*(*) 2-
u okviru akcije 'omiljeni reditelji tonu u dubine senilne retardacije' overio sam najnoviji, i jedan od najgorih filmova vesa krejvena. krejven je najnepredvidiviji od svih aktivnih horor reditelja A i visoke B lige. od ovih ostalih manje-više znamo šta možemo da očekujemo: argento je puko, i sposoban da pravi samo senilno-promašene debilizacije svega što je kod njega nekada valjalo, na nivou nekog sopstvenog lošeg, netalentovanog ejper-plagijatora; cronenberg više ne želi da ima išta sa hororom, a sve i ako mu se nekim čudom vrati, to će sigurno da bude daaaaleko od nekadašnjih masterpisova; carpenter je blizak argento-fazi, ali ne toliko extremno – i on, otprilike, najviše što može da dobaci jeste da nas ponekim kadrom ili detaljem podseti kakvog je king-sajz monumenta danas, ipak, samo ruina;
od hupera su odavno svi digli ruke, pa izgleda i on sam, te obitava u m.i.a. tamnom vilajetu iz koga izroni sa tek ponekim at best kompetentnim direct-to-dvd filmićem; romero je ogrezo u debilizaciji svojih zombija, i od njega se ništa više OZBILJNO ne može očekivati; dante je, kao i carpenter, na nivou sopstvenog osrednjeg imitatora, mada, ako mu se samo potrebne kockice slože, on ima potencijal da iznedri bar još nešto na nivou nekadašnjih radova (koji, da se ne lažemo, ni na svojim vrhuncima nisu prevazilazili osrednja postignuća ostalih ovde navedenih)…
znači, sa njima, kao i sa SPS-om, nema neizvesnosti – osim ako niste jedan od onih beznadežno zatočenih u prošlosti, koji veruju da 'dok ima života ima i nade' da kreativno mrtav reditelj vaskrsne. avaj, ja sam bolno realan, i ničemu takvom odavno se ne nadam kad su upitanju gorenabrojani. kod njihovih projekata već od trenutka kad ih najave, ili započnu, mogu da predvidim rezultat sa sigurnošću od zvezdica ili čak pola zvezdice gore-dole. npr. nema sile koja će da me ubedi da bi THE WARD mogo od mene da ima više od **(*). ili da će agentov DRACULA da bude jači od **, 2+ (at best!).
e, ali krejven je skroz naskroz blesav po ovom pitanju. on je, i ovako mator, u stanju da napravi (skoro)masterpis, ali isto tako može da potpiše nešto što pas s maslom ne bi ni pomirisao!
MY SOUL TO TAKE je školski primer filma toliko sramotno promašenog da sam se ja tokom celog trajanja grčio i stezao stomak od neprijatnosti – u smislu, bilo mi neprijatno zbog krejvena, koji je ovo piso i režiro, i zbog glumaca prinuđenih da ovo izgovaraju i rade! ovo je promašeno na svakom zamislivom nivou, počev od samog koncepta, koji je bezvezno usiljen: šizo-ubica od pre 16 godina, koji je možda stradao a možda i nije, izgleda da počinje da ubija 7 omladinaca koji su rođeni na noć njegove smrti i to baš na njihov 16 rođendan! ovo što sledi sadrži SPOJLERE - ali najveći spojler je činjenica da se radi o vanrednom promašaju!
krejvenova beznadežna izgubljenost po pitanju toga kako danas mladi govore i ponašaju se i šta je 'in', onako kako je ispoljena u ovom nedelu, uporediva je jedino još sa arđentovim autizmom i promašenošću! čovek koji je napisao remek-delo STRAVA U ULICI BRESTOVA, i režirao ga besprekorno, ovog puta potpisuje neke od najimbecilnijih likova, scena i dijaloga ikada viđenih i čutih u nekom iole respektabilnom hororu! prva scena donekle još i ne deluje loše, ako ništa drugo a ono zahvaljujući dinamičnoj inscenaciji i energičnoj režiji, tako da čovek gotovo pomisli: "opa, krejven se vratio, big style!" but, not so fast, yamamoto! već i ta prva scena, tj. prolog, 'kulminira' sa jedno 15 vaskrsavanja navodno ubijenog zlikovca, koji deluju toliko usiljeno bezvezno neubedljivi i nenamerno komični da film već tu počinje da me gubi.
ali nije to ništa, u poređenju sa prvom scenom u 'sadašnjosti' (16 godina kasnije): tu vidimo, ni manje ni više, nego ovo sedmoro teenova kako su od izgorelih ambulantnih kola (16 godina kasnije, ta olupina je još uvek na mestu nesreće, na nekakvoj livadi kraj puta! ej, pa to nema ni u srbiji!) napravili nekakav kao hram, ukrasili krš svećama, i sad im neki klinja drži bukvicu koja zvuči izveštačenije od bilo koje replike u LAJANJU NA ZVEZDE! and that says A LOT budući da organski mrzim pomenuti 'film'. žao mi je što trenutno nije dostupan nikakav eng. subtitle pa da citiram, a mrzi me da transkribujem tu orgiju izveštačenih, neubedljivih, imbecilnih klišea kakve nijedan 16-godišnjak koji iole drži do sebe ne bi izgovorio, pa još pred gomilom vršnjaka koji, umesto da idu negde i da slave svoj(e) rođendan(e), dolaze na mračnu livadu u šumi da slušaju trabunjanje ovog nesrećnika.
