Režija: Frank H. Woodward
Učestvuju: Ramsey Campbell, John Carpenter, Robin Atkin Downes, Neil Gaiman, Stuart Gordon, S.T. Joshi, Caitlin R. Kiernan, Andrew Migliore, Robert M. Price, Peter Straub, Guillermo del Toro
****
(4)
LOVECRAFT: FEAR OF THE UNKNOWN, je prvi ambiciozni, veliki dokumentarac posvećen Hauardu Filipsu Lavkraftu. Ako se ima na umu koliko je predmet filma složen i komplikovan, može se reći da su u sat i po trajanja sa solidnim uspehom smestili osnovne biografske podatke, predstavili njegov život i rad, uz kratke osvrte na najbitnije priče i romane i uz ćaskanje sa nekim uglavnom relevantnim poštovaocima, proučavaocima i nastavljačima.
Konkretno, tu je Ramsey Campbell, danas slavni pisac (po meni, prehvaljen; ja još nisam pročitao ništa njegovo što bi me oborilo s nogu) – pozvan ovde zato što je karijeru počeo debijem za Arkham House (Inhabitant Of The Lake and Less Welcome Tenants - 1964), zbirkom besramnih imitacija Lavkrafta. To što su te priče pretežno naivne, površne i isprazne samo delimično opravdava činjenica da je Campbell imao 18 godina kada je knjiga izašla! Kasnije se povremeno vraćao pričama sa HPL-oidnom tematikom, i naravno, kada je sazreo kao pisac stvorio je i nekolicinu vrednih modernih verzija. Njegov vrskajući doprinos ovom konkretnom dokumentarcu je prilično ograničen, jer je dekica Campbell značajno bolji kad piše nego kad govori.
Zatim, tu je Neil Gaiman, engleska zvezda, pisac knjiga za decu i tako te, dobitnik grdnih važnih priznanja i nagrada, čuven po tome što mu je Dr Zoća Živković jedne godine preoteo World Fantasy Award – eto, dakle, koja je to veličina! Njegova veza sa Lavkraftom je krajnje tanka – napisao je 3-4 HPL-ovske pričice, pretežno parodijske ("Shoggoth's Old Peculiar" i "I Cthulhu"), te jednu vrlo-dobru skoro-odličnu o Šerloku Holmsu (!) koji se susreće sa lavkraftovskim užasima ("A Study in Emerald" - evo je ONLINE) i jednu koju još ne stigoh da proučim, "Only the End of the World Again" (u zbirci SHADOWS OVER INNSMOUTH). Lepo je to, ali ima i mnogo lavkraftovskijih i relevantnijih pisaca od Gejmena za priču o Velikom Starom: recimo, Thomas Ligotti. Ili, ako je notorni autsajder i sociopata nevoljan da priča pred kamerama, mogli su da pozovu Douglasa Clegga ili još bolje Briana Hodge-a... No, dobro, kad je već Gejmen tu, upotrebljen je da nabroji "smešne" i problematične aspekte HPL-ovog stila i tematike zbog kojih je ovaj zahvalan za parodiju. Istina, pred kraj filma Gejmen ipak priznaje: "Mi parodiramo ono što ima u sebi život, ono što je na neki način relevantno, značajno. Niko neće da pravi parodije nečega nebitnog i bezveznog..."
Peter Straub je u svom uobičajenom zaznojeno-zadihanom rumenom izdanju: u svom dosadašnjem pisanju nije nešto preterano ispoljio dug Starcu, ali je uprkos tome bio angažovan za urednika solidnog izbora Lavkraftovih najboljih priča za prestižnu Library of America. On i Campbell ipak skreću pažnju na neka od opštih mesta HPL-ovog značaja. Ono što je moja generalna primedba, ne na Strauba nego na sve sagovornike, jeste što uglavnom govore o stvarima koje je mogao i narator da kaže, a da njih poimence ne zove; niko od njih ne govori šta je Lavkraft za njega, šta njemu znači, čime je njega konkretno potakao na pisanje/snimanje određenih dela itsl. Na primer, pominje se na jednom mestu HPL-ov uticaj na film ALIEN, ali Carpenter nigde ne daje ni glasa o svom filmu THE THING a kamo li o IN THE MOUTH OF MADNESS. Šteta.
