четвртак, 6. март 2014.

TRACKMAN (PUTEVOJ OBHODCHIK, 2007)


**
2

Besramno derivativan i isto toliko apsurdan, ovo je ipak vizuelno dovoljno zanimljiv i dinamičan film da zadrtim hororistima posluži za ubijanje vremena do nekog narednog malo boljeg i supstancijalnijeg užitka. Zapravo, lokacija napuštenog metroa je glavni lik i najbolji glumac ovde, i uslikana je maestralno – mada sa apsurdnim zahvatima. Npr. u nekim scenama je toliko hladno da likovima izlazi para iz usta: u nekima toga nema; još gore, pred kraj se u tim tunelima javi i IZMAGLICA – iako to s mozgom veze nema, važno je da lepo izgleda! 
Muzika tokom filma je standardno kompetentna, ali neupečatljiva; zato je pesmica koja ide tokom (odlične!) najavne špice - izvanredna! Zašto se češće dečji horovi ne koriste za horor skorove?! Podsetilo me na početak CHILDREN OF THE CORN (gde takođe uz tu creepy tra-la-la muziku idu morbidni dečji crteži ubijanja i klanja).
Režija uglavnom drži vodu, na svoj derivativni, nadrkani copycat način – barem u rutinskim scenama, ali drastično pada onda kada treba da ISPORUČI svoju glavnu poentu, tj. napetost, stravu ili barem grozu. U ove 3 stavke film je – gromoglasan promašaj. Pošto nije baš svakoj šuši dato da ume da kreira stravu, očekivalo bi se da bar splatter (kao najsiroviji efekat horora) funkcioniše, naročito sa tim konceptom vađenja očiju kao glavnim zaštitnim znakom ubice – ali ne! Groza se dešava ili offscreen, ili sa nekim imbecilnim slow-motionom koji uništava žestinu i udar događaja, a možda ni majstori za maske nisu bili na visini da bi se njinim umećem razmetalo, tako da ovde nema ništa od eye-violence prizora fulčijevskih dometa, ili igde blizu tome! Jedna lepa otkinuta šaka je jedino što mogu da pohvalim na ovom planu.
Likovi su kliše-skice, svi odreda iritantni; scenario je jalova reciklaža sa nizom neubedljivih i smešnih momenata (likovi neprestano rade glupe stvari a glupe stvari im se dešavaju i nevezano za njihove glupe odluke); ubica je neznalački modeliran, njegovo prikazivanje je baš slabo urađeno, sa očiglednim nepoznavanjem horor stilema, a o motivaciji da i ne govorim (kroz dijalog se sugeriše da je to černobilski mutant, ali u surprise twist endingu se vidi da je to zapravo neki patetični čiča – što TEK TAD nema veze s mozgom); završetak je, naizmenično: nenamerno smešan, zbrzan i glup.
Film izgleda kao da ga je pravio ruski mladunac koji je odrastao tokom sjebanih 90-ih gledajući američke B-filmove i kradući iz njih šminku a ne i suštinu, i sada sa tim bagažom loše kulture, lošeg ukusa, lošeg poznavanja žanra i lične praznine koja nema svetu šta da kaže on, ipak, insistira da ga Zapad kupi jer je (površno gledano) uspeo da ejpuje njihove trećerazredne fazone.
            No, ako je verovati imdb-u, taj reditelj je rođen 1962. i ima iza sebe nekoliko filmova, od kojih me najmanje jedan -uprkos svemu- vrlo zanima: Semya vurdalakov (1990), po priči Alexeja Tolstoja koju je Mario Bava već superiorno ekranizovao u TRI PRIČE STRAHA. Pronašao sam i ovog VURDALAKA, ali bez titla.
Uprkos autorovoj 'zrelosti' (po godinama i iskustvu), film ipak deluje klinački i nesvareno, half-assed. Ipak, iz istih razloga iz kojih je nešto sofisticiranom gledaocu gadno on može biti privlačan nekom zapadnom šlok-producentu kome TREBA jeftina najamna snaga za trećerazredne jeftinoće koje bi išle za neprobirljiviji deo direct to DVD marketa. Stoga me nimalo neće iznenaditi ako uspe da se ovim sočinjenijem dodvori nekom zapadnom producentu koji će ga angažovati za rimejk PETKA 13-OG, PART VI ili tako nečeg. Time će ovaj siroti rus možda rešiti svoj egzistencijalni problem, i na ličnom nivou negde mogu da razumem njegovu besramno očiglednu želju da se proda – ali, objektivno posmatrano, time ljubitelji horora neće nimalo biti obogaćeni.
Ovaj baja nema svetu da (po)kaže ništa što već nismo drugde videli mnogo bolje, inventivnije i efektnije. Siguran sam da će ga mnogi pogledati SAMO ZATO ŠTO JE FILM RUSKI – i u tom smislu, kao kuriozitet, on zaslužuje pažnju; ali njegova 'ruskost' je razočaravajuće tanka, skoro nepostojeća: film bi ladno mogao da se DABUJE NA ENGLESKI, pri tome da se imena junaka promene u anglosaksonska, a CGI-jem da se par natpisa na ćirilici zamene latiničnim - et voila! Dobili smo još jedan generički američki direct to DVD flick.
Majko Rusijo, zar si na to spala?! Da oponašaš drugorazredni američki drek?

