DREAM HOME (2010)

***

3+

            prišao sam ovome sa velikom dozom skepse, jer hong šlong nikad nije dobro stajao sa 'ozbiljnim' hororom: druga je stvar kad su u pitanju CAT III treš-splater-sex-iživljavanja, kliberenja i ludila, ili barem kung-fu-vampir-zombi-čudo-mudo akcije i fantazije, ali horor koji pretenduje na neki elementarni nivo realističnosti i drame? nema toga kod kineza ni za činiju pirinča. zapravo, i ovde reč 'ozbiljno' ima sasvim uslovne, ograničene konotacije, i znači samo to da glavni likovi (uglavnom) nisu karikaturalne šmirantske kreature, da nema zorančalićevskog 'humora' gde mu mesto nije i da tu čak postoje neki ne-suviše-groteskni pokušaji 'drame' i 'psihologije' (striktno na B-movie nivou, ali ipak, ovaj mali korak za čovečanstvo ogroman je za HK!). 

da stvari budu još 'ozbiljnije', DREAM HOME počinje izjavom da je ovo što sledi 'zasnovano na istinitim događajima' (wow! – to je obično loš znak i maltene dovoljan razlog da gasim film, ali, srećom, hongkonžani imaju zabavno 'slobodno' poimanje istine i stvarnosti – uostalom, john woo & golubice su njihov roselini!- pa nisam ni očekivao neki hallmark-fincherovski movie-of-the-week etitjud). tu, na početku, ima čak i nekakva statistika o prosečnim platama u HK i o sumanutim, nedostižnim cenama stambenog prostora u ovom gradu-državi-ex-koloniji. da, braćo i sestre, ovo je filmić koji se prči nekakvim društvenim angažmanom i socijalno-zasnovanim hororom. ali, da se ne zajebavamo mnogo, ne očekujte ovde nekakvog kineskog romera il krejvena. 

pravi kvaliteti su na sasvim drugoj strani: kvazi-angažman je (srećom!) samo alibi za jedan unikatno zabavan slešer! fabula radnje ne može biti jednostavnija jer prikazuje jednu noć u kojoj ludača nesposobna da plati naprasno povećanu cenu za apartman na koji se nameračila – krene da kolje stanare te zgrade, kako bi spustila cenu tom okrvavljenom prostoru. u pauzama između ubistava vidimo flešbekove na dalju i bližu prošlost koji objašnjavaju zašto baš taj stan i zašto baš mora na taj a ne neki lakši način do stana.

već prolog – spektakularno ubistvo noćnog čuvara zgrade – obećava visok nivo izvedbe, kako na polju (zaista odlične!) režije tako i neverovatno vrhunskih efekata maske (ameriko, izedi si trumanova jaja, kinezi i ovde odnesoše primat!). iskusan gledalac azijskog horora na tom mestu može doživeti napad skepse, jer oni često umeju da sve svoje karte iznesu na početku, da vas navataju na udicu, a onda posustanu u ostatku i jedva se dogegaju do kraha. NOT SO HERE! ako vam se svidi prvih 5 minuta (and what's there not to like?!!) sigurno će da vam legne i ostatak, jer ovo je jedan meraklijski, sočno i pošteno odrađen film od početka do kraja, i sa zadivljujućim odsustvom većeg smaranja tokom celog trajanja (čak i u obligatornim 'nemam para za umirućeg oca' scenama). 

što je najlepše, i sekvence nevezane za klanje – ta slaba tačka 97,6% svih slashera! – ovde nude obilje zabavnog, pronicljivo-zapaženog, napisanog i insceniranog materijala (recimo, detalji vezani za odsedanje naše psihotičarke u 'love hotelu' sa svojim ženovarajućim ljubavnikom), a hajlajt je ceo prolongirani set-pis sa dvojicom jebača, njihove dve kurve (od kojih je jedna razvaljena drogom, i pretežno leži obeznanjena, sem u navratima kad povraća) i dilerom koji se zatekne u stanu baš kad ova naša (!) upadne i krene da maše mačetom, slomljenim bongom, skršenom daskom kreveta i drugim priručnim materijalom u zaista fascinantno razduševljavajuće spektakularno neukusno zabavno krvopljusno gnusnoj orgiji džanki-genocida! 

