NAJBOLJI HOROR FILMOVI 2012-te

             Već sam se na blogu osvrnuo na Najveća HOROR razočaranja 2012. Takođe, ovde su na stub strama postavljeni NAJGORI HORORI 2012. Toliko, što se tiče loših i razočaravajućih. Po pitanju najboljih, dodelio sam ZLATNI GHOUL: Horor nagrade za 2012. godinu. A sada je, najzad, kucnuo čas da se izlistaju i po redu navedu NAJBOLJI HOROR FILMOVI 2012.

            Tokom 2012. godine premijerno sam pogledao ukupno 79 horora. Od toga je bilo 13 naslova starijih od 2010-te. To znači da je za listu NAJBOLJIH novih u konkurenciji bilo 66 horora (godište 2011-12). Od tih 66, odabrao sam 20 koji su najmanje loši, i sa njima napravio top-listu, od prilično dobrih prema osrednjima. One pretekle mediokritetizme i budalaštine, njih 40-ak, nema svrhe da nijansiram i ređam, jer to se sve pretapa jedno u drugo i gubi u tmuši nenadahnutog, promašenog, jadnog i čisto lošeg, pa je minorna razlika između, recimo, 28-og i 36-og mesta i ko će (i zašto?) da se bakće rangiranjem toga!

            Ukratko: i 2012-ta je bila prilično jadna, sa pretežno zaboravljivim i razočaravajućim hororima, a relativno novi trend je sve primetnija dominacija (dobrih) meta-horora, koji jesu okej kao filmovi, ali je njihova žanrovska pripadnost često upitna. Ako tome dodamo i druge (uspele) žanrovske mešavine u vrhu liste, ispada da, recimo, u top-10 zapravo imamo samo 3 "čista" horora (gde je estetska namera = izazivanje strave kod gledalaca), a ostatak su meta-filmski eseji, ekstravagancije i mešavine (triler, SF, komedija...) i persiflaže. Ima tu svega – samo je strave i užasa sve manje...

            Još jedan predvidiv trend je – odsustvo američkih horora u vrhu liste. Ameri su uglavnom zaboravili horor magiju, i od nekadašnjih svetskih lidera na tom polju sveli su se na ekvivalent zemlje trećeg sveta koja mora da uvozi strane talente – a i njih pretežno upošljava da recikliraju i otaljavaju imbecilnosti... Srećom, varnice horora trepere izvan SAD – u Evropi i u Japanu, pre svega.

            Ipak, 2012. nije bila baš toliko loša kao 2011. (videti listu NAJ-HORORA 2011), a najave upcoming horrora ukazuju da je sušni period na izmaku, i da se u 2013-oj imamo nadati boljim hororima. Do tada, evo šta je u prošloj godini od horora bilo najbolje. Skoro svi naslovi su bili prikazivani na blogu, pa kliknite na svaki (gde ima linka) i podsetite se kritike. Ova dva iz top-20 koja dosad nisu dobila rivju, biće prikazana ovde uskoro!

            PS: Posle nedavne reprize moram reći da mi je TALL MAN malkice pao u očima; rivju nisam dirao, isti je kakav je izvorno napisan, ali ću se na taj film opet osvrnuti uskoro u novom tekstu.