понедељак, 3. март 2014.

ZAVODNIK: pretplata i status


Kao što, nadam se, znate – pre tačno dve nedelje raspisao sam pretplatu za ZAVODNIKA. To je moj drugi roman strave koji iz štampe izlazi početkom aprila. Detalje o romanu kao i o pretplati imate OVDE, pa bacite pogled ako vam je to nekako promaklo.


Do ovog trenutka ZAVODNIK je privukao ukupno 85 pretplatnika. Dve trećine njih već je uplatilo potrebnu sumu a ostali rade na tome: neki su naručili i po više primeraka, a pojedinci su iskoristili priliku da u istom cugu nabave i neki od poslednjih preostalih primeraka romana NAŽIVO (trenutno ima manje od 10 komada, pa vi samo čekajte!).

Dakle, za dve nedelje, 85 osobe iz Srbije i celog regiona su osetile potrebu da podrže The Cult of Ghoul i njegov Ghoul Press. Za blog koji ima 305 stalnih pratilaca i dnevnu posetu od 500-600, to baš i nije mnogo – ali OK, nije ni loše. Biće, valjda, bolje. 



Ovo što radim ionako ne radim za bestseler rulju, nego za odabrane – ali voleo bih da verujem se da se takvi, ipak, u ovim krajevima još uvek broje u stotinama, a ne u desetkovanim desetinama!



Postoji ona jevrejska legenda da svet počiva na postojanju 36 pravednika i da bi gubitkom samo jednog od njih patnje sveta postale tako teške i surove da bi bile u stanju da otruju i dušu deteta. 

Ja se nadam da postojanje ovog bloga (i Ghoul Pressa) počiva na bar deset puta većem broju pravednika, i da od tih 500-600 ljudi koji svakodnevno dođu ovde, barem polovina dolazi zato što prepoznaje vrednosti koje se ovde promovišu, a ne zbog "pas jebe ženu" videa itsl. materijala (koje ionako neće naći). 


Uostalom, avantura sa samizdat izdanjem ovog romana je, pored ostalog, i eksperiment kako bih jednom za svagda utvrdio koliko, zaista, imam ozbiljnih čitalaca, a koliko je onih kojima služim samo kao video-vodič, odnosno cyber verzija radnika u video-klubu.



Pretplata traje još dve nedelje, a onda knjiga ulazi u štampu, i kad bude izašla – prodavaće se po malčice većoj ceni. Dakle, iskoristite priliku: podržite ono što volite, u šta verujete + sebe same, jer pretplata je ipak najpovoljnija!


Što se tiče pretplatnika iz okolnih država, najisplativija opcija je VREDNOSNO PISMO a otvorena je i mogućnost zvana Bookdepository: pišite na dogstar666 at yahoo dot com da se dogovorimo.
Može biti da neke Neverne Tome sumnjaju da će knjiga izaći, pa čekaju da je vide naživo pre nego što se odluče za kupovinu. Uveravam takve da nema mesta bojaznima: sve potrebne finansije već su obezbeđene, završni fini radovi na tekstu su u toku, korica je skoro gotova i ZAVODNIK izlazi sigurno, oko 1. aprila ili ubrzo zatim.

Jedino što to može da spreči jeste da ja naprasno umrem, ili da izbije Treći Svetski Rat (s tim što je ovo drugo trenutno izglednije).

Da li će Srbija posle predstojećih izbora biti drugačija? Hoće – jer u njoj će tada postojati i ZAVODNIK: bar nešto lepo čemu se možete nadati u bliskoj budućnosti!

Zato, krenite snažno u reforme srpskog horora, jer znate kome verujete! Strava stanuje na staroj adresi (i strava, i užas): kod dr Ghoula!


Napomena: ovaj post ukrašen je ilustracijama čoveka koji se zove John Kenn Mortensen, a odabrao sam ga zato što njegovi radovi, po tematici, pristupu i stilu, imaju puno bliskosti sa vrstom strave koju sam u ZAVODNIKU pokušao da stvorim.

субота, 1. март 2014.

FEST 2014: šta gledati?

