Potpuno
u skladu sa edicijom "Poetika
strave", koja se trudi da u ovoj zemlji čemera bude drugačija po svemu (i po sadržaju, i po
tretmanu teksta i opreme i sveukupnog dizajna...) jeste i najnoviji, potpuno
nesrpski postupak naše štamparije (Sajnos,
Novi Sad): uspeli su da knjigu završe pre roka, ranije nego što smo se nadali!
Prvi
primerci već su u mojim rukama, kao što to slike jasno pokazuju.
ŠAPTAČ
je došao u sebi prikladno društvo, a uskoro će ovaj monolit crnila družbenike potražiti i u vašem
okrilju, kraj vaših uzglavalja i kućnih NEKRONOMIKONA...
Ako
su vam promakli detalji o sadržaju ove knjige kao i o pretplati na nju i njoj
srodna Orfelinova hororična i ghoulish izdanja (najpovoljniji uslovi traju do 20. avgusta!), pogledajte više o tome OVDE.
Knjiga
je već pristigla i u sve veće i bolje opremljene knjižare u zemlji (Delfi,
Vulkan itd), pa ako vam je draže da svoj novac ostavljate gigantima, kiklopima,
lagunama i mamutima, možete to slobodno učiniti tamo.
Ako
ne, knjigu i dalje možete naručiti od Orfelina:
izdavač je trenutno na putu, pa samo budite strpljivi, svi koji uplate na
vreme, knjige će dobiti posle 20. avgusta, kao što je inicijalno i bilo
najavljeno.
A ako
vam je posebna draž da ovu ultimativnu lavkraftovu knjigu na srpskom dobijete
direktno od priređivača, s posvetom, i to ODMAH, može i to: trenutno pri sebi
imam samo 6 primeraka, pa budite brzi, i pišite na dogstar666 at yahoo dot com.
Puna
knjižarska cena je 990 din.
Knjiga
kod mene košta 900 din + 50 za ptt.
Cena
za inostranstvo je 10 E + ptt.
Dan 44. bez tv signala (I deo) - Gaia! Uspostavio sam prvi neuro kontakt sa neljudskim kičmenjacima. Išao sam pored reke u Zaboravljenoj dolini i legao na postelji od tek opalog bagremovog lišća od žege. Polako sam počeo da gubim vidno polje grana i neba u koje sam zurio ležeći na leđa, jer ono je bilo zamenjeno naizmeničnim vidokrugom zaranjanja i izranjanja iz vode. To nešto je potom zgrabilo mladu krastaču i neko vreme u tom vidnom polju se pridružio prizor gutanja plena. Odjednom sam skočio kada sam iz tog vidnog polja ugledao sebe kako ležim. Bila je to vodena zmija, u narodu poznata kao ribarica ili Natrix tesselata. Uplašili smo se jedan od drugog, tako da je prestala neurotransmisija. Osećaj je bio veličanstven, simultano sam dobijao osećaj hladne vode oko mene dok je zmija vijugala po rečnom viru, vilice su me bolele, ipak svrbele, od nadražaja dok je zmija gutala žabu. Celo vreme, tih nekoliko minuta sam imao osećaj da nemam noge i da je moje telo jedna vijugava kičma optočena snažnim mišićima koji su prekriveni iskockanom ljuskavom kožom. Želudac me je zaboleo od tolikog stimulansa sručivanja celog tela žabe u njemu, pošto zmije ne komadaju već gutaju ceo plen, ali je ubrzo pomenuti kontakt nestao i više nisam video povremeno palacanje jezika ispred sebe. Samo mogu da vidim šta taj organizam vidi, bez uplitanja u njegovo manevrisanje telom i odluke.