 

obilje golotinje (i skoro soft-porn sexa) u toj sceni relativizovano je samo činjenicom da su svi akteri mongoloidi, ali ima ih i koji to vole, a kad je sve ovoliko dražesno razuzdano i prljavo i WICKED, jebi ga, onda je u tom kontextu bolja i kineska sisa od nikakve (ili od celulitno-bele u tamo nekom puritanskom 'moramo da dobijemo r-rejting' bezmudom američkom 'slešeru'). poslednji put kad su ameri uopšte pokušali ovaj nivo gnusobe bio je onaj jadni, bedni, ružni i idiotski režirani BLOODY VALENTINE 3D rimejk. kažem, 'pokušali'. ali, niko još, bar ne u skorije vreme, a možda i šire, nije pružio ovoliko žestoku scenu klanja tokom karanja (sa kulminacijom u sjajnom one-lineru ništa-nesluteće, natrćene jebulje), niti ovako besramno prosipanje creva, blatantnu upotrebu wc šolje u glavolomne svrhe ili ingeniozno korišćenje kreveta za ubijanje pod-krevet-sakrivene žrtve (varijacija na scenu iz pomenutog VALENTINA – koja istu ima da posrami svojom izvedbom i originalnošću).

a sve ovo je samo u jednoj (istina, najboljoj) sceni. koja je neopevano zabavna čak i pre nego što krene klanje: besprizornost i prljavost tih jebača i njihovih kurvi, ti zanosno amoralni razgovori, te provale, taj smisao za detalje i sjajni životni dijalozi, ta fora sa obeznanjenom kurvom na sofi i načini njene upotrebe – hej, zar moram sve da crtam!? ovo se mora videti!

takođe, zapazite da ništa nisam kazao o oku koje ispada iz duplje, niti o ubistvu trudnice (ponadao sam se da će da ode još dalje nego što jeste, ali ipak – srbi tu ostaju nedostižni! šmrc!) niti o drugim poslasticama... zaslužujete da ponešto otkrijete i sami, ako se rešite da ovome pružite šansu. meni je DREAM HOME pružio više zabave i bacio mi više kezova na facu od većine 'ozbiljnih' filmova koje videh u poslednje vreme i o kojima me pomalo i mrzucka da pišem (šuplji noe, površni finčer & co.). ovo ne da je 'goood...' nego je 'excellent of its kind', prvorazredni slešer, i šteta je samo što sam kraj nema žešći impakt (i što koljačka noć i flešbekovi nisu malkice organskije, prirodnije i tonalno ujednačenije sklopljeni).

sve ono što američki slešeri samo obećavaju, u gimik-zapletima, na posterima, u trejlerima, u hintovima, ali nikad, nikad ovako pošteno i momački ne isporuče - DREAM HOME pruža u zaista respektabilnim količinama. naglašavam: scenario pokazuje zaista za kineze retko viđene doze zločestog duha i mudrolija na mikro-planu, a režija je takođe nenadrkano, elegantno jaka, i sa sigurnošću mogu da tvrdim da će se o ovom mladom reditelju (mom vršnjaku!), Ho-Cheung Pangu, još slušati. sad vidim da zapravo već ima nekolko filmova za pojasom, pa se smesta bacam na čeprkanje po njima. tolko, za sada.

LET ME IN (2010)

**(*)    

3-

ovaj film ima samo jedan problem, a on se zove – LET THE RIGHT ONE IN. odnosno, sve ovo je već ispričano i prikazano mnogo bolje.

jedini razlog postojanja ovog prežvakavanja jeste taj što ameri ne vole da čitaju titlove. iako nije baš shot-for-shot rimejk superiornog šveckog hororčića, ovaj američki samo bez veće potrebe i smisla malkice promeša karte, iznese ih (ponegde) drugačijim redosledom ili unese poneku sitnu i nebitnu varijaciju ali u krajnjem saldu priča ISTU priču, samo po drugi put, i inferiornije. ako ste već gledali šveda, JEDINI razlog da overite i ovo jeste neka gola radoznalost, i ništa više. jer, sve je to bilo svežije i smislenije po prvi put (jer samo jednooom jeee prviiii puuuuut... tra la la la laaaaa...)

vatanje elinog pomagača je otprilike najkrupnija promena, koja se ovde dešava u spektakularnoj akcionoj sceni snimljenoj u 'jednom' kadru iz unutrašnjosti prevrćućeg auta – because we can, a ne zato što to na neki način menja i oplemenjuje priču.

izbacili su scenu sa neuverljivim CGI mačkama samo da bi ubacili neuverljive CGI napade u kojima eli skače kao divlja mačka po svojim žrtvama.

iživljavanje bulija je smanjeno, što obesmišljava extremnost završetka (uz sve pare i tehniku, scena u bazenu je znatno bolje režirana, preglednija i sa jačim impaktom i horora i melodrame u originalu nego li ovde).

ubacivanje reganovih govora na sporadičnim malim ekranima tv prijemnika u pozadini (a i u prvom planu) banalan je i ništaneznačeći 'detalj' kojim i ovaj filmić pokušava da glumi da je o nečemu više, iako nije.