             
U petak 28. februara počeo je FEST u Beogradu, a u naredni ponedeljak (1. marta) u Nišu kreće FEST-ovo pitino detence, odnosno izbor od desetak najnagrađivanijih i najizvikanijih naslova koji će, pretpostavlja se, uspeti da zaintrigiraju učmalu nišku publiku.
            Evo mog osvrta na pogledane filmove, kao i preporuka za one koje još nisam, a zvuče vredni pažnje.


1) VEĆ SU PRIKAZANI NA BLOGU

NIMFOMANKA 
(NYMPHOMANIAC)
Scenario i režija: Lars von Trier
Uloge: Charlotte Gainsbourgh, Stellan Skarsgård, Stacy Martin, Shia La Beouf...
 SINOPSIS: Nimfomanka je strasna, poetska priča o životnom putu jedne žene od njenog rođenja do pedesete godine - glavne junakinje Džo koja sebi postavlja dijagnozu nimfomanke.

Moja kritika je OVDE, pa kome je promaklo na vreme, neka čita sad. Ocena: 3-


PLAVO JE NAJTOPLIJA BOJA
BLUE IS THE WARMEST COLOUR / LA VIE D'ADELE CHAPITRES 1 ET 2
Režija: Abdellatif Kechiche
             Odlična ljubavna i postljubavna priča. Moja kritika je OVDE. Ocena: 4-

SAMO LJUBAVNICI OPSTAJU
ONLY LOVERS LEFT ALIVE
Režija: Jim Jarmusch
Uloge: Tom Hiddleston, Tilda Swinton, Mia Wasikowska, John Hurt, Anton Yelchin
 SINOPSIS: Adam je usamljena rok zvezda čija je jedina želja da se skloni od fanova i komponuje muziku. Eva je njegova voljena žena, koja napušta svog najbližeg prijatelja kako bi sa Adamom putovala po svetu i živela u trošnom studiju na periferiji Detroita.
 Super za hipstere. Moja kritika je OVDE. Ocena: 2+

MAJOR
THE MAJOR / МАЙОР
Režija: Yuri Bykov
            Solidan triler koji ispusti loptu pred kraj. Moja kritika je OVDE. Ocena: 3-


2) GLEDAO SAM ALI NISAM NA BLOGU PRIKAZAO: EVO, SAD ĆU


KANIBAL
CANNIBAL / CANÍBAL
Režija: Manuel Martín Cuenca
SINOPSIS: Karlos je najbolji krojač u Granadi, ali je takođe i serijski ubica iz senke. Ne oseća kajanje, niti krivicu, sve dok se u njegovom životu ne pojavi Nina. Ona će ga suočiti s pravim značenjem počinjenih dela i po prvi put u njemu probuditi ljubav. Karlos je inkarnacija zla, a da toga nije ni svestan. Film Kanibal demonska je ljubavna priča.

            Ocena: 2+
            Prećeralo se sa anderstejtmentom: film o kanibalu bez krvi još i nekako mogu da shvatim; ali film o kanibalu bez ikakve poente, ravan, neoriginalan, sa izlizanom formulom (nova stanarka –> prva ljubav –> hoće li cura da preobrati kanibala ili će kanibal ipak da pojede curu) i bezveznjačkim završetkom, ovo je pravi film za FEST-ovu publiku: film dosadnjikavo-artsy, ali ne baš ubi-bože, tematika dovoljno intrigantna za razgovor, stil neupečatljiv...


SLEPI DETEKTIV
BLIND DETECTIVE / MAN TAM
Režija: Johnnie To
            Ocena: oko 2+
            Ovo sam počeo da gledam, pa ugasio i obrisao posle pola sata (zato je ocena "oko", i shvatiti je uslovno). Ne zato što je užasno, niti je negledljivo; ali ja zaista imam veliki problem sa hongkonškom dramaturgijom (uključujući besramnu patetiku za retarde u spoju sa kretenskim slepstikom za retarde), i ma koliko pojedini set-pisovi bili zabavni na nivou cirkuske atrakcije (vidi ga šta radi s tom lopticom!), to je sve ipak previše infantilno i plitko, nesupstancijalno za moj groš, i previše me boljih filmova čeka da bih baš na ovaj trošio vreme.


HOĆU I JA
ME, TOO / Я ТОЖЕ ХОЧУ
            Režija: Aleksej Balabanov
            Ocena: 2+
            Poslednji film nedavno preminulog ruskog velikana ne spada u njegove bolje filmove, ali je zanimljiv iz više razloga: ne samo zato što je Balabanov svoju karijeru okončao baš tim i takvim filmom nego i zato što predstavlja vrlo bizarnu parodiju/kritiku filma STALKER. Mnogo je tu razvlačenja, mnogo ponavljanja, nepotrebnog prikazivanja mehaničkog putovanja od tačke A do tačke B (slično kao u prethodnom, LOŽAČU, ali ovde još dosadnije jer nema tako slikovite i zabavne likove), ali autentično nihilističko i mizantropsko crnilo koje izbija iz ove priče o (uzaludnoj) ljudskoj potrazi za srećom ima svoju draž i čini ovaj film vrednim pažnje.


