THE RING (2002)

  

            Nedavno sam uredno preskočio po svemu sudeći traljav pokušaj da se oživi brzo umrtvljeni serijal američkih KRUGOVA pod nazivom RINGS kojeg su naši distributeri uredno doveli u bioskope. A onda, pišući nedavno o američkoj adaptaciji japanskog GHOST IN THE SHELL uporedio sam domete tog poduhvata sa izvornim amerimejkom ultimativnog J-horora i shvatio da na blog nisam okačio svoju kritiku tog poludupastog (mada, masovno obožavanog) proizvoda. Ova kritika je donekle ponovo aktuelna i zbog toga što reditelj američkog KRUGA, Gor Verbinski, ima po svemu sudeći odličan novi horor, A CURE FOR WELLNESS, koji jedva čekam da pogledam, iako su ga naši distributeri uredno preskočili.

Ova kritika izvorno je izašla u magazinu OК (Agencija n.g.n press, Beograd), br. 24, 2003, a sada se ekskluzivno obznanjuje u kiberprostoru.

 THE RING, 2002 

režija Gor Verbinski

KRUG

 

Uloge: Naomi Vots, Martin Henderson, Brajan Koks, Dejvid Dorfman

Ocena: 

*** 

(3)

Kako smo se nadali, dobro smo se udali: režiser MEKSIKANCA uspeo je da ne oskrnavi remek delo čijeg rimejka se poduhvatio i da, čak, napravi gledljiv i ne preterano uvredljiv visokobudžetni film. Svakako da njegova dostignuća ne prilaze igde blizu suptilnosti, višeznačnosti i filmofilskom bogatstvu koje nudi originalni KRUG (režija Hideo Nakata, 1998), u šta su čak i naši gledaoci mogli da se uvere, a zahvaljujući neverovatnoj i ničim zasluženoj dobroti RTS-a. Savršeni tajming omogućio nam je da se na vreme upoznamo sa trilogijom japanskih horora koja je dovela do revolucije žanra u tom delu Azije i čiji talasi uticaja već stižu i do zapadnjačkih obala. Odlična prođa na box office-u ovog rimejka već je dovela do planirane amerikanizacije još najmanje pet uspešnih japanskih horora iz prethodnih godina (jer, za slučaj da niste u toku, Japan je trenutno vodeća velesila u pogledu visokokvalitetnih, originalnih i istinski zastrašujućih horora). Stoga je i logično da krug američkih rimejka kreće upravo od naslova koji je započeo trend – Nakatinog KRUGA.

            Scenario Ehrena Krugera (VRISAK 3) prilično verno prati zaplet originala: mlada i ambiciozna novinarka (prelepa i mega-talentovana Naomi Vots) istražuje misterioznu smrt svoje rođake i tako dolazi do video snimka koji je, kako izgleda, odveo u smrt devojku i još dvoje njenih drugova koji su ga zajedno gledali. Urbana legenda tvrdi da svako ko pogleda taj video umire za tačno 7 dana: skeptična i radoznala Rejčel to ipak učini, samo da bi u narednim danima dobila sve više razloga da veruje kako u toj priči ima mnogo istine, i da joj natprirodna kletva visi nad glavom. Počinje trka sa časovnikom, pojačana činjenicom da je i njen sinčić slučajno odgledao nesrećnu traku...

            Za pohvalu je napor režisera da postigne atmosferu zlokobnosti i pretnje kroz ceo film, ali taj napor se prečesto ogleda i u nepotrebnim preterivanjima i dodacima koji ekspliciraju, konvencionalizuju ili čak i banalizuju japansku verziju, pravljenu sa većim poštovanjem prema gledaocu. Takođe, scenario menja neke suštinske detalje iz Nakatinog filma, i daje potpuno drugačije poreklo devojčice Samare (tj. u japanskoj verziji – Sadako) čiji duh stoji iza kletve, čineći ga nedorečenim i nimalo jezivim (pa čak i nezanimljivim).  

I drugi bitni likovi, poput Rejčelinog bivšeg muža ili Samarinog očuha, pretvoreni su u jednodimenzionalne skice daleko kompleksnijih likova iz japanskog filma. Verbinski svojom režijom uspeva tek da dotakne stravu i užas koji natapaju originalni KRUG, ali čak i to je, valjda, nekakav uspeh u sve ispraznijem i nenadahnutijem Holivudu, prinuđenom da uvozi i prežvakava tuđe ideje i originalnost koju je šićardžijstvom na svom terenu uspeo da uguši. U kontekstu modernog američkog horora, jadnog kakav jeste, KRUG se može smatrati blago natprosečnim ostvarenjem. Tek u poređenju sa japanskim KRUGOM njegova sirovost i usiljenost postaju napadno očigledni.

* * *

Detaljnije sam o ovoj problematici – i o japanskim KRUGOVIMA i o rimejku i njegovim nedostacima u odnosu na original  – pisao u eseju „Japanske priče o duhovima“ koji ste sigurno odavno čitali u mojoj zbirci eseja STUDIJA STRAVE.