NAJBOLJI HORORI 2017 (2. deo)

Nedavno sam krenuo sa osvrtom na filmsku horor produkciju ove godine, i počeo od boljih filmova. Prvi deo tog osvrta imate OVDE. A sad, evo i nastavka, sa još nekoliko trojki i tri-minusa vrednih pažnje.

THE EVIL WITHIN

USA, 17

**(*)

3-

Sigurno ste se nekad, gledajući retarde u glavnim ulogama američkih horora dok donose retardirane odluke, upitali: „Šta li bi bilo kad bismo za protagonistu zapravo imali pravog, kliničkog retarda, sa dijagnozom i pečatom?“ Evo, najzad, filma, koji odgovara i na to vekovno pitanje! Blago „usporeni“ dežmekasti momak otkriva zločesto ogledalo (za celu figuru) iz kojeg počinje da ga spopada ćelavi zloduh koji takođe ima medicinsko stanje (Majkl Berimen iz BRDA IMAJU OČI, od rođenja takav) i da ga navodi na zločine. Ukratko, ovo bi se moglo opisati kao „Sin Dragan u Amitvilu 5“, samo što se film ne dešava u Amitvilu (ali bar ima ukleto ogledalo) i što je glavni junak iritantniji i od Sina Dragana.

Veliko je iskušenje gledati tog američkog „sporog momka“ kako tuc-mucajući nosi čitav film a ne ugasiti ga, ali najizdržljiviji će, za nagradu, dobiti neke prilično originalne, košmarne, retko hororične prizore u tim njegovim vizijama, snovima i ludilima.

Dramaturški je to prilično ravno i predvidivo, a maltene je negledljivo u deonicama koje nisu vizije nego svakodnevni život njega i dosadne mu familije koja se „stara“ o njemu i to njegovo polagano potonuće u ludilo i pešačka „drama“ sa sporednim likovima, ali izdržite do kraja, kad ludilo uzme maha...

PS: Priča IZA ovog filma luđa je od ove U njemu – proguglajte sami da vidite slikovitu životnu priču kontroverznog bogataškog sina na kristal-metu koji je sve ovo režirao i od svojih para producirao, a onda umro pre premijere od posledica svoje narkomanije... Videćete pravi koren priviđenja u ovom filmu.

Tonight She Comes

USA, 16

**(*)

3-

Još jedan film za vežbe iz strpljenja: treba izdržati uvodnu polovinu, sa neverovatno iritantnim „likovima“ koji dođu u jednu pustu kolibu u šumi da traže nestalu drugaricu – ali negde od sredine pa do kraja ovo se obrće u neverovatnu i neopisivu orgiju sumanutog preterivanja, krvopljuštanja i sa vrhuncem u bekvud hilbilijima i njihovom petljanju u crnu magiju („Danički užas“, anyone?)...

Dakle, ONA je došla, ali odakle je došla, i šta je tačno u njoj (Jog Sotot?) – ne znamo. Znamo samo da je skroz-naskroz gola, oblivena krvlju (tuđom) i rešena da pobije sve što joj se nađe na putu. Za početak. A onda se kreteni nađu u kolibi sa rednek-okultistima, i tek tu kreće prljavština i šikljanje i gnjusni rituali u najavi...

Nema ovo skoro nikakvog smisla, ali je donekle simpatično u svojoj otkačenosti i relativnoj nepredvidivosti. Samo ne očekujte odgovore, logiku, smisao, i biće vam (umereno) lepo.

in the deep

aka 47 Meters Down

USA, 16

**(*)

3-

Najbolji noviji film o ajkulama, bar za moj groš. Ovog puta, dve sestre odu na letovanje i reše da se malo brčkaju (swimming with the sharks) u kavezu uronjenom u morsku vodu dok su ajkule oko njih ali ne mogu im ništa jer – kavez.

A onda, čekrk pukne (srećom, iz filma je izbačen kadar u kojem vidimo da na njemu piše „Made in Serbia“), kavez potone na dno, celih 47 metara dublje, a one imaju nekoliko briga na pameti: 1) kavez im je zatrpan lancem ili tako nekim metalnim čudom koje se otkinulo i sad im zatvara izlaz; 2) vazduha im ponestaje u bocama, i 3) uvek gladne ajkule krstare okolo i samo čekaju da nešto gricnu.

Odlično kreirana klaustrofobija i beznađe, situacija kao iz najgorih košmara, dramaturgija po principu „iz tiganja u vatru“ i obilje napetosti (plus jedan pametan twist, vezan za nedostatak kiseonika) = sasvim solidan time-waster koji nema ni likove ni priču ni ideje za pamćenje, ali – uzburkaće vam živce i dati inspiraciju za ružne (i pomalo mokre) snove.