3) NISAM GLEDAO, ALI HOĆU

 

LEPOTICA I ZVER
BEAUTY AND A BEAST / LA BELLE & LA BÊTE
Režija: Christophe Gans
Uloge: Vincent Cassel, Léa Seydoux, André Dussollier, Eduardo Noriega 
SINOPSIS: Gansov scenario baziran je na najranijoj poznatoj verziji tradicionalne bajke. Neobično je što se u njoj pojavljuje veoma surova zver. Reč je o višeslojnoj bajci za decu i odrasle koja govori o snazi snova i sukobu ljubavi i materijalnih vrednosti, zbog čega je izuzetno aktuelna i danas. Gans se potrudio da pruži novu verziju filmskog klasika.

            OČEKIVANJE: Od reditelja ispraznih ali mestimično vrlo zabavnih slikovnica (PAKT SA VUKOVIMA, SILENT HILL) očekujem jedno manje-više konvencionalno francusko visokobudžetsko šarenilo sa mnogo CGI efekata i extravagantnih kostima, sa mnogo buke i besa, a malo duše. Ipak, to je priča ozbiljnih potencijala, a s tim rediteljem i glumcima, i s tim parama, vredi je pogledati na velikom ekranu.
Ocena: u najgorem 2, u najboljem 3, najverovatnije: 3-


MAMULA / DARK SEA aka NYMPH
Srbija, 2014
Režija: Milan Todorović
Uloge: Kristina Klib, Franko Nero, Natali Burn, Dragan Mićanović, Miodrag Krstović,
SINOPSIS: Dve Amerikanke dolaze u Crnu Goru u posetu starom prijatelju. Nakon nekoliko dana odlučuju da odu do napuštene vojne tvrđave Mamula, koja se nalazi na nenaseljenom ostrvu. Tokom ovog izleta shvataju da nisu same. Još neko je na ostrvu i učiniće sve da zaštiti tajne koje čuva decenijama. Postoji mračna sila koja vreba duboko ispod Mamule. Užas tek počinje.

OČEKIVANJE: Od reditelja treš-hita ZONA OF THE MRTVIH, novi horor! Istina, postoje neki mikro-detalji o koje najoptimističkiji među nama mogu da okače nešto malo nade: 1) Scenario ovog puta NE potpisuje Milan Todorović Toki. 2) Direktor fotografije nije onaj epileptični idiot koji je razmrljao ZONU, i reklo bi se da se ovog puta neće preterati sa shaky-camom. 3) Sirene su ipak daleko manje ofucane od fucking zombija, o kojima se svake nedelje snimi barem jedan "film" (mada, isti "autori" već prete i nastavkom ZONE pod naslovom WRATH OF THE DEAD!). 4) Primorsko-ostrvske lokacije su oku ugodnije od fucking Pančeva i srodnih mu tužno-"urbanih" lokacija iz ZONE, a ni cure u kupaćim kostimima nisu za bacanje.
Ocena: Pošto je ZONA OF THE MRTVIH od mene svojevremeno dobila 2-, mislim da ova neautorizovana biografija NADE MAMULE može da dobaci do celih, okruglih dva (2) a možda, uz mnooogo sreće, čak i do 2+.


NULTA TEOREMA
THE ZERO THEOREM
Režija: Terry Gilliam
Uloge: Christoph Waltz, Matt Damon, Mélanie Thierry, Tilda Swinton
SINOPSIS: Ekscentrični usamljeni kompjuterski genije, koji oseća egzistencijalne teskobe, radi na tajnom zadatku čiji je cilj pronalaženje svrhe života ili utvrđivanje da svrha zapravo ne postoji. On je samo jednom osetio ljubav i strast, i to mu je bilo dovoljno da nastavi da živi.
            OČEKIVANJE: Gilijama više poštujem nego što volim, pa ću i ovo da ispoštujem (!) bez ikakvih velikih očekivanja. TIDELAND sam intenzivno mrzeo, DR. PARNASSUS me neopisivo smorio, a ni ovo ne deluje mnogo bolje.  
Ocena: 3- ako sam srećan.

