SAINT ANGE (2004)

**(*)

2+

 

Glavni razlog što sam ovo pohitao da pogledam jeste, naravno, njegov reditelj -PASCAL LAUGIER, od čijeg najnovijeg MARTYRS očekujem *mnogo*!

Na žalost, u ovom slučaju kritike na netu su u pravu: u pitanju je generički, nimalo originalan ili zanimljiv film, i iz njega, ovakvog, teško je naslutiti neko veliko obećanje, tim pre što je i scenario Ložijeov, dakle, ne možemo da ga opravdamo "tezgom" rađenom iz komercijalnih razloga kako bi sebi omogućio rad "za dušu" (MUČENICE).

Ono što obećava u ovom filmu jeste rafinirana vizuelnost, dobro baratanje kamerom i ambijentom, ali scenario je toliki krš da nikakva scenografija ili slike ne mogu da ga zaista iskupe. Radi se o trudnoj curi koja dođe u nekakvo napušteno sirotište da tu… ne znam ni ja šta radi, budući da se nisu ni potrudili da objasne šta bi ona tu imala da radi a da to ne može debela spremačica ili domar. Onda tu krenu neki kao dusi da se javljaju, ona počinje da njuška po istoriji mesta, a sve se završi kao jedan mlitaviji i beskrvniji spoj A L'INTERIEUR-a i ORFANATO-a. Dete pobaci, i umre pritom, ali ostane u kući kao duh, da se stara o svoj toj duhodečici. Pri tom nema nimalo ni drame ni tragike u tome, čitav film je jezivo uninvolving, hladan, distanciran, a devojka je sve vreme NULA kao lik, iako je igra simpatična glumica.

Ukratko, ovo je jedan razvučen, derivativan, izlišan film bez ikakvog razloga da postoji: čak je i kameo pojava Fulčijeve muze, Katrione MekKol, prilično protraćena.

Ako MARTIRICE isporuče sve ono što rivjui nagoveštavaju, onda će Ložije biti redak primer reditelja koji je debitovao ispraznim mediokritetizmom samo da bi tek svojim drugim filmom evoluirao u genijalnost.