1. BERBERIAN SOUND STUDIO

UK/ITA, 12

***(*) 3+

2. BEYOND THE BLACK RAINBOW

CAN, 11

***(*)     3+

3. LIVIDE

FRA, 11

***  3+

4. SLEEP TIGHT

SPA, 12

***     3

5. PENUMBRA

ARG, 11

***      3

6. THE WOMAN IN BLACK

UK, 12

***     3

7. THE TALL MAN

CAN/FRA, 12

***      3

8. THE AWAKENING

UK, 11

***      3-

9. DETENTION

USA, 12

***       3-

10. DEAD SUSHI

JAP, 12

***       3-

11. PROMETHEUS

USA, 12

**(*)     3-

12. ABSENTIA

USA, 12

**(*)   3-

13. SINISTER

USA, 12

**(*)     3-

14. THE DEVIL'S BUSINESS

UK, 12

**(*)   3-

15. HIDDEN IN THE WOODS

CHIL, 12

**(*)   3-

16. CABIN IN THE WOODS

USA, 12

**(*)  3-

17. REC 3: GENESIS

SPA, 12

**(*)   3-

18. MIDNIGHT SON

USA, 12

**(*)    3-

19. INTRUDERS

UK/SPA, 12

**(*)   2+

20. THE MOTH DIARIES

USA, 11

**(*)   2+

             Gore sam nanizao 20 koliko-toliko okej naslova. Ovo dole je uglavnom goli mediokritetizam (tek ponegde sa nekim daškom poludupastog mini-kvaliteta), pa zato ostatak novih horora (2011. i 2012) neću uopšte da rangiram, nego ih evo po redosledu kojim sam ih gledao, od januara do decembra. Neki od njih su imali zasebne prikaze, a neke sam prikazivao samo ukratko, na gomili, pa koga zanima, može da upotrebi SEARCH opciju i nađe konkretni rivju.

CHRISTOPHER ROTH

ITA/BEL/ROM, 11

**(*)   2+

LE MOINE

FRA, 11

**         2

ROSEWOOD LANE

USA, 12

**        2-

THEATRE BIZARRE

USA, 11

**(*)   2+

DEMONS NEVER DIE

UK, 12

**        2

URBAN EXPLORER

GER, 11

**(*)   2+

EVIDENCE

USA, 12

**(*)  2+

ADAM CHAPLIN

ITA, 11

**        2

THE CORRIDOR

USA, 11

**        2+

CASSADAGA

USA, 11

**        2

THE YELLOW WALLPAPER

USA, 11

*          1

ASYLUM BLACKOUT

FRA/UK, 11

**        2

TWIXT

USA, 12

*(*)    2-

JUAN OF THE DEAD

CUB, 11

**(*)  2+

SKEW

USA, 12

**        2

THE SQUAD aka El páramo

COLO/ARG/SPA, 11

**(*)   2+

GUT

USA, 12

*(*)     2-

SILENT HOUSE

USA, 11

**        2+

INBRED

UK, 12

**        2+

PIRANHA 3DD

USA, 12

*(*)     2-

CHILDISH GAMES

SPA, 12

**        2+

ZOMBIE 108

TAIW, 12

*(*)       2-

THE ROAD

PHIL, 11

**         2+

EDDIE THE SLEEPWALKING CANNIBAL

DEN/ CAN, 12

**         2

V/H/S

USA, 12

**(*)    2+

LOVELY MOLLY

USA, 12

**(*)   2+

RITES OF SPRING

USA, 11

**        2+

GRABBERS

UK, 11

**        2+

THALE

NOR, 12

**(*)    2+

THE ASYLUM TAPES

USA, 12

**(*)   2+

BAIT

AUS, 12

**(*)   2+

THE BARRENS

USA, 12

*(*)     2-

CHERNOBYL DIARIES

USA, 12

**(*)   2+

COCKNEYS VS. ZOMBIES

UK, 12

**        2

WRONG TURN 5

USA, 12

**        2

THE BAY

USA, 12

**        2+

CITADEL

UK, 12

**(*)    2+

LOBOS DE ARGA aka GAME OF WEREWOLVES

SPA, 12

**(*)   2+

HELLGATE

USA/THAI, 12

**        2-

IN THEIR SKIN

CAN, 12

**        2-

SADAKO

JAP, 12

**        2+

SILENT NIGHT

USA, 12

**        2

CRAWLSPACE

AUS, 12

**(*)    2+

DEAD SUSHI (2012)

***   

3-

            Za inicirane, dovoljno je reći: nova horor-komendija koju piše i režira Noboru Iguči (THE MACHINE GIRL, ROBOGEISHA, MUTANT GIRLS SQUAD, ROBOGEISHA, ZOMBIE ASS: TOILET OF THE DEAD…) a efekte maske pravi ludak (i povremeni reditelj) Nišimura; i ne samo to, nego je ovo u samom vrhu njihovih dosadašnjih kolaboracija.

            Za sve ostale: unikatno japansko ludilo sa nadrealnim situacijama, splatter gegovima, preteranom akcijom, bizarnim klinački-prljavim humorom i gomilom smišljenog apsurda.