OSLOBODITI SE
BREAK LOOSE / VOSЬMЁRKA
Režija: Alexey Uchitel
SINOPSIS: U filmu pratimo četvoricu prijatelja koji su deo Specijalnih jedinica ruske policije - OMON. Van posla oni žele jednostavne stvari u životu - ljubav, porodicu i dom. Mladi su i puni nade, jedan drugome su oslonac. Jedne noći u diskoteci njihov život pretvara se u pravi rat s lokalnom mafijom zbog trivijalne tuče na plesnoj bini. U međuvremenu Herman upoznaje neodoljivo privlačnu Aglaju, u koju je zaljubljen i šef mafije Buts. Dok Aglaja i Herman sanjaju o zajedničkom životu, on mora da donese odluku da li da napusti prijatelje. Ona se pita da li može da pobegne od posesivnog mafijaša.
            OČEKIVANJE: Zvuči zanimljivo, može biti bilo šta. Vredi pokušati...
            Ocena: 3-


POSLEDNJA BITKA
RAGNAROK / GÅTEN RAGNAROK
Režija: Mikkel B. Sandemose
SINOPSIS: Arheolog Sigurd Svensen godinama je opsednut vikinšim brodom Oseberg. Jedini natpis koji nalazi na brodu ispisan je starim nemačkim pismom. Arheolog je siguran da se na brodu krije rešenje za misteriju sudnjeg dana prema severnjačkoj mitologiji. Kada njegov kolega Alan nađe slične natpise na kamenu na krajnjem severu Norveške, Sigurdu postaje jasno da je u pitanju mapa koja vodi do blaga. Dvojica prijatelja kreću u avanturu ka ničijoj zemlji na granici Norveške i Rusije, napuštenoj već decenijama. Na tom putu otkrivaju stvarno značenje drevnih natpisa - mnogo strašnije nego što su mogli da pretpostave.
            OČEKIVANJE: Deluje kao simpatična spilbergovština iz vremena kad je ovaj, sa svojim poslušnicima, pravio interesantne fantavanture.
Ocena: Može biti simpatičan 3-

STALJINGRAD
STALINGRAD / СТАЛИНГРАД
Režija: Fedor Bondarchuk
SINOPSIS: Zaplet se zasniva na dramatičnoj ljubavnoj priči koja se razvija u toku velike Staljingradske bitke. Godina je 1942. i nemačke trupe okupirale su obale reke Volge. Zbog neuspešnog pokušaja protivofanzive, sovjetske snage su morale da se povuku. Ipak, deo vojske je uspeo da se prebaci na nemačku stranu. Sklonište nalaze u obalskoj kućice gde sreću nepoznatu devojku.
OČEKIVANJE: Ruski ratni spektakl.
Ocena: Možda dobaci do trojke.

TOP JE BIO VREO
SO HOT WAS THE CANNON
Režija: Slobodan Skerlić
Scenario: Slobodan Skerlić (po romanu Vladimira Kecmanovića)
Uloge: Stanislav Ručanov, Anita Mančić, Muhamed Dupovac, Mugdim Avgadić, Slavko Štimac, Nikola Đuričko, Milica Mihajlović, Gordana Gadžić, Ivica Vidović, Mira Banjac, Bojana Maljević
SINOPSIS: Tema filma je odrastanje, sazrevanje dečaka u opkoljenom, bombardovanom Sarajevu početkom devedesetih godina. Granata s brda ubija roditelje desetogodišnjaka tokom opsade Sarajeva 1994. Dečak prestaje da govori. Prihvata ga komšinica i neguje kao svog sina. Kada dečaka lokalni nasilnici izbace iz opustošenog stana, on počinje da lunja ulicama sa školskim drugom, gde prerano i prebrzo prolazi kroz proces odrastanja. Upoznaje sa značenjem reči sila, seks, smrt. Uči kako se napreduje. Uči o sistemu vrednosti. Uči o tome šta je važno u životu. Komšinica bezuspešno pokušava da ga zaštiti. Dečak srlja u propast. Smrt i patnja postaju deo njegove svakodnevice.
OČEKIVANJE: Smrt, patnja, Srbija. Nisam čitao roman, ali smrdi mi izdaleka, kao i njegov autor. Ima indicija da je film autošovinistički, možda čak i pogodan za CHETNIXPLOITATION. Videću.
Ocena: Između 1+ i 3-