ОдговориИзбришиII deo - Živi organizmi su povezani, njima teče energija koju transformišu geni potekli od jednog pragena, koji nije nastao pukom slučajnošću Oparinove teorije koacervatnih kapi u praokeanu, već je prste umešala, malo pomogla Tamna materija, da se ti molekuli organizuju u samoreplikujući lanac RNK i DNK. Životinje su neka vrsta kamera za nadgledanje po prirodi, svuda gde puca njihov pogled, može se preneti na neutucani ljudski um koji može da koristi minimum petinu svojih moždanih potencijala. Osećam kako mi je poslednjih mesec dana kičmena moždina sve toplija, pre nekoliko dana dok sam spavao u snu mi je razjašnjeno da je kičma šuplja i da je ispunjena slanom elektrolitičnom tečnošću koju mešaju pipci ćelija unutrašnjeg zida kičmene moždine. Ovoliku nervnu aktivnost može ispratiti samo veliki broj nervnih impulsa čime je ovim mešanjem elektrolita biostruja i pojačana u telu. Bio sam oduševljen ovim zato što sam ove informacije imao u knjizi na studijama, a da ih nisam ni jednom pročitao, jednostavno ta knjiga je bila zaklopljena, samo sam čitao njen naslov. Pamtim snove kao da ih nisam ni sanjao. Pomenuo sam tamnu materiju. Postoje neke čudne svetlosne anomalije kada noću gledam na talasnoj dužini bliskoj vidljivom delu spektra svetlosti, jednostavno sam zurio u lampu u dvorištu i na jednom mestu svetlosti nije bilo, gotovo ceo kubik vazduha u mraku na metar od lampe a kada prođem rukom ne osetim ništa materijalno, gušće od vazduha. Ne znam o tome još uvek ništa detaljnije. Ljudi u okrugu polako sve više pucaju od nedostatka tv signala, mahom socijalna grupa stanovništva. Preksinoć je na samo par kilometara od moje doline upala u kuću grupa tv zombija i naterala ove druge tv zombije, penzionere, da im improvizuju narodno veselje koje su donedavno gledali na televiziji. Dron koji je zatekao tu torturu, uleteo je kroz prozor kuće i ispalio im sticker na televizoru, tako da su odmah dobili digitalni prijem i istoga trenutka umirili, dok je na poleđini stikera pisalo rok uplate ove usluge i iznos. Dron je izašao kroz prozor prekriven heklanim miljeom a na njegovom frontalnom delu je iscrtano srce karminom, jer je dron bio žrtva dok tv signal nije krenuo i umirio tv zavisnike. Sve sam ovo video očima pacova iz kredenca te sobe. Počinjem da u životinjama i biljkama vidim delove drugih organizama koji su ugrađeni u sadašnje organizme prirodnim kruženjem materije i protokom energije i mogu samo da kažem da je živa materija memorija koja sadrži snimljene epohe u sebi, jer geni su taj negativ svega što se dogodilo. Gotovo da nema više sala ispod moje kože, najmasnije tkivo u meni je nervno, zahteva dosta energije da su sve masne rezerve iscrpljene. Od tolike potražnje za energijom, unosim i do tri puta više hrane nego što sam nekada, dok delovi kože koji su direktno izloženi insolaciji (vrat, lice i ruke) postaju zeleni - pune se hlorofilom čime sintetišem i do osminu potrebne energije - za sada. Tokom oblačnih dana gotovu hranu jedem više mada mi koža postaje sve zelenija. Sve češće volim da u divljini gricnem sveže lišće poput prapedaka herbivora koza i da tim inkorporiram gotove hlorofile u svojoj koži, mada osećam čudne vibracije jetre, te hemijske laboratorije u telu. Nemam potrebu za kulinarskim čudima i carstvima ukusa, sve to mogu da simuliram u glavi, tako sam sinoć pre spavanja nekh pola sata u ustima imao ukus tartufa iako ih nisam nikada jeo, ali ih je jeo neko ko je živeo pre mene, divlja svinja ili čovek, neka to ostane misterija.
ОдговориИзбриши