            Moram priznati da lično nisam preterani fan ove konkretne podvrste japanskih usiljeno-'kultnih' izvoznih artikala jer predstavljaju, bar donekle, travestiju autohtone japanske bizarnosti i maltene njenu parodiju, sa okom bačenim u pravcu zapada, gde se svekoliki japanski žanrovski film percipira u ovakvom iskrivljenom ogledalu (gomila idiota koji se krevelje i kerebeče uz obilje skakanja tamo-vamo s mlazevima crvenog što šikljaju na sve strane).

            Japanski film, pa i J-horror, nude mnogo, mnogo više od toga, ali okej – jesu ponekad i samo gomila idiota koji se krevelje i kerebeče uz obilje skakanja tamo-vamo s mlazevima crvenog što šikljaju na sve strane i ništa više (ali ni manje) od toga.

Stoga ne treba uvek očekivati mega-bogate poslastice a la BATTLE ROYALE, AUDITION, RING ili ICHI THE KILLER nego se povremeno zadovoljiti i jednim ovako skromnim, ali meraklijski spremljenim i na svoj način jebitačnim fast fudom.

Konkretno: prijatno sam iznenađen koliko me je DEAD SUSHI, zapravo, zabavio i nasmejao. A ja čak i ne volim morsku hranu; suši još i ponajmanje! 

Visoki koncept je tu – serum za oživljavanje mrtvih ćelija (!) oživi gomilu sušija (!!!) i ovi proždiru visoke kadrove kompanije odgovorne za proterivanje izumitelja tog seruma koji su došli u jedno skromno odmorište i banju.

Taj koncept je, ovom prilikom, vrhunski upotrebljen i eksploatisan do balčaka: prisutne su sve suši  situacije koje uopšte možete zamislite, kao i mnoge koje ne možete, nego ih ovde morate videti.

  

Suši sa zubima koji grize vratove? Ček!

Suši koji fejk gurmanki otkida jezik? Ček! 

 

Leteći suši u jatima kao iz Kameronove PIRANE 2? Ček!

Suši serviran na polugolim (soon to be eaten) telima Japanki? Ček!

Zapečeni suši koji bljuje vatru? Ček!

Leteće lignje koje kidaju glave i krute se u šiljke? Ček!
 

Suši koji se uvlači u vaginu (a la SHIVERS) i tamo vršlja? Ček!
 

Dakle, ako nešto volim i poštujem, to je kad se neko ne zadovolji time što je smislio ludi koncept, pa ga odradi makar kako, samodovoljno ubeđen da je ideja (living dead sushi!) dovoljna po sebi. E pa nije – osim ako nećete da dobijete razvučenu i usiljenu one-joke smaračinu!

DEAD SUSHI, na svu sreću, to nije! DEAD SUSHI nudi pametno i promišljeno ceđenje svoje premise for all its worth obiljem zaista zabavnih gegova.

Pored toga, ističem još dva kvaliteta. Prvi: nadahnuto duhoviti dijalozi i replike! Ima ovde stvarno smešnih momenata, od samog početka, kad suši-majstor praktično otera od kuće ćerku, tvrdeći da je nesposobna da ga nasledi u suši-biznisu zato što "You smell like a woman, which only adds to the fish smell."

Zatim, ima čitav niz nadahnutih igara reči i upotrebe engleskih idioma – ne znam da li i u japanskom originalu postoje istovetni idiomi ili su ovi pametno prevedeni, ali krajnji rezultat je svakako autentično smešan (za razliku od mnogih azijatskih hororčića koji se izgube u lokalnom, odnosno nestanu u prevodu). Recimo, kako se ne nasmejati kad isti taj ćale kaže ćeri: 

Zatim, čitav niz situacija u kojima je dešavanje samo po sebi apsurdno, a onda ga i njegov verbalni opis jezgrovito podvuče i naglasi, što donosi dodatni okretaj zavrtnja-golicljivca. 