VENERA U KRZNU
VENUS IN FUR / LA VENUS A LA FOURRURE
Režija: Roman Polanski
Uloge: Mathieu Amalric, Emmanuelle Seigner
            SINOPSIS: Posle niza bezuspešnih audicija za novu predstavu koju planira da režira, Tomas ostaje u pariskom teatru, žaleći se na loš kvalitet prijavljenih kandidatkinja. Nijedna nije dovoljno dobra za naslovnu ulogu. Baš kada krene kući pojavljuje se Vanda, neobuzdana i bestidna u svojoj energiji. Vanda je otelotvorenje svega što Tomas prezire. Ona je drska, bezobrazna i ne preza ni od čega da bi došla do uloge. Kada ubedi reditelja da je sasluša, on je fasciniran njenom transformacijom. Ne samo da je našla pravo uporište za ulogu, ona razume junakinju i zna tekst napamet. Audicija se produžava i postaje sve intenzivnija, a Tomasova pažnja pretvara se u opsesiju.
            OČEKIVANJE: Roman Polanski u ovom veku nije snimio ništa naročito, ali zbog stare slave i kredita gledaću ga do smrti.
Ocena: 2+ / 3-

4) POKUŠAĆU, ALI NE VERUJEM DA ĆU IZDRŽATI DO KRAJA


VELIKA LEPOTA
THE GREAT BEAUTY / LA GRANDE BELEZZA
Režija: Paolo Sorrentino
SINOPSIS: Aristokratkinje, ambiciozni pojedinci, političari, kriminalci, novinari, glumci, dekadentni plemići, umetnici i intelektualci - autentični ili umišljeni - pletu tkivo neuhvatljivih odnosa unutar beznadežnog Vavilona smeštenog u antičke palate, skupocene vile i na najlepše trgove grada. Đep Gambardela ima šezdeset pet godina, ravnodušan i razočaran, alkoholom zamućenog pogleda, posmatra ovu paradu ispražnjenog, na propast osuđenog, moćnog, depresivnog čovečanstva. Moralno mrtvilo od koga se vrti u glavi. A u pozadini, leto u Rimu. Veličanstven i nezainteresovan grad, kao diva na umoru.
OČEKIVANJE: Ovo je dobilo toliko dobre kritike i nagrade i preporuke da, eto, daću mu šansu, iako normalno ne bih bio uhvaćen s ovakvim filmom u istoj sobi!

AVGUST U OKRUGU OSEJDŽ
AUGUST: OSAGE COUNTY
SINOPSIS: Beverli Veston pesnik je iz Oklahome koji se bori protiv alkoholizma, dok njegova supruga Vajolet ima tumor i zavisna je od lekova. Neposredno pošto joj nađe negovateljicu, Beverli nestaje, naterujući porodicu da se ujedini kako bi ga pronašla i došla do neočekivanog rezultata. Majka i kćerke koje se nikada nisu međusobno suočile, konačno se hvataju u koštac sa posledicama.
            OČEKIVANJE: Smrdi po dosadnom pozorištu i glumatanju, a trajanje od preko dva sata ne obećava. Ipak, rađeno prema drami čoveka koji se zove Trejsi (!), autora KILLER JOE-a.

POSLOVNI KLUB DALAS
DALLAS BUYERS CLUB
Tokom 1986. sida je izazivala neshvatljivi strah, alarmirajući javnost i zbunjujući lekare u potrazi za lekom. U Teksasu, Ron Vudruf nije se plašio bolesti. Nije imao ni ideju o njoj. Zato, kada ovaj razmetljivi ženskaroš dobije HIV, njegova reakcija je instinktivna: nema šanse! Film prikazuje istinitu priču o čoveku kome je ostalo još samo trideset dana života i koji pregovara s doktorkom o upotrebi eksperimentalnog leka Retrovira.
            OČEKIVANJE: Nikad u životu ne bi mi palo na pamet da gledam film na ovu temu – da u njemu glavnu (za Oskara nominovanu) ulogu ne igra najbolji današnji američki glumac, Metju Mekonahi, dvostruki dobitnik Zlatnog Ghoula za mušku ulogu. Zbog njega, pokušaću.

U GLAVI LUINA DEJVISA
INSIDE LLEWYN DAVIS
Film prikazuje nedelju dana u životu mladog folk pevača koji se pokušava da se probije na sceni Grinvič Vilidža 1961. godine. 
OČEKIVANJE: Nikad u životu ne bi mi palo na pamet da gledam film na ovu temu – da ga ne režiraju braća Kojen, pa zato, stisnutih zuba i zapušenih ušiju – pokušaću (mada me živo zabole za folk muziku, pa još iz 1960-ih).

METRO
METRO / МЕТРО
Režija: Anton Megerdichev
SINOPSIS: Metro je prvi ruski film katastrofe u poslednjih dvadeset pet godina. Zbog izgradnje stambenih i poslovnih zgrada između dve metro stanice u Moskvi, pojavljuje se pukotina koja će ugroziti živote hiljade korisnika podzemne železnice. Voda iz reke Moskve počinje da kulja preteći da uništi podzemni saobraćaj, ali i ceo grad.
OČEKIVANJE: Ruska katastrofa. Verovatno repertoarska spektakl-žvaka bez duha, ali... ko zna?