a ni to nije sve – ima tu nekakva savršeno idiotska 'urbana legenda', ili barem krejvenov patetični pokušaj da konkoktuje jednu, i onda u kulminaciji ionako glupe scene imamo i jednog od ovih, maskiranog u šizo-ubicu koji uleće među njih da ih plaši. a ovi još beže, iako nije halloween. već na ovoj sceni počeo sam glasno da jaučem, a posle nje sve je još samo mnogo, mnoooogoooo gore.
toliko sam deprimiran ovim đubretom da ne želim detaljnije ni da se njime bavim, samo ću napomenuti da, ako vas prva scena posle prologa ne odbije od ove orgije budalaština, onda će samo najtvrdoglaviji (+ neizlečivi optimisti) da ostanu i ovo ispoštuju do kraha nakon most-embarrassing-scene ikada u nekom mejdžor hororu – scene u kojoj dvojica drugara na času biologije, u fazonu 'show and tell' krenu da prezentuju neke fakte (?) o kondorima, tako što se jedan od njih maskira u džinovsku ticu i krene da jurca po učionici kao sumanut dok se ovaj drugi dernja iz sveg glasa…
kuku, majko! kad sam ovo preživeo, sad mogu da se bacim i na zadugo pripremanu reprizu TROLL 2!!! ako vam se ovo čini kao neki 'so bad it's kinda good' – izvinite što prepričavam tako da to zvuči bolje nego što jeste. verujte, ovo je naprosto mučno gledati – zabave ni za lek!
dakle, jedna ogavna plačipička, stalno nešto sa mučeničkim izrazom lica, tugaljiv, s obrvama dignutim do temena, 'emo, džemo, brate moj'! uostalom, šta reći kad ga polu-sestra u jednoj sceni tako krvnički izlema da je to da pukneš od smeja! postoji tu i neka kao token hetero ljubavna pričica u pokušaju, ali od nje ništa ne ispadne, pored ostalog i zato što (suprajz!) curica zagine nasred filma. umesto toga, veći akcenat je na odnosu dvojice drugara, pomenute plačipičke i njegovog comic-pathetic sidekicka – ali ni to se ne razvije u bilo šta zanimljivo jer krejven nije uspeo da kreira dva LIKA nego umesto njih imamo dve kartonske dvodimenzionalne kreature sa NULA ortačke hemije između sebe, i sa NULA sposobnosti za empatiju sa publikom, barem kroz eventualnu (ovde nepostojeću) glumačku harizmu ako već ne kroz to kako su (loše) napisani… a tu su i token asian guy i token black guy – pa čak i nećete-verovati-dok-ne-vidite token religiozno fanatična crvenokosa curica! holy molly kakva papazjanija od klišea!
što se 'horora' tiče: imidž ubice je puka varijacija na roba zombija (+ izvorni ubica, pre 16 godina, UOPŠTE nije tako izgledao; kako je i zašto u međuvremenu tako radikalno promenio imidž, niko nam ne reče), a ubistva su – nakon pristojnog prologa – u ostatku filma toliko mlaka, jadna i patetična da ovoliko odsustvo inspiracije kod krejvena odavno nije viđeno! krvi ima malo, set-pisova nema uopšte, ubistva su inscenirana izrazito nezanimljivo, a u jednom slučaju i 1) napadno glupo i 2) napadno neverovatno, u svetlu twista.
da, ima tu i twist. on je najgori deo filma. kao govno umesto šlaga na ovu smućkanu, prokislu, nejestivu tortu. neću da spojlujem, jer znam da će neki ipak poželeti da ovo lično provere – kao, 'ipak je to krejven ej, možda onaj ghoul ništa nije razumeo, možda je film super, možda baba postane deda, samo ako joj izrastu… itd.'
gledao sam još razočaravajuće slabih filmova u poslednje vreme, recimo već opisani PARANORMAL ACTIVITY 2, ili još neopisani DEVIL (2+), ili bezvezni omnibus TRAPPED ASHES (2+) ali me nijedan od njih nije razbesneo kao krejvenov. zaista se radi o više nego zasluženom flopu na usa blagajnama. potonje, naravno, nisu neko merilo za iole ozbiljne filmove, ali ovo je ipak pravljeno kao populistički, teen-friendly horror-classic wannabe, dakle repertoarski film, pravljen za publiku, za mase. voleo bih da mogu reći da je MY SOUL TO TAKE neshvaćeni masterpis za čiju radikalnu estetiku i genre-bending zahvate današnja publika nije još dovoljno zrela, ali koji će u godinama koje dolaze biti otkriven kao skrajnuta džindžer diva i predmet kulta… ali nemojmo se zajebavati, ovo je naprosto 100% misguided, promašen film koji je puko tačno kao što je zaslužio. oh, how the mighty have fallen! :(
