction." Za NEDOVRŠENI POSAO takođe važi isto što sam već kazao povodom najnovije mu knjige: "The grimness of this prose is undeniably honest, but is alleviated by black humor and Ligotti's trade-mark vivid, witty turn of phrase which makes even the bleakness funny and absurd."

I time bih zaključio. Pametnome dosta.

PS: Pored naslovnog kratkog romana, ovo izdanje sadrži još i odličnu novelu IMAM NAROČITI PLAN ZA OVAJ SVET, i neujednačeno-osrednje (srećom, kratko) sočinjenije MREŽA KOŠMARA.

GHOUL'S SHOP: Novogodišnje izdanje (2014)

  

            Počastite sebe i one koje volite barem koliko i sebe nekim dobrim, pametnim knjigama za predstojeće praznike. Evo novih i starih knjiga za sve (dobre) ukuse: cijena – prava sitnica! Zainteresovani neka pišu na dogstar666 at yahoo dot com. 

U sve cene već je uračunata i poštarina unutar Srbije.

 POETIKA HORORA 

Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

U pitanju je knjiga koja na 525 strana velikog formata (23,5 x 16,5 cm) objašnjava šta je književni horor, kako je nastao, zašto je imao baš taj oblik, kako se i zašto zatim menjao i razvijao tokom dva i po veka, koji su mu najreprezentativniji predstavnici i zbog čega su baš oni. Najavu ove knjige kao i njen puni sadržaj imate OVDE.

Cena za Srbiju: 2.200 din (post express & pakovanje uračunati)

Cena za inostranstvo: 35 E (sa uračunatom međunarodnom poštarinom)

U ponudi: 5 primeraka

 ZAVODNIK 

Preostalo još oko 66 komada! Ne čekajte proleće... Pitanje je da li će uopšte biti II izdanja!

Napomena za čitaoce IZ BOSNE: ostavio sam 4 primerka romana kod mog predstavnika u BANJALUCI. To znači da sada ne morate da se gnjavite sa inostranom poštarinom i carinom koji bezveze povećavaju troškove i komplikuju stvari: dovoljno je da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com i ja ću vas povezati s mojim zastupnikom, kome ćete poslati 20 maraka, što je cena u koju je uključeno i ptt slanje unutar Bosne.

Cena za Srbiju: 610 din (ptt & pakovanje uračunati)
Napomena: Zbog naraslog kursa evra i drugih okolnosti, cena ZAVODNIKA će odmah posle Nove Godine biti nešto veća: iskoristite poslednju priliku da ovaj roman nabavite po ceni od samo 5 E (u Srbiji).

U ponudi: 66 primeraka

 NAŽIVO = PRODATO!!!

Poslednja DVA primerka kultnog horor romana pronađena su u jednom magacinu i sada se nude zainteresovanima, verovatno po poslednji put. Kad ovi odu zaista ne znam odakle bi više mogao da se pojavi još neki primerak jer svi rezervni resursi su iscrpljeni a ja primeraka odavno više nemam. Dakle, ko se najbrže javi na moj mejl, dobiće.
Cena: 1.400 din (ptt uračunat)
U ponudi: 0 primerka

 KRALJ U ŽUTOM – Robert V. Čejmbers 

Kralj u žutom, knjiga na osnovu čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True detective, zbirka je kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga stekla kao jednog od klasika horor žanra.

Pored izvornih 10 priča koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručan pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK?

600 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 2 primerka

           

 HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE – priredio Goran Skrobonja 

Najnovija antologija domaće slipstrim i žanrovske proze, ovog puta na temu TEORIJA ZAVERE. Moja novela pod naslovom NEKRONOMIKON, TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE našla se u ovom odabranom društvu, gde zauzima celih 50 od ukupno 650 strana

Neki od autora: Goran Gocić, Jelica Greganović, Filip David, Ilija Bakić, Vasa Pavković, Zoran Pešić Sigma, Željko Obrenović, Ivan Nešić, Oto Oltvanji, Goran Skrobonja, Jovan Ristić...

1.100 (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

 LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS – AMATEUR JOURNALISM 

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku... 

1.500 din (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

            DRACULA – Bram Stoker 

Što da čitate prevod ako možete u originalu? Izdanje Oxford University Pressa, edicija World's Classics, mek povez, fin predgovor...

350 din (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

 HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION - Aleksandar B. Nedeljkovich  

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Unikatni smehotres!

            1.050 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 1 primerak

 MOJ ŽIVOT - Mark Šagal 

Kultura-Beograd 

1969. god. 178 str, (18 x 11 cm)

Ilustrovana autobiografija poznatog umetnika. 

