Šta se krčka u Ghoulovoj horor kuhinji

  

            Danas nam je blogu rođendan: i to tačno sedmi po redu! Jeste – verovali ili ne, ovaj blog postoji u kibersvetu već punih 7 godina, sa novim postovima na svaka 2-3 dana. Pa gde to ima? Ko je to još napravio? Ko je to još toliko izdržao?

            Naravno, nije svaki zlatan: neki su pisani nabrzinu, uglavnom onda kad ni povod nije naročito vredan dublje priče, kad nije inspirativan a opet po nečemu zaslužuje da se pomene, ali ima i onih drugih – tako bar kažu.

U svakom slučaju, statistika je jasna: od prošlog rođendana pa do danas, za godinu dana, na ovom blogu objavio sam ukupno 152 nova članka – u proseku, novi na svaka 2,5 dana! Rivjui i kritike, knjige i filmovi i stripovi, liste, vesti, najave, izveštaji, foto-ekskluzive, putopisi i šta sve ne...

Kao što možete videti na ovom grafikonu (statistiku radi Gugl a ne Gul, da budemo jasni!), KULT je stabilan, ima svoju stalnu bazu i redovnu posetu od 500-ak hitova dnevno, i to je trend koji, uz male varijacije, traje tokom čitave 2015. godine.

 

Ali, da se ne ponavljam više: mrzim da to činim, pa makar i na „rođendan“ bloga; nemam bogzna šta da dodam onome što sam recimo kazao ovim povodom prošle godine, ili prethodnih godina: dokle god vidim da ima čitalaca, dok ima feedbacka, dok osećam povratnu spregu za ono što radim, biće i bloga.

Sad, da li ću održati isti tempo sa novim postom na svaka 2,5 dana, to ne mogu da obećam: zavisiće, pored ostalog, i od drugih horor aktivnosti koje me čekaju. Ipak, nemojte zaboraviti da ja nisam primarno „bloger“ (iako neki, kad hoće da budu posprdni i prezrivi, vole da mi prilepe tu etiketu; a ja na to kažem: „Koješta!“ i dodajem: „Ponosan sam na ovaj blog i ono što sam njime postigao i na čitaoce koje sam privukao ili kreirao i na pomak koji sam njime načinio.“). Blog je kolateralna radnja u odnosu na moje primarne vokacije pisca, kritičara, prevodioca, a odnedavno i priređivača.

Zato, umesto daljeg smaranja statistikama i tabelama i brojkama i tapšanja samog sebe po ramenima, evo ukratko šta se, tokom ove godine, može očekivati od mojih horor aktivnosti, a što je u ovom trenutku za obznanu.

Najvažnije i najkrupnije projekte spremam, već par godina unazad, u okviru izdavačke kuće „Orfelin“, koja je objavila moju POETIKU HORORA i zatim pokrenula edicije „Poetika strave“ (strani horor klasici) i „Gluvo doba“ (domaći mrakovi) koje uređujem.

Edicija „Poetika strave“ će i ove godine objaviti tri remek-dela vrhunske horor književnosti (dve zbirke i jedan roman), ali ovog puta će u pitanju biti nešto svežiji autori, iz druge polovine 20. veka.

Mogu da najavim da ćemo objaviti zbirku priča Roberta Ejkmana COLD HAND IN MINE, što će biti prvo objavljivanje ovog genijalnog pisca na srpskom. O njemu sam već pisao u POETICI HORORA, pa čak nešto malo i na blogu.

Pri kraju su pregovori za drugu knjigu ove edicije, a ne očekujem probleme ni sa trećom, ali ipak, kako ne bismo nešto uročili, ostale autore/naslove obznaniću kad ugovori budu potpisani. Verujte da su u pitanju prvorazredne stvari koje vredi čekati, i ne zapitkujte me pre vremena: čim budem mogao, najaviću i ove knjige.

Takođe, u planu za ovu godinu imamo najmanje dve knjige iz edicije „Gluvo doba“, ali i one su tek u fazi razmatranja/izrade, pa ne mogu u ovom trenu da kažem ništa više od toga da je jedna zbirka priča a druga je roman.

Sa „Orfelinom“ spremam i dve ambiciozne, velike knjige, obima otprilike kao POETIKA HORORA. Zbog njihovog opsega neophodna je pomoć državnih institucija i fondova kojima je posao da pomažu izdavaštvo; izlazak ove dve knjige zavisi od toga da li će dobiti pomoć na gradskom, pokrajinskom i republičkom konkursu za podršku izdanjima od kapitalne vrednosti.

Jednu od njih ipak mogu da najavim: u pitanju je opsežna, bogato i ekskluzivno ilustrovana monografija o Đorđu Kadijeviću pod naslovom VIŠE OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU. To je knjiga mojih razgovora s ovim velikim rediteljem, umetnikom i misliocem koji je pre mesec dana dobio Nagradu za životno delo od Udruženja Filmskih Umetnika Srbije. Ako ova knjiga ne dobije potrebnu podršku od Ministarstva kulture i drugih srodnih institucija, onda ne znam ko će i šta će je dobiti! Ali, ovo je nenormalna zemlja i nenormalnost treba očekivati, a normalnosti se čuditi!