SKRIVENO DETE
THE HIDDEN CHILD / TYSKUNGEN
Režija: Per Hanefjord
SINOPSIS: Roditelji uspešne spisateljice Erike Falk stradali su u saobraćajnoj nesreći. Nekoliko meseci kasnije na njenom pragu pojavljuje se nepoznati čovek tvrdeći da je Erikin polubrat. Ona mu ne veruje i traži od njega da ode. Kada ga nađu mrvog posle nekoliko dana, Erika počinje da pretura po majčinim stvarima. Tako dolazi do saznanja o porodičnim tajnama iz prošlosti i o dešavanjima koje neko želi da sakrije od nje. Erika iznenada biva uvučena u mrežu laži i ubistava.
            OČEKIVANJE: Potencijalno zanimljiv triler. Potencijalan smor. Could be anything.

            Što se tiče niškog Mini-Festa, on se dešava (sa istovetnim programom, ali u dva zasebna bioskopa) počev od ponedeljka. Evo šta igra u KUPINI.
 

четвртак, 27. фебруар 2014.

MAJOR (МАЙОР, 2013)

***
3-
           
            Imao sam velika očekivanja od ovog filma, ali, avaj... Posle odlične prve polovine, MAJOR primetno pada u drugoj. Dakle, pajkan jurca kolima ko blesav i pregazi dečaka koji je pretrčavao put u nekakvoj snežnoj zabiti. Ignoriše detetovu majku, zaključa je u auto (!) i zove kolege da ga vade iz sranja, što ovi, naravno, i urade: majku napiju i odvedu u stanicu da potpiše netačan iskaz, a na licu mesta falsifikuju zapis o tragovima kočenja da bi skinuli krivicu sa vozača. 
To je samo početak ZLA u kojem "snage reda" ilustruju staru narodnu skraćenicu ACAB,* odnosno pritiskaju i muče žrtve sa sadizmom i bezobrazlukom koji će biti prepoznatljivi svakom stanovniku Srbije koji je ikada imao bliski dodir sa "narodnom" milicijom – ili je barem ikada otvorio dnevne novine i u njima, osim estrade i sporta, bacio pogled i na crnu hroniku. 
Ali onda, posle iživljavanja u policijskoj stanici, detetovom ocu prekipi i dohvati oružje: "Da pobije govna i gotova stvar!" E, dotle je film odličan. (*Znam da znate, ali pošto ovaj blog čitaju i deca i omladina, te ima i obrazovnu funkciju, da pojasnim očigledno: ACAB = ne zaboravite, deco: ALL COPS ARE BASTARDS!)
Od tada, međutim, kad krene "akcija", umesto da postane još bolji – film počne da trpa preokret na preokret, svaki sledeći sve neubedljiviji, usiljeniji, proizvoljniji, gluplji: kolege se pomažu, pa odmažu, pa se svađaju, pa se mire, pa se jure da se ubiju, pa kad imaju šansu – ne ubiju se, pa oproste, pa se naljute, pa nastave da se jure, pa oće da se pobiju, pa neće da se pobiju, pa drž pa ne daj, pa a-bre u-bre --- aj u kurac više! 
To ode dotle da me, uprkos inicijalnoj involviranosti, pred kraj filma više nije bilo briga uopšte, ni za prevrtljivog lika (čas je bezosećajna džukela bez trunke stida i srama, čas se nešto premišlja i gadi na korupciju svojih pajkanskih kolega pa se obrće protiv njih i postaje odmetnik) ni za sve neubedljiviji razvoj zapleta, i samo sam čekao završnu špicu pa da se ratosiljam bede posle limp-dick kraja.
Šteta, jer gluma je dobra, lepo je to slikano, dobro je uhvaćen osećaj totalne, do beznađa neizlečive, kancerozne korupcije na svim nivoima – ultimativni horor društva u kome ne dao ti bog da BILO KAKO privučeš pažnju "autoriteta", a naročito milicije: samo da nemaš NIKAKVA posla s njima, jer najebaćeš u svakom slučaju, a naročito onda kad si najneviniji, kad si njihova žrtva.
MAJOR je mogao da bude vrlo brutalna varijacija na čuvenu repliku iz BALKANSKOG ŠPIJUNA: "Drug major će da vam oprosti što vam je pregazio dete" – šteta, samo, što se u poznijim deonicama relativizuju ako ne i brišu sjajne poente i odlične scene s početka, i film se guši u iritirajućim, nemotivisanim proizvoljnostima.
Ipak, čak i takav, ovo je mestimično snažan i opominjući film strave jezivo realne i nama ovde bliske, te stoga zaslužuje gledanje i meditaciju nad njime – a naričito nad time da niko u Srbiji nema muda da i zamisli ovakav film, iako bi bio više nego aktuelan. 
Ujedno MAJOR može da posluži kao prvi (jači) film u dabl-bilu sa rumunskim POZICIJA DETETA, prikazanim nedavno na Festivalu autorskog filma, gde je pokupio glavnu nagradu, a sada je dostupan organima kućnog bioskopa. U njemu sin rumunske funkcionerke svojom nepažnjom pregazi dete, a onda majka pokušava da svog zbogomka na kvarno, preko veze, pretnjama, podmićivanjem itsl. oslobodi odgovornosti.
Ni taj film nije baš remek delo (3- od mene). U redu, on plastično –i za razliku od Rusa, sve do pred kraj 100% uverljivo- prikazuje jednu jezivu situaciju, ALI ipak ne nudi neku ozbiljniju nadgradnju i previše toga o dešavanjima UNUTAR protagonista ostavlja nedorečenim. Taj pristup "možda jeste – možda nije – popuni sam prazninu – elipsa=umetnost" prilično smeta u zapletu sa tako jasnom moralnom dimenzijom, gde je više nego očigledno ko je zlikovac a ko žrtva.
Situacija u POZICIJI DETETA jeste potresna na više načina i iz više uglova, i ima taj dirljiv i vrlo životan set-pis kad na kraju mama-funkcija i sin-mlakonja odu kod familije čije je dete ovaj skot pregazio, i razgovaraju s njima dok ovi spremaju sahranu... I sve je to lepo i krasno, osim što film ne daje ama baš ni najmanje naznake o tome da li je mama na kraju, posle svega, bilo šta spoznala i promenila u svom dotadašnjem stavu, kao ni da li je i koliko iskren poslednji postupak njenog sina, i šta uopšte s tim na kraju?
Ne, ne tražim naravoučenije, neću da mi se kao debilu NACRTA bilo šta, ali fuck – ovoliko insistiranje na površinskom, a bez naznaka o dubinskom, nevidljivom, pa još sa ovoliko ključnih elipsi, igra mi po živcima. A na sličan šau-mau ni tamo ni ovamo način završava se i MAJOR. Ali dobro, to mu je ta umetnos', izgleda. Tera te da razmišljaš...

