THE ENDLESS (2017)

  

**(*)

2+

Benson i Murhed (RESOLUTION, SPRING) postaju žrtve sopstvenog hajpa i previše veruju kritikama koje su ih prehvalile, pa sad padaju u mumblecore manirizam koji, napokon, postaje nesnosno iritantan – nešto kao Jay and Silent Bob „horor“ filma – ali horora koji bi radije da bude neumereno razbrbljana talking heads drama s nešto jeftinih i prostih CGI efekata negoli film strave i užasa.

Zaplet je besmislen već u samoj premisi: suicidalni NLO kult je nekako uspeo da opstane i traje i dalje do dan-danas u nekoj američkoj zabiti, iako se za njih znalo još pre par decenija, pisale novine, bili na televiziji i sve, al’ nema veze, pa šta ako su suicidalni, vlasti ih ne diraju, eto njih i dalje tamo, i čekaju --- NEŠTO. Da se desi.

Isto kao i naivni gledaoci ovog filma. Oće, (SPOJLER!) kurac će se desi. Ne, bez brige, nema full frontal male nudity – samo onaj metaforični đoka za optimiste koji vole mašnicu na kraju filma. Ili bar NEŠTO zanimljivo pre tog kraja.

I zašto su, posle sveg tog vremena, sektaši poslali VHS kasetu (danas! kad pošten čovek odavno nema ni u šta da je metne i pogleda! pošten čovek nema, ali HIPSTERI imaju!) i ko je naša dva brata (glavne junake) i zašto uopšte zvao NAZAD u sektu? Ne se znaje. Mistifikacija.

Film koji su od te solidne, polu-lavkraftovske premise o Nečem Većem i Starijem Od Nas što je tu blizu i samo se čeka da Dođe mogli a namerno nisu snimili znatno je zanimljiviji od ovog koji, svuda oko njega, jesu. A koji traje ko gladna godina na kraju koje – nema ’leba.

Šta, „manje je više“? More marš, majke vam ga lopovske! Dokle više mislite da narodu obećavate bogat obrok a na kraju mu date samo već o’lađenu barenu viršlu? Da je barem pljeskavica, ne bih se bunio. Ali ne, oko ove viršle nasekli su brdo zelene salate, krastavaca i šargarepe, servirali to nakićeno i dali mu francusko ime da pozeri pomisle da je to un specialite de cuisine francaise – pa će naivni konzumenti još i da poveruju kako ovde jedu zdravu i gurmansku hranu. Patka, deco, ali ne pekinška!

Stvarno mi je muka više od tih antifilmova koji rabe „poetiku nedešavanja“. Što reko Janjić na fejsbuku, „кад ствари почну да се ДЕШАВАЈУ, то умјесто да зграби гледаоца за гушу и држи га прикованог за провербијални руб (електричне) столице, буде некако смути-па-проспи и мање занимљиво од увода.“

Jer, šta se tu DEŠAVA, u kratkim scenama između beskrajnih nezanimljivih naklapanja i brbljanja između raznih likova? Malo jeftinih mađioničarskih trikova, malo nadvlačenja konopca sa nevidljivom silom u mraku (!), malo nevidljivih sila-stvari što mrdaju usred sunčanog dana i ljuljaju žbunje, malo prostor-vremenskih petlji i koječega... i to je manje-više to.

Jedna velika mistifikacija izgrađena NI OKO ČEGA: jedna velika rupa oko koje nema krofne nego samo malo šećera u prahu tamo gde bi krofna trebalo da bude. Uostalom, lepo je primetio Janjić (a i morao je, kao profesor matematike nekakvim šumarima i brđanima Rep. Šumske): 

„Оно што ме је највише изнервирало је кад прикажу како вођа култа ради на некој једначини која је као рјешење СВЕГА и онда прикажу ту огромну "једначину" на табли, а оно се испостави да је у питању потпуна бесмислица и да су само набацани математички симболи (нпр. парцијални изводи другог реда без аргумената и знакови суме који не сумирају ништа). 

Како нико од ликова на ово не реагује, нити се то спомиње до краја филма, остаје нам само да сматрамо да су режисери прихватили да ће они који знају мало математике одмах да провале шупљак, али да већина људи то не зна и да ће бити "импресионирани" тим низом симбола и памећу тог лика. Прц.“

U nekom dobrom filmu ovo bi bio zanemarljivi goof, ili tako neko polusimpatično varanje i blefiranje kakvih su dela svih žanrova puna. Ali u OVOM filmu ja u opisanom „detalju“ vidim itekako znakovito mesto gde se na mikro-planu ogleda makro-plan ovog BESKRAJNOG, kvazimudrijaškog a zapravo ispraznog smor-festa. Jedan veliki BLEF koji,ako se pažljivije zagleda, ne znači i ne kazuje NIŠTA, ali izdaleka, mutno, kroz trepavice, KAO liči na nešto. Koješta!