EYES OF A STRANGER

***
3

Ko bi rekao da je jedan od najdebilnijih reditelja u istoriji horora, KEN WIEDERHORN, imao u sebi i jedan dobar film? To je čovek koji je postao moj lični neprijatelj nakon nesnosno debilnog DARK TOWER (nema veze s Kingom; radi se o ružnom i glupom filmiću o duhu u jednoj stambenoj zgradi) a nije se naročito iskupio za taj ćorak ni svojim nastavkom SWAMP THINGA (mada moram priznati da mi je, sa svim svojim trashom, taj nastavak ipak zabavniji od debilno cheesy Cravenovog originala).
Odavno znam za ovaj film – čitao sam pohvale njemu u knjizi HOLIVUD OD VIJETNAMA DO REGANA Robina Wooda – ali mi do nedavno nije pao šaka. Sad kad jeste, najzad ga pogledah i – to je zaista jedan vrlo respektabilan old-school B-movie, iz zaboravljenog doba kada su ti filmovi imali neku priču, pa još i neki angažman (Priču!) pride. Scenario je zadivljujuće kompaktan i linearan, maltene školski primer organizacije elementarnog zapleta gde sve i svako ima svoju jasnu funkciju i gde sve ima poentu ili služi poenti – kako nas je to lepo još E. A. Po učio u svojoj teoriji kratke priče, kasnije fino primenjenoj i u Holivudu. Naravno da tu ima obilje HOW CONVENIENT momenata (ubica živi baš prekoputa novinarke koja se posebno namerila da ga uhvati; u jednoj sceni – klasična hičkokština, sa šunjanjem po stanu ubice dok on nije kod kuće – novinarka mora da izvede zaista zadivljujući stunt da umakne preko terase) ali sve je toliko pitko izvedeno da je pravo uživanje gledati.
Pored (suzdržanih) efekata Toma Savinija vredi istaći debitantsku ulogu jedne od mojih omiljenih glumica, Dženifer Džejson Li – koja ovde igra traumom oslepelu curu koja će na kraju, naravno (po uzoru provaljenom još u prastarom SPIRALNOM STEPENIŠTU, gde je junakinja bila nema) novom traumom da bude izlečena. Znači, scenario bez stida poseže za žanrovskom tradicijom, ali: a) ako već krade, krade od najboljih; i b) uspeva da to dovoljno oplemeni i OPRAVDA. Viderhorn zadivljujuće uspešno uspeva da stvori atmosferu paranoje tipičnu za '70te, u kojoj niko i nigde (pa ni u sopstvenom stanu) nije siguran, i ta paranoja i njena relevantnost spadaju u značajnija postignuća ovog sasvim solidno napetog horor trilera.
Inače, dobro je što psiho ovde ne izgleda kao neki dvometraški rmpalija (ovo je doba pre Džejsona) već izgleda kao običan, ni po čemu upadljiv sused. (Btw, manijak koji ovde siluje i davi žene izgleda kao malo deblja verzija jednog mog ex-studenta koji je takođe imao određenu psiho-sklonost; štaviše, zamalo da jednom prilikom dođe i do fizičkog nasilja između nas; tim pre mi je bilo zabavnije da ga gledam u ovom filmu.)

http://www.imdb.com/title/tt0082352/