ŠIŠANJE (2010) – GHOUL'S VIEW

 *(*) 

 2- 

na ovom blogu već smo imali exkluzivnu pretpremijernu kritiku ovoga, iz tastature n. popevića, koja je dugo vremena bila u vrhu popularnosti po pregledima stranice. to je vrlo dobra kritika, s kojom se uglavnom slažem, a to će mi olakšati posao u pokušaju da se na nju nadovežem i da direktnijim i konkretnijim jezikom kažem ono što je tamo rečeno na nešto finiji i uvijeniji, iako pametnima očigledan način.

osnovna popevićeva teza jeste da se ŠIŠANJE dešava u paralelnom univerzumu, tj. da žanrovski ovo nije 'savremena drama' nego – SF. a ja ću to da pojasnim: ovaj nategnuti i nadasve neubedljivi zaplet zbiva se u jednom skrobonjinskom multiverzumu u kojem je na vlasti nikodije marić; tu je hitler masovno popularan pa se o njemu (pozitivno) govori u amfiteatru filfaka, a jedno neobavezno listanje MAJN KAMPFA dovoljno je da matematičkog genija odjednom navede na zabrinutost za stanje nacije. to izraz dobije u besmislenom ubistvu roma koji je, eto, odabrao da piša baš na 10 metara udaljenosti od grupice iz-aviona-očiglednih skinheda.

'moj grad si našo da zapišavaš?!' klikće ovde, al ne narodni heroj gej parade, nego neo-naci noca – naš novica (eng. novice = učenik-početnik, tek primljen u neki red ili sektu: "A person new to a field or activity; a beginner.")

            ni tuce nokauta koji okrvave romsku facu nije dovoljno 'našem' junaku, njegovi prijatelji skinhedi su maltene zgroženi tim nasiljem (!), stoje ko ukopani ('siroti ciga! ovaj ga ubi!'), pokušavaju da ga otrgnu ('prećero sa gipsy-bashingom!'), zadržavaju ga, al jok, ne vredi, naš matematičar je jači od dvojice skinheda sa ukupnom mišićnom masom jedno tri put većom od njegove, pa zato - BAM! – komadom betona o glavu okrvavljenog pripadnika manjine novica započne 'treći srpski ustanak'…

            sve je ovo napiso dimitrije vojnov, u saradnji (kasnije prekinutoj) sa stevom filipovićem. i to se vidi iz aviona.

            i jedan i drugi poznati su po filmovima za decu i omladinu – srednje-slabom ŠEJTANU i negledljivo-ogavnom ANĐELI 3 – a ovaj pokušaj 'gubljenja nevinosti' i sticanja nekakve zrelosti kroz angažovano bavljenje aktuelnom tematikom izrazito je promašen i neuspeo.

            promašen je od starta: sama premisa, osnovni likovi i mehanizmi između njih smešni su, i prosto mi je neverovatno da ima nekoga ko ovo može da ozbiljno shvati, makar na trenutak – da u ovoj gej paradi klišea, karikatura i nenamernih (samo)parodija pronađe nekakvu društvenu kritiku ili 'obračun sa našom stvarnošću' ili koješta u tom stilu.

            pazi samo ovo:

            imamo novicu, matematičkog genija, štrebera, bebi fejs naivčinu (istina, vrlo malo vidimo i znamo o njemu PRE incijacije u sektu neonacista), verovatno devicu (reklo bi se, sudeći po ponašanju u sceni sexa – lukavo legne i pusti curu da sama odjaše ka zalasku sunca – a i po facama koje tom prilikom pravi).

            imamo vođu neonacista po imenu relja (što voli cigane da strelja) koji je istovremeno dobar matematičar, a u pauzama između makljaže sa suparničkim navijačkim grupama i blejanja sa podrig-bizgovima u nekakvoj rupetini koju kao da im je dizajniro džoel šumaher u trenutku kemp-zajebancije ovaj fuhrer se sprema za takmičenje iz matematike (baš bih voleo da čujem šta njegovi potčinjeni misle o šefovim uspesima na republičkom takmičenju; i da li imaju razumevanja kada im kaže: 'ej, momci, ne mogu danas s vama da bijemo novopazarce, imam sutra takmičenje iz matiša, razumete?')!