Od pisaca, tu je još Caitlin R. Kiernan, lezbijka krupnih ramena i mišićavih ruku, te neverovatno muškog glasa. Da nije na nekim hormonima? Možda se sprema da postane muškarac kako bi bila u stanju da do kraja, zaista pojmi lavkraftovsku kosmičku stravu? I ona je, navodno, koristila povremeno HPL motive u svojim pisanijima, ali me je njen roman SILK odbio posle prvih par desetina stranica pa ga nikad nisam završio, a par kratkih priča koje sam joj čitao nisu mi se posebno urezale u pamćenje. Imam utisak da su baš nju zvali, a ne nekog relevantnijeg za temu, samo zato što g-đa/g-din Kirnan živi u Lavkraftovom Providensu.
I Robert M. Price bi mogao da se izdaje za pisca, mada ovaj priređivač i urednik nekih zapaženijih knjiga HPL-ovih i HPL-ovskih priča svoj hleb i kavijar zarađuje kao Profesor Biblijske Kritike u Center for Inquiry Institute a radi i kao urednik u The Journal of Higher Criticism. On je vrlo solidan zajebant, možda i najživlji od svih sagovornika, uspeo je usput da malo potkači i Colina Wilsona, a javlja mi se da su najsočniji delovi njegove priče ostali u neuvrštenim razgovorima koji su kao Extras na DVD-u ovog dokumentarca (kažu da traju skoro kao i sam film)!
Od filmadžija, tu je Guillermo del Toro, zabavan sa svojim Brzi Gonzales meksikanskim akcentom, ali i sa nekim vrlo pronicljivim (a vala i duhovitim) opaskama. On, recimo, Lavkrafta upoređuje sa A. Kamijem i egzistencijalistima, ali i vrlo lucidno komentariše pipavije detalje vezane za npr. Lavkraftov rasizam ili sexualni život.
Stuart Gordon i John Carpenter su kao i uvek lucidni, zabavni i pametni, milina za slušati, mada Carpenter ume to mnogo bolje (čuti njegov komentar na THE THING DVD-u i videti njegov predgovor stripu LOVECRAFT -scenario Hans Rodionoff & Keith Giffen, art and cover by Enrique Breccia). Reklo bi se da je ovde bio malo opušteniji i lakonskiji, iako ima i on svojih momenata i uvek ga je lepo videti i čuti.
Naravno, tu je i neizbežni S. T. Joshi, vrhunski znalac svega za HPL-a vezanog, koji na opušten način, bez suvoparnosti i smaranja, odmereno i stručno, daje neke od važnijih činjenica vezanih za HPL-a (pre svega oko porodice, porekla, detalja iz života, a manje –skoro nimalo- o filozofiji i kosmicizmu...).
Ovo je jedan ne previše ulepšan pogled na Lavkrafta – naprotiv, možda je čak i suviše slepački posvećen senzacionalističkim detaljima kao što su očevo ludilo (kojim počinje film), a kasnije i majčino, te razne nesigurnosti i idiosinkrazije koje će bolji poznavaoci umeti da stave u adekvatan kontext, ali neko ko malo ili nimalo zna o ovom piscu mogao bi iz ovog filma da stekne određene nepotrebne predrasude. Pritom, film je upravo i zamišljen i realizovan kao uvod u Lavkrafta: ne očekujte ništa previše akademsko, analitično ili studiozno, kao ni nove detalje i malo poznate činjenice za one koji inače vole i prate ovog pisca – ali takve stvari je verovatno i preterano očekivati od jednog ovakvog filma.