Annabelle Creation

USA, 17

**(*)

2+/ 3-

Mislio sam da ovo preskočim jer mi na živce idu i KONJURING i svi njegovi sikveli, prikveli, dickwelli, i ostalo izmuzavanje – ali svi su navalili da je ovo strašno dobro i jezivo, pa rekoh ajd da probam i pogledam. Eh, „nije to ništa revolucionarno ali se svakako može pogledati“, što bi reko legendarni dr Kunac. Nit smrdi, nit miriše, ima sporadičnih solidno realizovanih jezivih scena sa duhovima na toj farmi vezanim za tu lutku, ali pravo da vam kažem već sam zaboravio i plot i likove i sve – pamtim samo ok atmosferu i nekoliko solidnih scena jeze, pa zato, na ovu sušu, ako ste baš očajni dajte šansu i ANABELI. Mada, uvek je daleko bolja ARABELA.

Happy Death Day

USA, 17

***

3-

Srećan vam Smrtovdan, koji je, sudeći po ovom filmu, čak i u Americi ko Ivkova slava: to kad počne, nigde kraja! Kraće rečeno, ovo je DAN MRMOTA sreće VRISAK, ali sa PG-13 rejtingom. Samoživa cura se budi u dorm-sobi neznanog joj momka nakon noći ludovanja (ali ne s njim; on je čedno spavao u drugom krevetu) a, nakon malo muvanja po kampusu, neko s bebećom maskom je ubije. Back to page 1: buđenje, dobri dečko, kampus, ovo-ono, i opet ubistvo. I tako, redom, ona se stalno resetuje na isti početak, i pokušava da otkrije ko je to ubija, i zašto.

Na svu sreću, nju igra odlična mlada i perspektivna glumica Džesika Roti, koja pošteno odradi predvidivi luk, od bezosećajne sebične kučke na početku, do nežne i ljupke dobre cure na kraju, a u tome joj pomaže dobri momak Izrael Brusar, takođe talenat koji obećava (pored ostalog i zato što stvarno izgleda kao simpatična dobričina, što je redak kvalitet među današnjim manekenima i tako nekim praznookim džokovima što se u Holivudu glumcima nazivaju).  

Bio bi ovo vrlo dobar film, samo da nije takvih zanemarljivih detalja koje otkrijemo na kraju kao što su identitet ubice, motivacija za ubistvo i još ponešto vezano za kako-zašto cele te situacije. Ima tu pokušaja da se nešto kao preispituje i kritikuje – kako meta-žanrovski, tako i društveno-satirički, ali i jedno i drugo je polovično. Ono što im je bilo glavno je – gimik, i s njim je napravljen prilično dobar film. Ako se ne računa to što glavno pitanje (KAKO i ZAŠTO to ponavljanje?) ostaje neodgovoreno, a ono što na kraju jeste odgovoreno (KO je ubija, i ZAŠTO) – bolje da nije, jer je krajnje imbecilno. Ipak, vožnja je bila sasvim zabavna sve do odredišta. A kad smo tamo stigli: ŠTA? OVO JE TO? Jbg.

WITHOUT NAME

IRE, 17

***

3-

Velika je šteta što jedan takav genije kakav je Aldžernon Blekvud nikada nije doživeo da mu se neka od priča pretvori u film – ali je zato WITHOUT NAME najbliže što se tome prišlo u novije vreme, a i šire. Nekakav profa dođe sa svojim geodetskim spravama da premeri jedno parče puste šumovite zemlje u Irskoj samo kako bi se ispostavilo da se ta „vilinska šuma“ ne povinuje ljudskim mernim instrumentima. Ova premisa je čak veoma slična Blekvudovoj priči „Drevna svetla“ o jednom zlosrećnom geodetskom službeniku – naslovnoj u novoj zbirci koju vam Orfelin sprema (izlazi oko 20.12. ove godine).

Dapače, ova senovita lokacija počne da se poigrava profinom percepcijom prostora, vremena i stvarnosti, a stvari se komplikuju kada mu dođe asistentkinja s kojom vara ženu, a onda i kad ova curica u šumi upozna mlađeg, zgodnijeg i nimalo šonjavog tipa koji tu samuje i tripuje na gljivama... Kao što će se pokazati, ljubomora nije dobar začin u čorbi sa gljivama i vilama...

Upozorenje: ovaj film ima malo senzacionalističkih scena – nema krvi, ubijanja, izbečenih faca i džamp-skerova; ovo je film atmosfere, ALI kakve! Jedna od najboljih scena je kad se pomenuta cura usred bela dana izgubi u šumi, na par metara od profe-ljubavnika.

Ne očekujte da vam na kraju sve bude jasno nacrtano, i ne tražite to. Predajte se ovoj sivozelenoj, magličastoj, čoveku-nenaklonjenoj šumi i – uživajte u njenoj jesenjoj sumornosti. Ovo je odličan film da njime prekratite vreme dok ne izađu Blekvudova DREVNA SVETLA!

* * *

U idućem nastavku:

SREDNJAČKI I SLABI HORORI 2017

(da znate šta svakako vredi izbeći)