350 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 1 primerak

POETIKA HORORA u medijima

  

            POETIKA HORORA je započela svoj život: polagano, skromno, bez preterane pompe i galame. Što bi rek'o naš narod, insidiously.

            U nedelju 30. novembra uključio sam se u emisiju "Pogled iz svemirskog broda" na radiju BG202 gde sam kazao ponešto o POETICI HORORA, najavio promociju u Novom Sadu i još ponešto.

            U ponedeljak 1. decembra ustao sam u ranu zoru kako bih gostovao u veoma popularnoj emisiji jutarnjeg programa UZBUDILNIK na Radiju B92. Budući da ja radio ne slušam, nisam ni bio svestan postojanja (i slušanosti) ove emisije ali sam se u to smesta uverio.

            Domaćini i autori, Mlađa i Daško (sic), dočekali su me srdačno, a ispostavilo se da su poznavaoci mog minulog rada i sledbenici Kulta Gula, što je uvek prijatno osveženje – jer iz iskustva znam da se krajnje retko dešava da odem na neku televiziju i radio a da tamo neko nešto zna o meni ili barem o temi.

Obično u medijima to biva tako da ako mi potrefe prezime (ne, nije OgnjEnović!) i ako NE omaše naslov knjige o kojoj govorimo, ja sam srećan. Ovde sam imao zadovoljstvo da pričam sa ljudima koji zapravo znaju ponešto o autoru i temi, a jedan od njih je čak i dobio POETIKU HORORA od izdavača na vreme, i počeo da je čita!

Pa šta više čovek da poželi? Da mu sagovornici budu duhoviti i zabavni? Hell, dobio sam čak i to! Dakle, vredelo je ustajati tog jutra. Sa domaćinima sam popričao nekih pola sata (08.30 – 9.00 h) i bilo je to vrlo vickasto i dinamično.  

Prava šteta što snimak tog gostovanja nije napravljen niti je sačuvan (njihov podkast sadrži samo prvih sat i po emisije, a ne i drugu polovinu: prekid je tik pred moje gostovanje)! Ko je slušao, čuo je; ko nije, baš šteta.

Kasnije tog dana, na konferenciji za štampu, dao sam i intervju za radio, novinarki Sanji Bošković, koji je emitovan na Prvom programu Radija Novi Sad, u okviru emisije "Utorkom u sredu" - 09.12.2014.

Polovina ove polučasovne emisije bila je posvećena hororu, tačnije – njenih prvih 15 minuta. Konkretno, ja govorim od 2.20–8.00 minuta, a zatim sledi, do 13. minuta, čitanje početka Lavkraftovog Slučaja Č. D. Vorda, da bi na kraju, od 14-15. minuta, nešto o hororu kazao i dr Žolt Lazar (jedan od trojice recenzenata moje knjige).

Tu emisiju možete poslušati onlajn. Kao što rekoh, možete krenuti od početka, jer horor priča počinje već u 2. minutu. Evo, ovde: http://media.rtv.rs/sr_lat/utorkom-u-sredu/9282

Prva prava promocija POETIKE HORORA održana je u Novom Sadu tog istog 01.12.2014. u prijatnom prostoru na spratu knjižare Bulevar Books, predviđenom upravo za takve događaje (vidi slike).

Uprkos žestokom pljusku, ovoj promociji je prisustvovalo 20-ak posetilaca koji su pobožno saslušali to što smo imali da kažemo mi, autor, kao i izdavač, Milenko Bodirogić, i dr Žolt Lazar. Neki su čak i kupili knjigu, iako je među okupljenima bilo i onih koji su je nabavili ranije, u pretplati, pa došli sada po autogram...

Ne bih prepričavao to veče, jer malo dole okačiću link ka audio snimku: reći ću samo da je promocija trajala 45 minuta, delom zato što sam žurio na autobus (pravo iz Novog sada putovao sam u Beograd, a otuda – u Hrvatsku, na mini-turneju, od Zadra preko Rijeke do Pule) a delom zato što je moje grlo bilo prilično načeto manjom prehladom, pa nisam ni mogao da govorim onako dugo kao inače, što je možda i bolje.

Drhtave fotke drhtavom rukom napravio je moj NS prijatelj Nikola NO ABUSE; ako se on, kao iskusan hororista, toliko tresao, možete misliti koliko je jezovito bilo običnoj publici te kišno-hladne olujne večeri!

Rečene su neke zanimljive stvari, kao i ekskluzivni podaci o izdavačkom planu Orfelina, pa eto, koga to zanima, neka sa Mediafire linka skine wav fajl veličine oko 13MB, u trajanju od 45 minuta, i neka se sam uveri kako je bilo. Evo toga OVDE.

