**
2+
ni boljeg naslova, ni slabijeg filma (iako by Teruo Ishii, reditelja kome uspeliji radovi u ovom nivou exploatacije nisu strani).
zapravo, malo je PRETERANIH naslova koji zaista ISPORUČUJU ono što obećavaju. kao npr TEXAS CHAINSAW MASSACRE ili I SPIT ON YOUR GRAVE ili HUMANOIDS FROM THE DEEP.
ovo je jedan od onih mlakih, mlitavih i bezveznih half-assova; lep je taj početak kad već u prvoj sceni dobijemo nekoliko para sisa + ludilo (bukvalno, u ludnici!) + zabadanje noža u meso (ili bar tako izgleda, dok ne vidimo da je nož 'pozorišni' lažnjak sa uvlakačkom 'oštricom')… lepo je i to kad pročitate da je film svojevremeno bio zabranjen i bla bla, i da je baziran na prozi klasičnog japanskog morbidara, edgara alana poa, čuvenog po spoju nastrane erotike i nastranog sakaćenja (tzv. ero-guro; nema veze ni sa erom s onoga svijeta, ni sa guranjem!).
ceo film je, zapravo, jedan ogroman cock-tease, jedna mega-razvučena priprema za obećavani pay-off koji je… pa, vrlo bi blago bilo reći 'antiklimakteričan'! ni h od horrora, ni m od malformed mena! te 'nakaze' su samo ljudi umazani u neke farbe i umotani u neke krpe: izluđujuće je što nisu čak ni POKUŠALI da ih kakvim-takvim maskama učine 'deformisanim'! običan cirkus, ništa više!
da ne pominjem da je i ovaj film, kao i CORPSE MANIA, imbecilno opterećen krimi-momentima najpetparačkije moguće vrste, sa idiotskim zamenama identiteta, prerušavanjima, braćom blizancima, ludim naučnicima, i svim ostalim izanđalim rabotama koje se pred kraj toliko zapetljaju da sam – budući još pre toga izgubio volju da se unosim u ovu PREVARU – odbio da se više uopšte smaram time ko je kome kada kako i zašto uradio šta.
ZABOLE ME! oću svoje pare nazad! gde je ovde horor? gde su nakaze? gde su perverzije? gde je ero-ti-ga-mami-guro!? gde je ludilo?
taj edogava ranpo (gorepomenuti) je bio neka vrsta palp-mišime, i to se vidi u nekim malo boljim adaptacijama nj. priča (npr. RAMPO NOIR), ali ovde je od njegovog egzistencijalnog angsta i body-horror mučnine i perverzne sexualnosti i sklonosti ka sakaćenju, invalidima, torzoima i sl. ostao tek nagoveštaj, kao šum mora koje se povlači u tamo nekoj školjci!
Odgledao pre nekoliko meseci i razočarao se. Ima fino osmišljenih, vizuelno upečatljivih scena i to je otprilike sve. Film mi je delovao kao neka poremećena (i dosadnjikava) melodrama. :(
ОдговориИзбришиUkoliko vas zanima estetika ero-gura, onda je najbolja polazišna tačka svakako Suehiro Maruo, japanski stripadžija poznat po svom radu na ovom polju. Dosta njegovih radova se može naći prevedeno na engleski, u formi skenova, svakako. Ne mogu reći da sam naročito uživao u čitanju istih - konfuzno je to, mnogo, i odiše dekadencijom, ali možda će se nekome dopasti. "The Laughing Vampire", recimo.
ОдговориИзбришиdobar je maruo, gledao sam neke njegove ilustracije i table stripova, ali nisam (još) ništa od toga čitao. verujem da je konfuzno, ali stisnuću zube: japanci su to, ne očekujem klasičan storiteling.
ОдговориИзбришиInače, Gule, moram vam preporučiti još jednog japanskog stripadžiju koji bi vam se lako mogao dopasti: Kazuo Umezu. Na mnogo načina, otac japanskih horor stripova, njihove specifične naracije i ludačkih ideja. NAROČITO njegov serijal "Kami no hidarite, akuma no migite", splatter orgiju djetinjih košmara, koja ruši sve granica. Ili "The Drifting Classroom", po temetici sličan "Gospodaru muva". Neka vas ne zavaraju loše ekranizacije.
ОдговориИзбришиznam za umezua, i to upravo preko brojnih filmskih adaptacija (slabih)! iskren da budem, meni on nije delovao zanimljivo, ne zato što su filmovi po njegovim delima bili slabi, jeftini i glupi, nego i zato što mi te priče nisu delovale kao da imaju potencijal iz koga bi neko talentovaniji i sa više para mogao da izvuče. odnosno, umezu mi deluje kao tvorac neke vrste japanskog TALES FROM THE CRYPT, a ja nisam poklonik te vrste horora. ali, možda grešim: prvom prilikom ću proveriti svoje slutnje.
ОдговориИзбриши