Među kvalitete bih istakao:
- odličan research, sa prezentacijom nekoliko retkih fotografija koje do sada nisam video u knjigama o Lavkraftu;
- odličnu i izdašnu upotrebu bezbrojnih ilustracija inspirisanih HPL delima (uglavnom novijih; malo je Finlaya i drugih iz onog vremena);
- dinamičnu režiju i montažu, bez gnjavaže i smaranja (istina, mene je teško smoriti Lavkraftom, ali ovih sat i po mi je proteklo neosetno, i želeo sam JOŠ!);
- brojni sagovornici su odlično izmontirani tako da nema ponavljanja, i uglavnom kazuju stvari vredne kazivanja + slikani su u raznovrsnim, fino odabranim ambijentima, pa taj 'talking head' aspekt filma nije prenaglašen niti naporan;
- citati iz Lavkraftovih dela dati su glasom koji je namerno "patiniran", kao da dolazi sa nekog prastarog fonografa iz 1930-ih: ugođaj je izvanredan, mada je odabir odlomaka pomalo lenjo predvidiv (pretežno uvodne rečenice i pasusi, sami počeci priča...);
- niz drugih audio-vizuelnih detalja za otelotvorenje ugođaja priča: fotke sa Južnog Pola (za PLANINE LUDILA), mini-inscenacije prizora iz priča (recimo, za "Autsajdera"), foto iskrivljenje faca na fotkama emigranata iz tog doba kako bi zadobile "monstruozni" izgled; jezivi glas ptice leganj (whippoorwill) koja se javlja u par HPL priča, a najaktivnije u "Daničkom užasu")...
Ono što bih zamerio:
- premalo je Providensa prisutno u filmu: nema prizora ulica i zgrada, ni današnjih ni ondašnjih, ne oseća se duh mesta za koje je HPL bio toliko vezan; odnosno, ponešto se vidi na ponekoj zbrzanoj fotografiji, ali nema današnjih autentičnih video snimaka Providensa, Swan Point groblja itd.;
- premalo se ističe u čemu je, tačno, bila revolucionarnost HPL-ovog pisanja (Kempbel i Štraub nabace poneku rečenicu ovde-onde, ali nekonkretno, uopšteno...), po čemu je tako poseban, unikatan, uticajan: iz ove prezentacije neki laik ili početnik pomisliće da je Lavkraft najznačajniji zato što je imao ludu familiju, sjeban život, malo sexa, malo para, što je imao određene nazore koji iz današnjeg ugla zvuče rasistički, itsl.
- ne pominje se ni tradicija horora pre njega: Machen i Blackwood čak ni imenom! Gothic –kao žanr- čak ni rečju); Poe se pomene u 2 rečenice, bez prave uspostavljene veze i tačnog uticaja; nešto malo se kaže o Danseniju (tvorac lažnih neo-mitova) i to je to;
- ne postoje ni najmanje reference na okultistički aspekt Lavkrafta i njegove (ne)svesne aluzije na postojeću i naknadnu tradiciju okultizma, uključujući Chaos magick i brojne magove koji su delali prema principima koje je Lavkraft uspostavio;
- nema ama baš nikakvih inserata iz filmova po Lavkraftu – verovatno su autorska prava za to bila preskupa, ali ipak je malo bezveze da imaš u gostima Gordona i Carpentera i Del Toroa, a ne i HPL-ovske inserte iz njihovih filmova;
- nedovoljno je rečeno o Lavkraftovom legatu, tj. pečatu koji je udario na horor i pop kulturu 20. veka uopšte: ima hintova toga, ali to je zbrzano u 5-10 minuta na kraju, sa premalo primera, sa nimalo obrazloženja (zašto je HPL toliko uticajan i danas, a Klark Ešton Smit, recimo, nije?), sa muzičkim referencama praktično nepostojećim (ovo je možda takođe zbog autorskih prava – 10-ak sekundi iz "The Call of Cthulhu" ili "The Thing That Should Not Be" by METALLICA bi verovatno koštali kao budget za ceo ovaj film, ali neki low profile bendovi i projekti iz dark ambient i neofolk sfere valjda ne bi bili prevelike picajzle, možda bi dali i džabe, samo da se čuju na jednom ovakvom mestu....).
Da sumiram: kvaliteti su ipak veći od nedostataka, i mislim da je ovo odličan dokumentarac, poprilično zaokružen, iscrpan, dinamičan, zabavan, šaren, slikovit, i vredan gledanja svakome koga zanimaju ne samo Lavkraft kao pisac, nego i horor i fantastika u najširem smislu.
**(*)
