LJUDSKOM SE RODU LOŠE PIŠE - Živomir Žika Nikolić

Živomir Žika Nikolić je "najtalentovaniji i najpismeniji među domaćim pesnicima i možete da ga mrzite. Ili da se naviknete na dobru poeziju" (Radmilo Anđelković, književnik). Ono što ovaj barbarogenije iz okoline Aleksinca izvodi, još revolucionarnije i radikalnije od pojedinih domaćih "fantastičara", na polju poezije, reči teško mogu opisati.

Navedenom blurbu nemam šta da dodam. Uostalom, sve je već rečeno, ovde:

Zoran Đinđić u pesmama

Zoran Djindjić u JOŠ pesama!

Zoran Djindjic: poslednje skrnavljenje

Pesnik Žika – NOVI HITOVI!

KONJIĆ RAMBO KRITIKUJE

            I zato, šta reći? Mogu samo da, skrušen poput dr Zorana Živkovića, što pre uklonim svoju nazočnost, i pozornicu prepustim THE pesniku (a skroz na dnu, i aforističaru)! Ovo što sledi su pesme iz Žikinog ciklusa APOKALIPSA, i neopisiva je šteta što one nisu završile u Skrobonjinoj antologiji na tu temu, umesto stihoklepanja Slobodana Škerovića koje je besmisleno proždralo par desetina stranica ovog pozamašnog voljuma. Kad malo razmislim, mnogo bolje od sadašnjeg naslova te antologije zvučao bi Žikin stih kao naslov: JEDNOG LEPOG, SUDNJEG DANA!

LJUDSKOM SE RODU LOŠE PIŠE

Atomsko doba napravi čuda,
čovek više nije mirnoga sna,
muče ga teška, vremena luda,
deca mu se rađaju bolesna.
Ljudskom se rodu loše piše,
bela kuga sve više vlada,
degenerika je danas sve više,
a natalitet ljudi naglo opada.
Zračenja, cigarete i droga,
kod mladih, do neplodnosti dovodi,
deca se manje rađaju zbog toga,
to ljudski rod izumiranju vodi.
Nuklearne probe kad čovek izvodi,
pomor riba u moru izaziva,
ne znam, kuda ga sve to vodi?
Ko da gnev i mržnju time izliva.
Nuklearno doba ugrozi i sela,
priroda više nije ista,
umiru ljudi, životinje i pčela,
životna sredina nije čista.
Savremen čovek ubrzano živi,
na samog sebe digao je ruku,
teži vasioni, ne polju i njivi,
pogrešno koristi znanje i nauku.

BOŽJI SUD ČEKA

 

Sudiće se jednog dana,
Alijansi, zvanoj NATO,
zbog dubokih, srpskih rana,
dobar ceh će platit` za to,
jednog lepog, Sudnjeg dana.

Američki scenario
mnogima u svetu smeta,
gde god Amer meša prste,
rezultat je krv i šteta,
od čuda se ljudi krste!

"Ljudska prava" gde on štiti,
interes je motiv pravi,
al` mora se krv proliti,
vojne trupe da ostavi,
nepošten je on u biti.

Zbog prljave politike,
NATO-a i Amerike,
rat se širi, ljudi pate,
ali jednog, Sudnjeg dana,
preskupo će to da plate.

Američka to su htenja,
da granice grubo menja,
svuda voli nogom stati,
kršeći, baš, ljudska prava,
al` skupo će to da plati!

Sila prljav trag ostavlja,
guši sreću, radost, slavlja;
bije, ruši, zna i klati,
za slobodom čovek pati,
al` skupo će to da plati!

Pravda stigne, ako kasni,
sporan slučaj da razjasni,
da dugove sporne vrati,
potlačene da osveti,
da agresor glavom plati.

Bog istini uvek teži,
on sve vidi i beleži:
ko sve ruši, a ko pati,
pa da jednog, Sudnjeg dana,
istom merom sve to vrati.

Setiće se toga dana,
Amer srpskog Slobodana,
Huseina i Iraka,
svih zlih dela što napravi,
kad dobije sam po glavi!

DIKTATURA

Dok na vlasti beše Tito,
manje znasmo i za mito,
nisu bile takve krađe,
ni stranačke česte svađe.

Kralo se je, kažu, tada,
mnogo manje nego sada,
umereno je Tito krao
i za narod ostavljao.

Tito beše neobičan,
politici vrlo vičan,
vladao je dosta dugo,
jer ne znade ništa drugo.

Goli otok smisli Tito,
vladao je hirovito,
neposlušne tamo slao,
gore no da ih je klao!

Dočeci mu strašni bili,
javno mu se svi divili:
i radnici i seljaci,
omladina, a i đaci.

Kojim putem Tito prođe,
masa ljudi s cvećem dođe,
k`o pečurke ljudi niču,
skandiraju, tapšu, kliču.

Drug Tito je bio sila,
štafeta ga proslavila,
svakog maja beše slet,
gledao je celi svet.

To ludilo sad se plaća,
sve dugove narod vraća,
mukotrpno, mimo volje,
al` se nada - biće bolje!?

Poltroni ga održali,
obe ruke su dizali,
da večito Stari vlada,
pa da žive od nerada.

Znao vešto da se bori,
Blok nesvrstanih Tito stvori,
doprinos je svetski dao,
celi svet ga poštovao.

Voleo je život, žene,
bilo ih je kud god krene,
Jovanku je osvojio,
mangupčina teška bio.

Dobar život beše ćar,
dok je bio on vladar,
lažnih para i slobode,
brzo nesta kad on ode.

Komunizam beše loš,
al` je bilo "dva za groš",
za red su tad ljudi znali
i zakon su poštovali.

Čudno je tad bilo stanje:
pop služio za jahanje,
zabranjivane su slave,
sečene su srpske glave.

Četnici i partizani,
ubijani, a i klani,
srpskom rukom, do jednoga,
protiv volje Gospod Boga.

Ta nesloga još nas prati,
Srbin se u svetu blati,
proganjaju njega svuda,
parča mu se rodna gruda.

Zbog Kosova pada Vlada,
Ranković zbog njega strada,
dobre Srbe Tito počisti,
više nego li fašisti!

Živomir Žika Nikolić: AFORIZMI

Prosjački štap ne može biti slamka spasa.

Dajem reč! Za koru hleba.

Lepota nije prelazna, ali je zato privlačna.

Novac je najbolje oružje protiv nemaštine.

Čovek koji nema dlake na jeziku, po telu dobije modrice.

Ko kaže da vlast ne misli na narod. Uvela mu je narodnu kuhinju!

Dug se ne zaboravlja, ali se i kratak pamti!

Nesreća zbližava ljude. Zato mi srljamo u propast!

Ko se navikne na fotelju i francuski ležaj mu bude tesan!