Promociji je, pored ostalih, saučestvovao i Ivica Živković (IZGUBLJENI SLUČAJEVI i druge umetnine) a tu se zatekao i jedan od vernijih pratilaca bloga i od kvalitetnijih, sadržajnijih komentatora (na slici). Ne bih da ga autujem ako to sam ne želi, možda mu više prija draž anonimnosti, ali ako želi, može u komentaru da anotira sliku i predstavi se.

I to nije sve! U decembarskom broju magazina PLAYBOY "Muškarac godine" i jedan od najuticajnijih Srba na decu i omladinu, pevač i pisac Marko Šelić Marčelo, slikao se za duplericu, i usput, kad su ga pitali za mir u svetu, rešenja problema gladne dece u Africi i šta preporučuje za čitanje, kazao je da preporučuje moju POETIKU HORORA, rekavši, otprilike, "u vreme ovih lažnih doktorata evo vam prilike da vidite kako izgleda jedan pravi!" 

Ali ni to nije sve: autor POETIKE HORORA gostuje u emisiji iz kulture VAVILON, na II programu RTS-a, u utorak 23. decembra u 20.30 h. Razgovor je obavila autorka te emisije, književna kritičarka Jasmina Vrbavac, a sniman je u jednom zanimljivom, hororičnom ambijentu, pa eto, pogledajte i to ako ste tako u mogućnosti.

POETIKA HORORA je idealan novogodišnji poklon za osobe od ukusa i kulture, if any. Možete je kupiti u svim većim knjižarama širom Srbije (Delfi, Vulkan itd), a najbolje je ako je kupite direktno od izdavača, ili od autora. U potonjem slučaju, naročito ako želite primerak s posvetom, pišite na dogstar666 at yahoo dot com i to što pre, jer ostalo mi je još samo 5 extra primeraka.

         Što se tiče daljih promocija, naravno da će ih biti - čim prođe Četres Dana Neprekidnih Bahanalija U Srbiji (od Sv. Nikole do Sv. Save). Već je dogovorena promocija u Nišu početkom februara, a kad prođu najveća ludila u januaru, dogovorićemo još neka mesta... Do tada - ČITAJTE!

Srećna slava svim paganima, i ostalima!

            Danas tzv. pravoslavni hrišćani slave tzv. Svetog Nikolu. Strogo gledano, i ja sam prinuđen da učestvujem u toj poposveštanoj travestiji. Tim pre mi je u sećanje navrla jedna nedavna malo drugačija ali zapravo slična "slava" koja se, za razliku od ove, barem nije ni pretvarala da ima neke veze s tzv. hrišćanstvom.

            Naime, neću vas sad i ovde nadugačko podsećati na paganske korene obožavanja tzv. svetaca i orgijastičkih "slava" koje se među Srbima održavaju nominalno u njihovu čast, a zapravo uglavnom kao alibi za nimalo hrišćansko obžderavanje i opijanje te za druge, još gore, i još manje hrišćanske sentimente i ponašanja.

            Umesto toga, na dan ove tzv. slave, evo slikovitog izveštaja sa jedne od najstarijih slava za koje čovečanstvo uopšte zna – slave poznate kao Sveta Jesenja Ravnodnevnica. Elem, ove godine sam se baš u to vreme, negde oko 20. septembra, zadesio u Istri, u gostima kod drage lavkraftovke a, kako se ispostavilo, pomalo i vikanke (eng. wicca).  

Proveo sam tom prilikom jedan produženi vikend u Višnjanu (kod Poreča) i okolini, a ovde na blogu već sam predočio izveštaj sa ekskurzije na koju me je moja domaćica Natalija odvezla – pravo u ruševine srednjovekovnog zamka Dvigrada.

Tokom tih dana obišli smo zajedno nekolike "gotske" lokacije u okolini Poreča i Rovinja, uključujući i jedan šumarak kraj stare crkvice i groblja gde smo zatekli baš zgodno namešten falusoidni stećak za ko zna kakve neimenovane i svakako bogohulne rituale.

Moja domaćica mi je pokazala i višnjansku opservatoriju, naizgled modernu zgradu posvećenu tzv. tvrdoj, egzaktnoj nauci osmatranja zvezda i drugih nebeskih objekata i pojava.

Najveći i najzabavniji kuriozitet vezan za ovu građevinu jeste da se, odmah do nje, nalazi i njen davnašnji pra-predak: mini re-kreacija kruga od kamenja nalik (donekle) Stounhendžu, odnosno, još sličnije brojnim drugim, nešto skromnijim krugovima kakvi krase dobar deo Evrope i obeležavaju mesta naročito nabijena energijom, tamo gde se ukrštaju tzv. lej linije (eng. ley lines).

Kontrast (?) odnosno paralelu između ova dva dela ljudskih ruku našao sam nadasve znakovitim.