I naravno, obilata svest o apsurdu svega, i samosvesna jezik-u-obrazu autoreferencijalnost toga:  

Drugi: Ekipa se definitivno ludo zabavljala praveći ovo, od glavne junakinje pa do poslednjeg epizodiste, i njihovo nesumnjivo uživanje u ovoj orgiji imbecilnosti zarazno se prenosi na gledaoca. Treba samo videti te dead-pan face usred najkretenskijih scena!

Ili: to preterano kreveljenje kao iz crtanog filma, što mnogim scenama daje nadrealno-apsurdni ugođaj splatter verzija crtanih filmova o Tomu i Džeriju ili Tici Trkačici.

A ja čak i nisam neki ljubitelj kreveljenja! Ali kako čovek da se ne iskida od smeja kad vidi stopostotnu glumačku predanost & posvećenost i nadahnuti idiotluk ove face?! 

U natprosečno nadahnutoj i komičarski talentovanoj podeli ističe se ista ova glumica koja igra ženu vlasnika hotela u kome se sve ovo dešava: njen out of nowhere "legendarni robot dance" je stvar za antologiju!

 

Ukratko: DEAD SUSHI nudi (skoro) sve što uopšte možete poželeti od filma o oživelom sušiju koji napada ljude! Dobro zamišljen i napisan, odlično odglumljen, efikasno režiran, sa pristojnim efektima maske i sa jeftinim, cheesy CGI efektima (koji, u datom kontekstu, ne smetaju nego dodaju trash ugođaju).

Zamerke: 

1) Montaža je mogla biti bolja: neki kadrovi su morali biti još dinamičniji i frenetičniji nego što jesu, a ponegde je ladno moglo da radi i ubrzavanje!

2) CGI KRV! Proklet neka je ko izmisli nacrtanu krv! Mada ovde šiklja i prava farba, ipak se prečesto poseže za još jeftinijom i lakšom varijantom, koja zbog niskog budžeta nije najsavršenije integrirana u scenu (što će reći: krv navodno šiklja iz rane, ali nigde u okolini se ne zadržava i ništa ne zapljuskuje nego instant-isparava u vazduhu), i to kvari izvorni BODY užitak u splatteru!

3) Body horror je mogao biti i ekstremniji i maštovitiji od ponuđenog (solidnog). To će reći da su efekti maske prilično rudimentarni, i nema naročito ekstravagantnih transformacija ili telesne štete koju su ova čuda lako mogla da proizvedu (da je bilo još para u budžetu)!

4) Malo seksa i golotinje: trebalo je još više eksploatisati spoj eros-sushija i tanato-sushija. Osim par sisića u kratkoj ali zabavnoj sceni tuširanja krvlju, ostatak je nepotrebno sakriven iza Brusa Haltera! 

Takođe, suši se mogao još više integrisati u erotske situacije: u ovom filmu se ne ide dalje od (priznajem: nadahnutih) scena poljubaca. Pritom je ona sa žumancetom zaista originalno gnusna i najbliže nečemu što me je dovelo do ivice povraćanja u ovom filmu (a i šire)!

5) Finalni okršaj sa čovekom-tunom morao je biti spektakularniji kao i njegova pogibija – ali izgleda da su do tog trenutka već potrošili sve fazone i svu maštu, pa su to odradili skoro reda radi, zato što tako mora. 

Mada, okej, i sama ideja čoveka s glavom tune koji se sekirom bori s našom junakinjom zadovoljiće većinu.

            Da sumiram: iznenađujuće duhovit i zabavan low-budget nadahnuti trash iz Japana – samo za gurmane već navikle na ovu vrstu egzotike i ljutih začina!

            I za slučaj da to nije očigledno iz priloženog, evo da nacrtam: DEAD SUSHI je znatno sočnija treš-exploatacija od PIRANE (rimejk) a naročito od njenog mehaničkog, kretenskog, bezdušnog 3DD nastavka. Ako vam je već do TE vrste prostodušnog zezanja, nemajte dileme – SUŠI je prava stvar.

ČETIRI godine kulta

            Eto. Pune četiri godine hororujem ovim blogom. Četiri godine prikazujem, kritikujem, obaveštavam, najavljujem, rangiram, denunciram, ogoljavam, objašnjavam...