уторак, 25. фебруар 2014.

Najbolji filmovi 21. veka (izvan horora)

             Nedavno sam dao intervju za jedan magazin. Pored ostalog, pitali su me sledeće: "Kada prođe vreme, koji filmovi nastali nakon 2000. godine će po tvom mišljenju ostati u istoriji filma kao ono vredno?" Zanimljivo pitanje. Pročačkao sam svoje godišnje liste u ovom milenijumu i napravio izbor. Onda se ispostavilo da ovo pitanje i odgovor "odskaču" od ostatka intervjua, pa su otpali iz njega. Tim bolje – jer ionako sam mislio da ovu listu okačim na blog, a sada to mogu da učinim još mirnije savesti!
            Kada taj intervju bude objavljen, 1. aprila, obznaniću to ovde, a do tada, evo 30-ak po meni najvrednijih naslova nastalih u XXI veku koji ne spadaju u žanr horora. Svi oni imaju ocene od najmanje 4- pa sve do 5. To znači da ima još mnogo vrlo dobrih filmova, ali ako nisu na listi, ocena im je između 4- i 3+ pa naniže. Horori će uskoro biti izlistani zasebno. Filmovi su ovde navedeni po približnom redosledu nastanka (godini proizvodnje), a ne po kvalitetu. Ako vam je nešto od ovoga iz nekog razloga promaklo – evo prilike da potražite, ili da obnovite gradivo za one koje ste već gledali.
            Filmovi koje sam već prikazivao ovde na blogu linkovani su, pa ako kliknete na njihov naslov možete pročitati kritiku ili barem rivju!


CROUCHING TIGER, HIDDEN DRAGON


REQUIEM FOR A DREAM




AVALON
 

IRREVERSIBLE



Piano teacher


Vozvraschenie



OLDBOY


SAVE THE GREEN PLANET
 

THE SADDEST MUSIC IN THE WORLD


OF FREAKS AND MEN


KILL BILL


SYMPATHY FOR MR VENGEANCE


MEMORIES OF A MURDER


HAPPINESS


SPRING, SUMMER, FALL, WINTER… SPRING


THE INCREDIBLES

Big Bang Love: JUVENILE A







Fish Story


CHILDREN OF MEN
 

THE CONSTANT GARDENER


PERFUME











TOY STORY 3



















Inače, na blogu već stoji moja lista NAJBOLJIH FILMOVA VAN HOROR ŽANRA koja sadrži pretežno starije naslove, iz 20. veka, i samo par iz 21. Nju možete videti OVDE.