ROMAN O MUMIJI i AVATAR Teofila Gotjea u jednoj knjizi

 

Nedavno je iz štampe izašla jedna knjiga koja bi mogla biti zanimljiva čitaocima ovog bloga. U pitanju je zapravo izdanje koje objedinjuje jednu podužu novelu (Avatar ) i jedan kratki roman (Roman o mumiji) autora Teofila Gotjea.

Ja sam za ovu knjigu napisao pogovor pod naslovom „Teofil Gotje: Fantastika kao viša stvarnost“. Evo najave knjige koju je, na osnovu mog pogovora i najave izdavača, sročio sajt Art-anima, vaše najbolje i najpouzdanije mesto za praćenje novosti iz oblasti fantastike kod nas i u svetu.

 

Izdavačka kuća Sumatra objavila je dva romana u jednoj knjizi Roman o mumiji / klasičnog francuskog pisca i pionira savremene fantastike Teofila Gotjea. Reč je o delima protkanim kulturološkim fascinacijama 19. veka poput otkrivanja drevne egipatske civilizacije u slučaju Romana o mumiji i istočnjačkih verovanja u seobu duše, u slučaju Avatara.

Roman o mumiji plod je Gotjeove celoživotne opčinjenosti pradrevnom egipatskom kulturom, smatra autor pogovora, dr Dejan Ognjanović. Delo je posvećeno francuskom arheologu Ernestu Fejdou čija je dvotomna studija Istorija pogrebnih običaja i grobnica drevnih naroda kod Gotjea pobudila izuzetno nadahnuće iz koga će proisteći niz značajnih kratkih priča i novela.

U Romanu o mumiji arheološka ekspedicija pronalazi sarkofag, ali umesto egipatskog faraona u sarkofagu otkriva – telo žene. Postavlja se pitanje ko je misteriozna žena Drevnog Egipta, toliko moćna da bude sahranjena u sarkofagu namenjenom bogatim i moćnim faraonima?

Avatar nudi prvu veliku, upečatljivu, umetnički zaokruženu obradu motiva seobe duše iz jednog tela u drugo, i to mnogo decenija pre drugih, znamenitijih varijacija na tu temu, npr. u pričama Barija Pejna ili H. F. Lavkrafta. Pored preseljenja duše tu je i drugi klasični motiv književne fantastike: sklapanje pakta sa đavolom. Gotje se ovim delom pokazuje kao značajan i još uvek uticajan pionir fantastike sa dobrim osećajem za atraktivnu temu i sa istančanim umećem za njeno slikovito, ali i idejno podsticajno književno ovaploćenje.

Ognjanović poredi Gotjeov pristup pisanju sa pristupom kakav je imao Edgar Alan Po: „Francuski književnik se nije nadahnjivao sam u neopipljivim sferama apstrakcije i snoviđenja, već i u itekako materijalnoj svakodnevici, budući da je, tokom celog života, poput svog američkog savremenika (koga je znatno nadživeo), Edgara Alana Poa, pisao za novine. Obojica su svoju fantastiku zasnivali na osobenom spoju romantičarske onirike i novinarskog realizma. Potonje u sebi uključuje i istančanu svest o tome šta je trenutno aktuelno, čitaocima intrigantno, budući da su obojica bili radoznali duhovi otvoreni za nove ideje i nova otkrića u kojima su nalazili inspiraciju za svoja dela“, ističe Ognjanović.

Roman o mumiji i Avatar preveli su Nikola Trajković i Gorica Dedović.

Teofil Gotje (1811 – 1872) je bio francuski pisac i pesnik, romantičar, pripadao je krugu pesnika Parnasovaca, začetnik teorije larpuraltizma (l’art pour l’art). U mladosti se bavio slikarstvom, ali se pod uticajem Viktora Igoa opredelio za pesništvo. Kao književnik, pored poezije, pisao je putopise, fantastične romane i priče. Bio je još teoretičar umetnosti i novinar. Prema njemu, svrha umetnosti je traženje i stvaranje lepote, a pesnik mora biti ravnodušan prema političkim, socijalnim i moralnim problemima. Gotje naglašava da je umetnost po prirodi nezainteresovana, da ne sme da služi nikakavom korisnom cilju, jer „sve što je korisno – to je ružno”, a kako umetnost teži lepom koje „ne može ničemu da služi”, svrha umetnosti je u njoj samoj. Šarl Bodler ga je smatrao uzorom i posvetio mu je zbirku pesama Cveće zla.

 

Na kraju bih napomenuo sledeće: nijedno od ovih dela ne spada u horor, pa ako to tražite, to ovde nećete dobiti. Avatar je vrlo zanimljiva i pažnje vredna novela fantastike, dok je Roman o mumiji spoj istorijskog romana, ljubavnog romana i blage fantastike (vezane za biblijska čuda). Ako poželite ovu knjigu, najbolje je potražite direktno na sajtu izdavača.

 

            P.S. A ako ste već ušli u fascinaciju drevnim Egiptom, obavezno pročitajte moju prikladnu pesmu „Volesmo se ludo u Egiptu mi“.