            Naravno, to činim i u tzv. 3-D svetu (predavanja, promocije, festivali, objavljene knjige, radovi i članci u časopisima itd), a o tome se obaveštenja takođe mogu naći ovde, na blogu.

            Misija horor-prosvetiteljstva se nastavlja, kao i jurišanje na aždaje gluposti, neznanja i ograničenosti svake vrste..

            Poseta blogu u poslednje vreme kreće se negde u proseku od oko 600-650 unikatnih poseta dnevno, sa skokovima i do 800 ili 1000 kada bude okačeno nešto naročito masovno popularno. Evo kako izgleda statistika dnevne posete od početka ove godine:

 A evo kako je rasla poseta od početaka bloga, 2009-te, pa do danas:


 Nije loše, zar ne?

            Ova poseta je nešto manja od one u 2011-oj, verovatno zato što sam u prošloj godini malo smanjio ritam objavljivanja tekstova: umesto novog posta svakog dana, prešao sam na, manje-više, dvodnevni ritam. Konkretno, u 2012-oj objavio sam 226 postova, u odnosu na 294 u 2011-oj.

Razlog smanjenju broja postova za skoro ¼ je sledeći: ne jurim cifre, ne trkam se ni sa kim (a i nemam s kim!), nije mi cilj da "nabijam posete" po svaku cenu. Važnije mi je da svaki novi tekst dobije dovoljno vremena i pažnje da bude viđen i primećen, a dva dana je dovoljno za to čak i kod onih koji ne vise na netu neprestano. Grehota je i prema mom vremenu i prema tekstovima da ih neumereno gomilam i svakog dana jedan zatrpavam drugim – treba i nešto drugo raditi (i čitati).

            Broj pratilaca i dalje je u porastu: od 222 (prošle godine na ovaj dan) sada ih je 279.

            Feedback u komentarima na blogu, ali i u mejlovima, na Fejsbuku i naživo pokazuju da ima dovoljno ljudi kojima se sviđa ovo što radim, pa ću zbog tih i takvih sa ovim aktivnostima i nastaviti.

            Što se tiče komentara, dve su se krupne stvari na tom polju desile u 2012-oj:

1) ukinuo sam, sredinom prošle godine, bilo kakvu verifikaciju i dopustio da svako piše šta hoće direktno, ne čekajući na moje odobrenje; uostalom, ovde pretežno zalazi pametan i pošten svet (ne računajući slučajne namernike koji dođu tražeći "pas jebe ženu video" – ali takvi ne ostavljaju komentare, oni se pokupe dalje u kibersvet čim vide da u ovom kultu takvih svinjarija nema);

2) nažalost, pred kraj prošle godine Googlov Blogger je nešto zbrljeknuo gedžet sa "Latest comments" koji je stajao desno, gde ste mogli da vidite deset najnovijih komentara. Bila je to lepa i korisna stvar, i veoma mi je žao što je Blogger nekako to uspeo da pokvari na tehničkom planu, i da toliko dugo to ostavi nepopravljenim. Eto, kažem to čisto da znate da se ne radi o nekakvoj mojoj cenzuri ili namernom brisanju toga, nego je greška do Bloggera. Na nju ne mogu da utičem, sem molbama Azatotu da se to najzad popravi.
UPDATE: Evo, zahvaljujući vašem feedbacku, sad je i to sređeno, i sjebani gedžet zamenjen je drugim, koji radi! Sad su komentari opet skroz desno, u vrhu!

Za ljubitelje statistike, naš Alexa Traffic Rank (svetski) = 1,485,012, a srpski je = 13,834. "Reputacija" (broj sajtova koji linkuju na ovaj blog) porasla je na 87. Ukratko, još uvek smo kult: nismo hit, nismo IN, nismo bestseleri niti blokbasteri. Ljubitelji toga imaju gde drugde da odu, a ezoterici znaju gde se krije pravo Znanje... I kao što ja to uvek ponekad kažem – KO ZNA, ZNAĆE; KO NE ZNA – NEZNAĆE!

Da ne dužim više – hvala svima na pažnji, na komentarima, pohvalama, interakciji, na linkovima i širenju Ghoul-gospela. U ovoj godini bićemo još bolji! Uzdravlje!