IZVIKANI NE-HORORI 2012-te (1)

             Evo, u najkraćim crtama, osvrta na neke po meni neopravdano izvikane, ili barem umereno visokoprofilne nehoror filmove iz prošle godine koji ne zaslužuju da se njima detaljno bavim.

            U prvom delu pokrivam one koji su se mogli videti još u drugoj polovini prošle godine.

LAWLESS

USA, 12

**(*)      2+

            Nikad neću shvatiti opšteraširenu precenjenost Džona Hilkouta: apsolutno svaki od njegovih kritičarskih darlinga mene je ostavio savršeno hladnim, pa tako i ova solidno upakovana ali couldn't care less krimi storija o gomili uninvolving likova (ilegalnih proizvođača munšajn-alkohola i trgovaca njime u doba prohibicije) i o njihovim koga-je-briga priključenijima sa konkurencijom i organima gonjenja. Mlako zabavan zbog Gaja Pirsa u ulozi groteskno perverznog zlikovca, ali čak ni to nije dovoljno da preporuči izlaganju ovome.

ALPS

GRE, 12

**        2-

            Od reditelja OČNJAKA dolazi daleko prazniji i nadrkanije "umetnički" festivalski favorit čija premisa, u teoriji, nije loša (neki ljudi glume preminule voljene pred ožalošćenima nesposobnim da podnesu gubitak) ali je rezultat skoro negledljivo dosadan i prazan film: tipično grčki nadrkan, dugi kadrovi, eliptičnost, nedorečenost, fletlajn, ravan kraj, odsustvo bilo kakvog entertainment value-a čak i za one koji vole artsy eksperimente.

THE GIRL

UK, 12

**        2

            O ovom đubretu usput sam ponešto kazao u mom rivjuu HIČKOKA, ali pomenuću ga i ovde kao gnusni komad bljuvotine o jednom od najvećih genija sedme umetnosti, zasnovan na poluistinama i fabrikacijama vezanim za odnos Hiča (ovde: zlobno karikirani dirty old man) sa Tipi Hedren (ovde: sirota plava anđelija) tokom snimanja PTICA i MARNI. Ovo nije "objektivan" film nego pokvarena tirada sa prljavom agendom i najodvratniji primer zloupotrebe filma "zasnovanog na istinitim događajima" za nečije besramno blaćenje još od Anđine ZEMLJE KRVI I MEDVEDA.

KOTOKO

JAP, 12

**        2+

            Po prvi put u bogatoj karijeri Šinja Cukamoto potpisuje slab, skoro negledljiv film, u potpunosti iz vizure jedne poremećene žene kojoj s pravom oduzmu bebu, što nju učini još luđom. Kvazidokumentarističko drmusanje kamere i sirova vizuelna histerija daleko su od ranijih stilizovanih i slojevitih Cukamotovih studija modernog otuđenja, i ovo uranjanje u artsy "stvarni život" samo je naporna, isprazna stilska vežba. Uostalom, šta reći kad čak ni njegov stalni saradnik, kompozitor Ču Išikava, po prvi put nije oplemenio Cukamotov film svojim skorom?

DARK HORSE

USA, 12

**        2+

            Nova tragikomedija Toda Solonca finalni je dokaz da je ovaj bio "one trick pony", i da vrhunci HAPPINESSa (4+/5- na Ghoulovoj skali) više nikad neće biti dosegnuti. Ne zna se da li je Solonc više sadista prema svojim likovima (kolekcionar figurica i njegova suicidalno deprimirana Selma Bler u još jednoj od svojih trade mark deprimirano-podočnjačkih emo-queen uloga) ili prema gledaocima bačenim među te patetično isprazne izgovore za ljudska bića. Zašto bi trebalo da nas je briga za ove kreature? Koju poentu, koje gledalačko zadovoljstvo pruža posmatranje njihovog bauljanja po kalu promašenih egzistencija? Nedovoljno su groteskni za (pod)smeh, suviše su kreteni za saučešće i sažaljenje, i umesto gorkoslatkog krajnji utisak je samo – otužan.

PUSHER

UK, 12

**        2-

            Ovaj "rimejk" Refnovog prvenca omašio je praktično sve što je mogao da omaši: iako se prilično verno drži dešavanja, sasvim je omanuo DUH.  

Iritantni (anti)junak nema ni trun ukletog šarma i samouništavajućeg dooma Kima Bodnije, svet u kome se kreće videospotizovano je šarenilo koje vređa očni nerv, a vrhunac je travestija srpske mafije iz danskog originala.

Ovde je Milo reinkarniran u Turčina (!) i sveden na grotesknu karikaturu iz crtanog filma koja se nesuvislo krevelji. 

Svako ko je voleo originalne PUSHERE osetiće tjelesnu bol dok posmatra Zlatka Burića (u ulozi Mila koji nije Milo) kako se beči i pravi grimase i bulazni nešto na nepostojećem jeziku kao da i sam zna u kakvom je govnetu pristao da igra i koliko je ono daleko od Refnovih masterpisova.

            U idućem nastavku – filmovi koji su nam postali dostupni tek u 2013-oj:

        SEVEN PSYCHOPATHS; KILLING THEM SOFTLY; THE PAPERBOY; WRONG; ARGO; THE IMPOSSIBLE; THE LIFE OF PI; SILVER LININGS PLAYBOOK; TABU...