pre-teen ljubavnici bili su znatno bolji u šveckom filmu: KIC-ASS curica naprosto nema ni izgled, ni pogled, ni body language one šveđanke, koja je baš imala savršen balans hladnoće, topline, ranjivosti, ukletosti i zajebanosti (kad zatreba). klinac iz THE ROADA je takođe sav u jednoj smaračkoj skoro emo noti: tokom celog filma ima istu izmučenu napaćenu tugaljivu 'tako mlad a već hemoroidi, proliv i rak debelog creva' facu i njegov 'pretučeno psetance' pogled brzo smori. 

muzika je previše napadna.

onaj mili-sekund iz originala, u kome vidimo (? ako smo čitali knjigu ili imamo ESP) da eli nije devojčica nego kastrirani dečko koji je ko zna kako dobio ženske hormone, ovde je na sreću izbačen, jer nema smisla ni u filmu ni u romanu. ništa bitnije iz romana nije ovde ubačeno – uostalom, ovo nije nova adaptacija KNJIGE, nego novo prepričavanje SCENARIJA za švecki film (to su barem pošteno i priznali na špici; verovatno ih naterali advokati, a ne istinoljubivost).

kraj je isti, samo bez tog odjeka, kao i ceo film zapravo – jedno veliko, nepotrebno MEH. 

valjda bi sad svi trebalo da budemo presrećni što ovo recikliranje nije posralo original, čak mu je prišlo sa određenom dozom kratkovidog i misplejsovanog 'poštovanja', i što samo po sebi 'nije tako loše' (koliko je moglo da bude). ako je to dovoljno da vam čaša bude polu-puna, samo izvolte.

što se mene tiče, džaba su krečili, i šveđanin (predvidivo) ostaje THE verzija tog romana u svakom pogledu i na svim nivoima. ovo američko je samo fusnota, varijacija, kao neka electro-goth obrada pesme (npr. PAINT IT BLACK) koja je u originalu toliko dobra da je čak ni izvesna banalizacija ne može sasvim razvodniti. ipak, obrada je obrada, a oriđinal je – oriđinal! nasuprot većini američkih rivjua, mene mat rivs ama baš nijednog trena nije ubedio da je ova njegova verzija POTREBNA, da ima nešto SVOJE, važno da saopšti ili dopuni u odnosu na švecku. been there, done that, liked it much better the 1st time around, and that's all, folks!

Horori u NIN-u (i Leskovcu)!

 u najnovijem NIN-u, koji je u prodaji od 04. novembra, pored drugih horora možete pronaći i opširan text STRAH KOJI OSVAJA - o vekovnoj popularnosti horora i fantastike, a povodom revije filmova tog žanra nedavno održane u koloseju, bg.

u textu na pune tri strane, koji potpisuje milan vukelić, govori se o atavizmima, pećinama, pričama o duhovima, 3-D tehnologiji, bioskopima, festivalima, subverzivnoj srbiji, nasilju, novim generacijama stvaralaca i njihove publike...

sagovornici su, po redosledu pojave u textu: vladimir gordić, selektor filmova na tom 'festivalu'; dejan ognjanović, "niški pisac i stručnjak za fantastiku"; mladen đorđević, reditelj PORNO BANDE, i jovan ristić, pisac i novinar.

text je sasvim ok, sagovornici na nivou, jedino je ovaj ognjanović za moj ukus bio previše kolokvijalan. no, mlad je, popraviće se.

na korici je anđelina džoli, povodom njene namere da snima 'antisrpski' (?) film ubosni, o čemu takođe ima poveći text u broju.

(PS: da, znam da su sličice male i nečitke, ali ne bi bilo korektno prema listu koji me je kontaktirao za nekakve mudrolije da ovde kačim full scan broja koji je upravo izašao...)

toliko što se tiče mojih aktivnosti na polju promovisanja horora za danas.

kao mali predah od tog slatkog, ali i napornog, danonoćnog posla – evo malo prigodne ghoulish zabave. sutra su zadušnice, što je btw naslov moje novele/kratkog romana koji će se na proleće naći u prodaji (možda). tim povodom, podeliću ovde sa vama jednu neodoljivo okrepljujuću ghoulish vest koju mi je poslao peđa, jedan od pratilaca bloga, kome zahvaljujem na ovom srpskom, suviše srpskom crnohumornom hororu:

TUČA ZA GROB! 

LESKOVAC – Nakon svađe oko vlasništva nad grobnim mestom, četiri žene su se i fizički obračunale.

