Svaka iole harizmatična i inspirativna javna ličnost pre ili kasnije neminovno će poslužiti kao inspiracija umetnicima raznih vrsta – pa tako, eto, i Ghoul.
Dok još uvek čekamo na simfoniju, operu i balet posvećene ovoj kontroverznoj ličnosti, i dok je tek u pripremi scenario za dugometražni subverzivni X-rated film o njegovom životu i posthumnim priključenijima, došao je trenutak da javnosti obznanim nekoliko simpatičnih, i prilično uspelih pokušaja da se ova osoba, odnosno spodoba, likovno predstavi.
Radovi će biti predstavljeni približno hronološki, od najstarijih prema najnovijim, kako se umetnici, sujetni kao što jesu (jesmo), ne bi uvredili nekim drugačijim rasporedom. (Hint: Klikni na svaki rad da bi ga video u većem izdanju!)
Pri principu "ko nije za sjebe nije ni za druge", evo da počnem sa dva pokušaja autoportreta, oba nastala 1991. u mojoj krhkoj ali i burnoj 18. godinici.
1. L'homme qui rit, 1991, Dejan Ognjanović
= parafraza poznatog Igoovog romana (ima i film!) poslužila je za ovu skicu.
2. Dever, 1991, Dejan Ognjanović
= fotografija sa jedne svadbe, na kojoj sam bio dever, bila je osnova za ovaj sasvim solidan crtež, na kome je fino zabeležen ne samo moj mlađi, mršaviji, nenaočarski i kosom-bujniji lik, nego i trade-mark smešak, ovde uglavnom izazvan kontekstom u kome sam bio uslikan.
3. Ghoulo Naissus, 1989/2010, Rastko Ćirić (uz pripomoć Dejana Ognjanovića)
= ovo je potpuna, uncut verzija crteža koji je u knjizi ALE I BAUCI bio cenzurisan: budući da je knjiga bila namenjena deci, procenjeno je da bi uključivanje endemičnog niško(banjsko)g ghoula bilo previše za krhke detinje umove. Ovog puta se, na ovom blogu, ekskluzivno razotkriva potpuna verzija.
Evo i uvećanja.
4. Ghoul-Prokletinja, 2010, Marica Kicušić, opsesivni ilustrator-uhoda
= umetnička impresija izazvana mojim predavanjem/razgovorom o filmu Prokletinja i metafizičkoj stravi.
5. Ghoul-Filaž, 2010, Marica Kicušić, opsesivni ilustrator-uhoda
= umetnička impresija izazvana promocijom Filaža i lamentom nad srpskom filmskom kritikom (na crtežu su još: levo od mene – prof. A. S. Janković; desno od mene: S. Savić, D. Dabić i prof. Radenko)
6. Ghoulhu, 2010, Ivan Tomić, za prijatelje Toma(hawk)
= pipci, Naživo, obavezni kez – sve je tu, savršeno pogođeno do najmanjih detalja, uključujući i tada-aktuelni a sada uklonjeni fixator na mom desnom pipku.
7. FlowerHead, 2010, Vanja Čanković, za prijatelje Snejk
= jedna u nizu impresionističkih horor prikažnji Ghoul-Thinga od strane mladog autora poznatijeg po filmovima nego po likovnim zlodelima – donedavno! Inače, ovde više ličim na Šeška nego na sebe, ali ko zna: mnogi mi kažu da imam brojne sličnosti sa našim omiljenim psiho-komedijantom!
8. FlyingThing, 2010, Vanja Čanković
= ovde, rekao bih, najviše ličim na sebe, onda kad si pustim krila...
9. Centipede, 2010, Vanja Čanković
= i ovde mi je gornja polovina mutirala u Šeška, ali je zato donja gotovo naturalistički prikazana u ovom smelom aktu.
10. Snail Ghoul-Thing, 2010, Vanja Čanković
= ovo je crtež koji hvata svu komplexnost mog lika, istovremeno puža s kućicom, golaća, raka, biljke, zlikovca i žrtve, sve u jednom!
11. Ghoul-psoglav, 2010, Ivica Stevanović
= od svih ovde izloženih, ovo je jedini crtež koji je uradio profesionalni, školovani crtač i ilustrator, umetnik Ivica Stevanović, o čijim sam izvanrednim radovima već pisao na blogu – niški psiho-horor grafički roman KATIL, niška groteskno-hororična sprdačina GNUSOBNO-SPODOBNI SLUČAJEVI ILI UDESI i najnovija knjiga, PROGNANA BIĆA u kojoj njegove umjetnine čine bar polovinu svih ilustracija! A što je najlepše, Ivica je nedavno pokrenuo i blog, na kome možete da se u tančine divite njihovim radovima i da skinete popriličnu masu materijala za meditaciju.
Inače, na ovoj slici Ghoul je prikazan u svojoj srpskoj varijanti, kao Psoglav, s tim što je ovde jednook, kakvi su, navodno, srpski psoglavi, ako je barem verovati Milenku Bodirogiću, autoru knjige PROGNANA BIĆA...
Eto, to je to za sada.
Umetnici, šta čekate?!
Нема коментара:
Постави коментар