Drugu veliku knjigu radije ne bih da uročim; ako država da pare, biće je; ako ne, onda verovatno neće, bar ne ove godine. Mogu samo da kažem da ima veze sa filmom fantastike i horora u širem smislu.

„Orfelin“ će tokom ove godine, verovatno pred Sajam knjiga, mojom zaslugom objaviti i knjigu proze Đorđa Kadijevića pod naslovom BOŽJA VOLJA. U pitanju je knjiga koja se može nazvati i zbirkom kratkih priča, ali i romanom, jer su priče povezane istim likovima, ambijentom i vremenom (Beograd i okolina, pred kraj II svetskog rata). To je mračna, prodorna, opora proza koja će naročito prijati onima koji vole Kadijevićev film PRAZNIK (po meni, najbolji njegov). Videćemo još da li će ova knjiga izaći u okviru edicije „Gluvo doba“ ili izvan nje, pošto ta proza, iako vrlo mračna, ipak ne spada u horor, ali knjiga će svakako izaći.

Uzgred, kad sam već kod „Orfelina“, samo da najavim da dugočekana treća knjiga o Domu g-đe Peregrin za čudnovatu decu, pod naslovom BIBLIOTEKA DUŠA, izlazi iz štampe krajem januara. To je odlična young adult dark-fantasy-horror knjiga, savršena za uvođenje mlađih i tinejdžerskih čitalaca u okrilje horora; počeo sam da čitam prvu knjigu i ovo zapravo uopšte nije tako blago i mlako kako sam mislio: može da se čita kao vrlo dobar, efektan moderan horor!

Tokom ove godine, takođe, „Makondo“ će objaviti Lavkraftov kratki roman DREAMQUEST OF UNKNOWN KADATH, u mom prevodu i sa mojim anotacijama, prilozima i pogovorom, kao i sa originalnim ilustracijama jednog domaćeg umetnika. Čuvajte se skrnavog, traljavog, jevtinog i ružnog izdanja, i sačekajte ovo novo, lepo, pristojno i tvrdo povezano!

Što se moje proze tiče – ne smem ništa da najavljujem: imam jednu zbirku priča spremnu, ali ne znam da li će izaći ove godine; NAŽIVO, III izdanje, je takođe nešto što će se desiti, pre ili kasnije – da li baš ove godine, videćemo; a po glavi mi se mota i novela (ili kratki roman?) koju ću možda vrlo brzo napisati; ako ne budem prezauzet drugim stvarima, možda se (letos?) najzad bacim na moj dugo spremani roman PROKLETIJE... ali, o tom potom.

U pripremi je temat jednog domaćeg akademskog časopisa posvećen hororu: u njemu će izaći moj rad „Tri paradigme horora“. To izlazi na proleće.

Zbornik posvećen KRVI nije izašao prošle godine jer naše vajno Ministarstvo obrazovanja i nauke nije dalo obećane pare; valjda će dati ove godine, pa da to najzad objave – jer unutra je i moj esej o „Poetici splatera“.

I dalje pišem za najbolji svetski horor magazin, RUE MORGUE – prošle godine sam u njemu priredio čak dva temata; sad intenzivno smišljam nove megalomanije, paralelno sa redovnim prikazima knjiga i ponekog filma.

Niški filmski časopis FILAŽ je pukao, bar što se mene tiče; u uslovima u kojima nema podrške ni od države ni od matične institucije (NKC) koja samo što nije u čabru, nemoguće je to raditi kako priliči; ja svakako nemam nameru da cedim suvu drenovinu i jašem na vetrenjače. Ako ovakav časopis nikome ne treba i niko neće da ga podrži, neću silom da ga održavam u veštačkom, ionako kilavom „životu“.

Sa slovenačkim EKRANOM i dalje sarađujem; videćemo još o čemu ću pisati ove godine.

I dalje pišem za DILAN DOG knjige „Veselog četvrtka“ – prošle godine nisu objavili nijednu; ove, valjda, hoće, barem dve?

Što se tiče mog posla – POSLA NEĆE BITI. Tako barem izgleda. Bilo je, ranije, nekih obećanja, po principu „ludom radovanje“, ali od mog skorog povratka u okrilje akademskog života i nastave, po svemu sudeći, nema ništa; ostajem na Birou; ostajem andergraund, slobodan, nezavistan i nezaposlen.

Dokle? Čuće se!

Eto, to je manje-više sve što vam u ovom trenu mogu najaviti; biće sigurno još knjiga, radova, eseja i prevoda, ali i ovo što sam za sada otkrio – malo li je?

Stay tuned!