Prema krivičnoj prijavi koju je policiji podnela Ivanka Stojanović (79), penzionisana profesorka srpskog jezika, nju su pre nekoliko dana napale tri žene, koje je dugo poznavala. Ona tvrdi da je njena jedina krivica što nije dozvolila da vlasnici iz susedstva zauzmu deo parcele njenih predaka.

Nesporazumi oko grobnih mesta u Leskovcu postaju noćna mora za mnoge stanovnike ovoga grada, jer prema podacima Pogrebne službe JKP Komunalac, potrebno je godišnje najmanje oko 600 novih parcela.

U "Komunalcu" ne kriju da je bilo primera ozbiljnih svađa zbog zauzeća pojedinih parcela, ali da poslednjih godina nije zabeleženo fizičko nasilje.

Za potrebe Svetoilijskog groblja, najvećeg u Jablaničkom okrugu, lokalna samouprava, odnosno JKP "Komunalac", otkupili su 15 ari zemlje. Nažalost, to nije dovoljno da se problem grobnih mesta reši, pa se u Pogrebnoj službi razmišlja o nekoj novoj lokaciji, gde bi bilo formirano još jedno groblje.

Sem u planinskoj zabiti juga Srbije, nedostatak grobnih mesta uočljiv je u svim mestima Jablaničkog okruga, što dovodi do brojnih nesporazuma a ne tako retko i do sudskih sporova.

KO PRE GROBU, NJEGOVA JE RAKA! KO RANO RANI, DVA GROBA BRANI! SVOJA GROBNICA, SVOJA SLOBODICA! GROBE, SLATKI GROBE! TUĐ GROB NEĆEMO, SVOJ NE DAMO! BOLJE GROB NEGO DROB! NA GROBU SE POZNAJU JUNACI! GROB JE ZAO DRUG! KO UBIJE, NJEMU DVIJE!

Zoran Djindjic: poslednje skrnavljenje

            evo i poslednje ture paraliterarnih produkata majstor-žike iz alexinca, koji po običaju vrcaju od prostodušja, banalnosti, kratkovidosti, udvorništva, patetike, elementarnog nerazumevanja svog predmeta i – smehotresnih 'mudrosti' i saveta za zdrav život.

            u međuvremenu su ovo, pored e-novina, preneli NSPM i grdni neki forumi. kako i ne bi kad se radi o prvorazrednom trešu, koji pored svog entertejnment veljua, zapravo otkriva srpsku dušu toliko ogoljeno da to čak i nije između redova!

            dakle, sa stranicama koje imate dole (klikni da ih vidiš i čitaš kako valja!) okončavamo poetski ciklus ovog skribomana. barem što se tiče ove knjige. potrudiću se da pronađem ostale, navedene mu u biografiji (vidi 1. deo)...

 

  

 

  

  

  

  

nažalost, to je sve, za sada...

Zoran Djindjić u JOŠ pesama!

             u okviru akcije 'ghoul's guide za rodoljubivu poeziju' donosim 2. deo stihoklepanja u slavu đinđiću kakav nikada i nigde nije postojao sem u zbrkanoj svesti autora donjih 'pesama'. i to samo zato što 'tražili ste – čitajte'!

            iskreno, nisam očekivao da na ovaj blog dolazi toliko ljubitelja (loše) poezije, ali cifre su neumoljive, kao i fidbek, u komentarima, i drugde. ne mogu da ignorišem toliko oduševljenje tako mnogobrojnih čitalaca.

E-NOVINE su me kontaktirale tražeći dozvolu da prenesu moj pređašnji uvod u poeziju majstor-žike, ali sam ih ljubazno odbio zato što je to samo skroman blogerski uvodni text bez ikakvih ambicija sem da vas pripremi na elementarnu nepogodu u obliku aleksinačkog agrarno-domoljubivog stihotvorca. oni su se na kraju sasvim dobro snašli i bez mene, nekako se dokopali primerka ovog neprocenjivog izdanja (tiraž: samo 300 spartanskih junaka u odbranu srbske pojezije!) i preneli njegov PREDGOVOR ('recenziju') ovde.

            pošto od ovoga može da se rikne, odlučio sam da majstor-žiku ne dajem u dozama koje običan um ne može da proguta u jednom cugu bez štetnih posledica po organizam (a pre svega mozak), pa stoga evo drugog (od ukupno tri) dela.

            uživajte ako ikako možete!

            (i, kao i uvek: klikni na sliku da je vidiš veliku i čitljivu!)

 

 

 

 

   

  

a kao specijalni bonus - evo i exkluzivnog susreta đinđićevog 'naslednika' (i sadašnjeg predsednika) i mog romana NAŽIVO, na štandu VESELOG ČETVRTKA, tokom nedavnog sajma knjiga...

NASTAVIĆE SE... 

KRAJ U SLEDEĆEM POSTU