            imamo profu matematike, koji je možda gej, a možda i nije: film je nejasan po tom pitanju jer jedina sugestija da možda jeste predočena je u napadno subjektivnoj, histeričnoj novičinoj vizuri (frenetično izmontirani kadrovi u kojima ga profa tokom razgovora ko fol slučajno pipka, miluje, mazi po kolenima, obrazu, ramenima… a možda se to sve ovom naglo probuđenom fašisti pričinjava?); ako jeste, to onda čitanje ovog filma račva na 2 moguće strane:

            - ili je scenario potpuna imbecilnost po ovom pitanju, jer traži od nas da poverujemo kako jebeni vođa jebenih skinheda nije u stanju da nanjuši da mu je profa gej, nego štaviše skroz naivno i nesluteći ide da ga ovaj sprema za takmičenje ('hodi relja, tu ti je fotelja, reši jednačinu i dobićeš jebačinu');

            - ili je vođa toga ipak svestan (kao što je jedino i logično – mada, iz vizure tih bizgova već i tako nešto kao takmičenje iz matiša mora da se kvalifikuje kao GEJ!) a to onda čitav film pretvara u ljubavnu priču između novice i relje (u dupe što se delje), u kojoj hetero avantura sa vođinom ženskom predstavlja samo izmeštanje (eng. displacement) neprihvatljive sklonosti, isto kao što drakula u romanu zavodi ženske muškim likovima kako bi, kroz žene, posedovao njih (što im u jednom trenutku u romanu i prizna)! 

            ali ni to nije sve!

            šta SAD vidimo na malim ekranima tv prijemnika?

            16 iljada policajaca razdvaja dve patetične grupice od po tuce mamlaza na nekakvom stadiončetu, a novica maltene pravo sa takmičenja iz matiša dođe na stadion da se maklja s ovim copinama. wow!

            u ingenioznom psihološkom insajtu scenarista vidimo nenamernu parodiju histeričnog slogana: 'prvo trava, onda strava!' – jer, sve što je potrebno da se naš nevini bebi fejs štreber pretvori u naci-svesnog cigojner-ubicu jeste: a) da prelista MAJN ŠTRUMPF; b) da ode na predavanje predraga ejdusa o tome da je naci nemačka možda napravila par sitnijih grešaka i gafova koji im baš nisu trebali, ali bože moj, ipak je hitler lepo reko da su jevreji krivi za sve, pa prema tome – dabome, aj da bijemo cigane! i c) da se zaljubi u preslatku nacistkinju koja dovodi svog vučjaka, ajhmana, da liže lokvu ljudske krvi sa scene jednog fuzbalskog (!) zločina kako bi se ostrvio.

            ako ovaj novica (za pišu futrolica) nije najveća tabula rasa u svekolikoj istoriji glupih, povodljivih beskičmenih filmskih likova, onda ne znam ko je!

            u nadasve 'pronicljivoj' kritici koja bi da pokaže razmere nacifikacije srpskog društva vidimo jednu grotesknu nenamernu parodiju – dostojnu ŠEJTANA ali ne i nečega što pretenduje da nije fantazija – u kojoj laktove jedni drugima češu popovi koji blagosiljaju cure, guslari koji gude u prikrajku, ćelavci u svom uobičajenom brus labrus stilu, a tu je i šef drž. bezbednosti i još kojekakav krem i kajmak društva koji nikako ne mogu da obavljaju svoje prljave radnje bez ovih pivom-zadrignutih copina; biznis bi im smesta stao kad maloletna hitler-worshipping klinčurija ne bi, na njiov mig, krenula da pravi sranje po gradu. (pritom se napadnim zumovima vani beleže grafiti '1389' i 'kosovo' kao, valjda, oličenja zla i sunovrata…)

              prosto me mrzi da idem u detalje oko toga šta je sve, koliko i zašto FEJK u ovom u svakom pogledu klinačkom sočinjeniju. likovi su neubedljivi, motivacije su smešne, odnosi su neodrživi: onaj dvometraš relja (ćelavi selja) tek tako pusti da mu ona seka-persa, čim se ošiša na nulu, smesta preuzme i žensku, i bandu, i sve – a banda, pak, na keca prihvati ovog novog, juče došavšeg… no, možda su ti skinhedi stvarno toliki idioti kakvim ih ovaj film prikazuje, čim čuče u nekakvoj pećini, rupi, ruševini, šta li je, ukrašenoj svastikama i hitlerima i lancima i zabavljaju se gledajući na jutjubu snimke razbijanja gej parade pre 10 godina? (ovo je zapazila kristina u svojoj blagoj, ali pravednoj kritici).

            jedino ne znam kako je i zašto novica, inače vrstan matematičar, uspeo da proizvede jednačinu "jevreji su krivi za sve – ubij cigane"!? možda je to jasnije u scenariju d. vojnova, ali pošto on javno pere ruke od toga i već po drugi put u skromnoj karijeri peva evergrin: 'look what they've done to MY song, mama!' (na forumu znaka sa kite, i drugde) moraćemo da mu verujemo na reč da je steva to njegovo nešto radikalno menjao, baš kao što su mu pinkovci upropastili inače genijalan scenario za treći deo MI NISMO ANĐELIJE.