Nisam smeo da svoju vodičicu i domaćicu previše zapitkujem kakvi se rituali i svetkovine ovde odigravaju, ali nagovešteno mi je da se na ovom proplanku zna okupiti poprilično sveta, naročito na Svetu Letnju Dugodnevnicu, kad se tu pale velike vatre koje odvažniji preskaču (da li odeveni ili nagi, nije mi precizirano).

Ko je gledao THE WICKER MAN bolje će shvatiti ceo ovaj post i slike u njemu, a ko nije – šta čekate? Moj Pečat Preporuke? Pa, imate ga (odavno)!

U svakom slučaju, iskoristio sam priliku da zadovoljim svoj fetiš prema kamenju među ovim obeliksima, odnosno obeliscima.

Nedaleko odatle nalazi se i naročito svetilište lokalnih Vikana, u lugu podno velikog hrasta.

Tu je i kameni oltar na koji se, onda kada su zvezde tamo gde treba, prinose žrtve...

...uglavnom u vidu posnih peciva, voća i povrća, vina i rakije.

Da, kako ispade, imao sam sreću da zapadnem među najbenignije od svih Vikana – ovi čak i ne kolju piliće i mačke u ritualima, nego su skroz naskroz vegani. To će reći da je njihova slava, baš kao i tzv. Sv. Nikola – posna!

Ovaj lug je delovao relativno dobroćudno usred blago natmurenog dana, ali to ne znači da su mom hororičnom oku promakli izvesni zlokobni nagoveštaji.

Recimo, pažnju mi je privukla neprirodno velika i debela glista, veličine omanje zmije, koja se zavukla podno hrasta. Aha, tu mu je dakle Leglo Belog Crva!

Naivni bi pomislili da je to samo "obična" glista ali meni je smesta bilo jasno da mora da je u pitanju barem veštičji familijar, ako ne i materijalizovani genius loci.

Kad vreme dozvoli, upravo ovaj lug je poprište Vikinih slava i preslava: tu se okupljaju, muziciraju, igraju, pevaju, jedu, piju i ko zna šta sve ne.

Nažalost, tada kada sam ja tamo bio još su bili vidljivi tragovi kiše od prethodnih dana, tlo je bilo blatno i prošarano lokvama, a prognoze su dopuštale mogućnost nove kiše te večeri.

Zbog toga sam, nažalost, bio uskraćen za potpuni ugođaj autentične vikanske proslave Svete Jesenje Ravnodnevnice usred noći, u šumarku, pod hrastom i pod nebeskim svodom.

Umesto toga, morao sam da se zadovoljim nešto udobnijom, ali manje slikovitom lokacijom u jednoj mesnoj zgradi, u prostorijama koje se inače retko koriste, ali su sasvim dobro poslužile da se, uz prigodnu muziku, hranu, piće i druženje, obeleži ova slava.

POSNA slava, kao što rekoh: ali uprkos tom oksimoronu moram zaista priznati da se imalo tu šta probrati čak i za jednog zadrtog mesoždera poput mene, i da sam u slast smazao ponuđeno raznovrsno jastije i pitije i prouzročio prikladno blagoutrobije.

Bilo je tu i raznih domaćih pića proizvedenih u ovom kraju. Iako ja uglavnom ne trošim žešća pića, ovde sam oprobao i nekoliko sorta vikanske rakije (sa raznim aromatičnim travkama), uključujući tu i bisku, koju sam premijerno probao u Kringi – ali o tom vampirskom iskustvu drugi put!

Ljuća pića prelivao sam likerom od čokolade, a onda se (posle pregrade u vidu supstancijalne hrane) prebacio na odlično domaće crno vino. Pošto sam ga izdašno pohvalio, vikanka zadužena za njega bila je tako ljubazna da mi idućeg jutra donese na poklon dva litra, koja sam slatko popio sa Markom Piševim uz njegove ribo-lignjanske specijalitete, kad sam dan potom otišao do njegovog istarskog pribežišta.

Sve u svemu, to veče bi možda bilo razočaravajuće nekome ko bi očekivao obnažene vikanke koje igraju oko vatre i upuštaju se u tzv. razvrat i blud onako kako to tzv. pagani navodno rade – ali meni je, faute de mieux, bilo veoma zabavno i dražesno sve to.

Ne samo što sam se baš fino zagrejao raznim veštičjim napicima nego je veče bilo krunisano i dolaskom spiritusa movensa ove grupice, izvesne legende koja hoda po imenu Korado. Njegove priče, legende i tajne istorije poslužile su kao savršena kruna ove bogougodne, posne, ali nimalo siromašne slave.

Inače, za koji dan vreme je već za Svetu Zimsku Kratkodnevnicu, pa stoga – neka je srećna i ova i ona slava svima koji slave!