            čak i da poverujemo da su pojedine smehotresne intervencije by steva – npr. zaista naučnofantastično alanfordistički humoreskni klimaksni twist sa policajkom koja, samo par dana nakon početka rada, vrati značku, i ode – gde? – ode u NGO sektor da se bavi zaštitom ugroženih! – ostaje činjenica da se ovaj scenario ne drži na elementarnim zanatski postavkama, dakle, na stranu sumnjiva ideologija sa nekakvim petparačkim sveprožimajućim zaverama, ali ovo naprosto kao ZAPLET, kao nekakva priča koja od A preko B i V dolazi do nekakvog G – nema veze s mozgom.

            pritom, feministu u meni vređaju dve stvari:

            1) exploatatorska, nepotrebno explicitna scena sexa između novice i bojane novaković (inače dražesne curice sa uzlaznom trajektorijom u holivudu: pitam se dal se sad kaje zbog ovog ogoljavanja?); naravno, lepo je to oku videti, ali – čemu to služi, zapravo, u ovoj priči? da li je sex bio mamac koji je novicu navuko među hitleroljupce? 

 

nije nam to tako pokazano: navuko ga je sexy hunk relja (poraso jer je jeo puno kelja), a preko njega i dirty old man ejdus (relja ima telo, ejdus ima mozak: to je ubitačna kombinacija za zavođenje mladih matiš nerdova; pitam se samo što stanislav još okleva)! ali, zašto se onda tokom sexa potencira juxtapozicija akta i njenih naci tetovaža i naci insignija i 'ukrasa' po zidovima pećine kao da je tu na neki način na delu jednačina sex = nazi? tim pre što ga upravo ona OŠIŠA (nakon sexa)…

            2) standardna boljka srpskih scenarija koju će vojnov, sasvim sigurno, da bude poslednji kandidat da ikada ispravi: tragično površni i suštinski nebitni ženski likovi. u ŠIŠANJU je to baš napadno: bojana nema ozbiljnu ulogu u fabuli radnje, sem da bude stand-in za relju (koga novica ne sme u postelju): inicijantica od-relje-već-iniciranog novice koja, odma nakon toga, postane SUVIŠNA i praktično NESTANE iz filma. da, deco i omladino – ako ste mislili da je bojanica ovde iz nekog ozbiljnijeg razloga nego da pokaže sisice (thank you!), varate se. ona je u ovom zapletu slepo crevo koje se u jednom trenu odstrani a da to niko i ne primeti. ljubavna priča? erot'ka, ba? zdrrrravo! ko da ništa nije ni bilo. 

            glumci u načelu nisu loši, ali su izdati od strane lošeg scenarija, nikakve karakterizacije, proizvoljnosti koje moraju da rade i izgovaraju, a naročito zbog sklonosti vojnova da baš sve i baš svuda 'začini' dobacivanjem i dosetkama, kao da je još uvek u SIS agenciji. Nikola Rakočević je okej kao nešto lepša i mršavija verzija d. vojnova – nevinašce na pragu odrastanja, Viktor Savić ima dobru i ubedljivu pojavu kao naci-vođa (šteta samo što ga scenario brzo pretvori u pičkicu), Bojana Novaković je mudro procenila da će u srbiji njen talenat zauvek biti protraćen na uloge donošenja tacni i posluženja glavnim junacima i na glumljenje nečijih devojaka, sestara, supruga, majki pa je na vreme otišla u holivud, Nikola Kojo praktično jedini uspeva da izveštačene dijaloge učini živim kad ih izgovori, a ono krezubo derište iz GEORGIJA i MONTEVIDEA, začudo, ovde uopšte nije narator (wtf?!), nego igra ciganče.

            da, dobro ste čuli. potpuno bledoliko srpče namazali su garom i blatom, kao u slavne dane minstrel show-a i jazz singera da glumi ciganče. ne znam šta nam time autori filma implicitno poručuju – da nisu među romima mogli da nađu talentovano dete? da romi ne znaju da glume? da je za film koji govori o nacifikaciji, rasnoj mržnji i tako tome u srbiji najidealnije da malog roma glumi – beli srbin? genijalno. to je kao da za MISSISSIPPI BURNING uzmeš bele glumce i namažeš ih imalinom da glume crnce.

            a kakva je režija, i tako to, pitate se vi?

            pa, vidi se napredak u odnosu na ŠEJTANA, ali još uvek ima tu škripanja i levo i desno – kao da nije bilo dovoljno materijala za pokrivanje, u nekim scenama se oseća da fale neki kadrovi, ili je montažom to trapavo spojeno pa se ne 'lepi' baš glatko; zbog toga trpi i ritam (a time i impakt) mnogih scena. akcija je, ko što popević reče, drmava ali ipak pregledna (tj nije onoliko loša koliko je mogla da bude), ali malobrojnost statista i logistička nelogičnost prizora prenapadni su da bi se to nešto naročito hvalilo iznad jedva-kompetentnog nivoa.  

drugde je primetna sklonost 'flashy' & show-offy zahvatima – nepotrebnim zumovima, jump-cutovima, brzom montažom, spotovskim prvoloptaškim rešenjima (novica snima svoje priznanje a onda ga gleda na kompu, pa premotava, napred-nazad, skače tamo-vamo, po principu ŽK! ŽKK! ŽŽŽŽK!... a zašto? 'ček da vidim šta sam ovde reko. a sad, šta sam kazo 3 relčenice dalje? ne, idemo 2 minuta unazad… okej, a sad, da čujem još jednom svoj pančlajn…') + vrlo često se ispomaže prebombastičnim skorom kao podlogom (začudo, ne čuje se baš mnogo od 'muzike' koju ova hitler-žgadija inače sluša…)

            da, film nije dosadan. nije to ni ZONA MRTVE APOKALIPSE. ali krupna je klisurina između 'nisam ovo ugasio posle 5 minuta u želji da sebi iskopam oči' s jedne strane, a s druge 'gutao sam svaku sekundu jedva čekajući da vidim šta će dalje biti sve do spektakularno katarzičnog kraja posle koga sam smesta poželeo da film odmah pogledam još jednom, ispočetka'! u toj klisurini, ŠIŠANJE se meni nalazi u reonu 'mlako intrigantno svojom balavačkom površnoću i naivnošću koja bi, da nije samo tako nadobudno politička, zamalo pa bila dražesna'. 

ali, pošto nas ovaj film – baš kao i ČETVRTI ČOVEK (u poređenju sa SISANJEM, ČČ je slojevito i multivalentno seciranje društvenog tkiva i komplexno suočavanje srbije sa sopstvenom zločinačkom nacifikacijom koja prožima sve strukture društva!) – na kraju ostavlja sa impresijom neizbežne i sveprožimajuće PARANOJE, onda neka mi bude dopušten delić te paranoje kako bih posumnjao u 'naivnost' tvoraca ovog filma, i kako bih im svu trapavost i površnost otpisao na 'mladost'. deca su oni isto ko što su deca ovi što razbiše beograd povodom oklopne brigade gej parade.

            jedini naivan ovde, koliko se može videti, ispao je, po ko zna koji put, dimitrije vojnov, kome se desilo da mu planiranu 'nedužnu' mladalačku sexy komendiju, GUBLJENJE NEVINOSTI MEĐU HITLERJUGENDOM, reditelj steva & co. pretvore u 'izdajnički, anti-srpski film' u kome se krajnje negativno tretira ono što je, za dimitrija, nesumnjivo 'patriotska' pesma – "nož – žica – srebrenica"!

            i svi su zadovoljni: neprobirljiva srpska publika dobila je 'atraktivan, moderan, aktuelan film'; nepismena srpska kritika dobila je 'angažovan, politički potkovan film koji pokreće ozbiljna pitanja i navodi na razmišljanje'; producent je dobio besplatnu reklamu u vidu divljanja one bagre po beogradu tik pred premijeru, a posle je (istina, bezuspešno) pokušavao da natera hronično nekulturne srpske poslanike da gledaju ŠIŠANJE, e ne bi li im steva objasnio gde žive); jedino je vojnov izdan i ostavljen da mašta o nekom sledećem filmu u kome će njegova vizija biti patriotski i dosledno ispoštovana…