Izrazito
usiljen dansko-kanadski (!) pokušaj pravljenja "kult" horor komedije,
napadno neuspeo u svakom pogledu. Od "kulta" ovo ni K neće videti
(tj. videće, al' nešto drugo na slovo K!), od "horora" tu ima nešto
malo zanemarljivih efekata krvi, a "komedija" – ehhh, na smeh
zaboravite, ako smisla za humor imate bar malo, jer takvi pokušaji u ovom
filmčiću nategnuti su i nenaduhnuti.
Danac na
privremenom radu u Kanadi kao nastavnik likovnog, inače slavan slikar presahle
inspiracije, naprasno dobije zadahnuće kad mu direktor škole uvali retarda kao
cimera u kolibi gde su ga smestili. Retard noću ustaje i, kao mesečar, samo u
gaćama po kanadskim šumama i snegovima, kanibališe komšiluk. Slikar ga prati,
krv mu daje inspiraciju, a njegov agent je oduševljen novim slikama...
Da, znam da
ovo može da zazvuči umereno zabavno, ali tvorci ove nepodopštine sa retko
viđenim talentom uspevaju da upropaste čak i zametak potencijalno zabavne
ideje, i potpisuju nešto neopisivo mlako, bljutavo, ravno i zaboravljivo.
Naročito je
kretenski vulgaran prikaz "umetnika" kao imbecila pasivno zavisnog od
spoljnih "inspiracija" – ovde, violentne sorte: on mora da vidi
prosutu krv direktno ispred sebe da bi istog časa pojurio svom platnu i slikao,
ali brzo, brzo, dok mu prizor ne izvetri iz danski-trule tintare; bez toga je njegova
"kreativnost" limp dick, baš kao i ovaj film.
Ideja: možda
bi i EDI, KANIBALSKI MESEČAR bio inspirisaniji kao film da se njegov reditelj
naživo osvedočio kakvom krvoproliću? Avaj, pošto njegovo zadahnuće očigledno nema
veze ni sa čim živim, sočnim i proživljenim, njegov EDDIE THE SLEEPWALKING CANNIBAL je mediokritetski produkt koji
zabaviti može samo mediokritete i naivčine navučene na ovako
"primamljiv" wannabe-kultni naslov.
Podsećam da ću
danas (petak 12. oktobra) u 19h, u
Tribinskoj sali Doma Omladine u
Beogradu govoriti o fenomenu Novog francuskog horora. Najavu toga već ste
videli OVDE.
Ulaz je slobodan, a pažljivi posetioci sa pametnim pitanjima dobrodošli su.
Čitaoci iz
regiona koji prate slovenačku filmsku reviju EKRAN (ovih dana napunila
50 godina!) u njenom najnovijem, oktobarskom broju (u prodaji od preneki dan)
mogu naći i moj tekst u kome se bavim upravo temom pomenutog izlaganja.
Zbog obimne i
podsticajne materije, taj esej je podeljen u dva dela: prvi ima naslov VISOKA
TENZIJA I MUČENIŠTVO IZNUTRA, i u njemu, posle kraćeg podsećanja na korene
horora koji potiču upravo iz Francuske, kao i na nekolicinu klasičnih naslova,
prototip modernog horora vidim u kratkom Franžijevom poetskom dokumentarcu Le
sang des bêtes (1949). Ovaj masterpis od nekih 20-ak minuta možete
pogledati ovde (ali čuvajte se, sadrži eksplicitne prizore klanja životinja).
Moj esej
izdvaja i analizira tri ključna elementa nezaobilazna za kontekstualizovanje i
razumevanje novog francuskog horora. Ti ključevi su sledeći: 1) poetika
izgrađena na osobenom spoju lirskog i brutalnog; 2) stilska i ideološka
ukorenjenost u američkom horor filmu 1970-ih; i 3) srodnost i preklapanje sa
tzv. "cinéma du corps" (tj. "novi francuski brutalizam").
Drugi deo
eseja ima naslov RAPE ME, KISS ME, KILL
ME, abavi se novim francuskim
brutalizmom (s naglaskom na filmovima Gaspara Noea i žena-reditelja) i njegovim
vezama sa novim francuskim hororom. Taj nastavak izlazi u narednom EKRANU, za
dva meseca (tj. početkom decembra), pošto je list sada prešao na dvomesečno
izlaženje.
Moje
predavanje u Domu Omladine rezultat je istraživanja, repriziranja,
promišljanja, analiziranja i novog iščitavanja fenomena NOVOG FRANCUSKOG HORORA.
Pitanje je da li će se, i kada, i gde, ovaj esej moći čitati na srpskom, pa je
zato barem ovo predavanje način da se i ovde, u Srbiji, prozbori na ovu
atraktivnu i inspirativnu temu.
Evo nekih
starih, nekih novih naslova. Ghoulov VAŠAR KNJIGA kreće odmah!
Za sve donje
naslove navedene su GOLE cene (samo za knjigu); na njih dodajte još 50 din. ako
vam šaljem poštom (izuzetak je NEKRONOMIKON: zbog težine i vrednosti, njega
šaljem samo Post expresom, dakle za njega dodati 250 din na datu cenu).
Dolazim u Beograd u petak 12. oktobra da držim predavanje o NOVOM FRANCUSKOM HORORU pa je moguće da neke knjige i šta već
ponesem za one koji se na vreme jave (do petka u podne). Nalaženje isključivo u
DOMU OMLADINE, pre ili posle predavanja.
Za dogovor
povodom bilo čega, pišite na dogstar66 at
yahoo dot com.
Takođe: ako
nekoga iz Zagreba zanimaju
NEKRONOMIKON ili NAŽIVO, neka mi se javi na mejl pa ću ga proslediti mom
specijalnom ovlaštenom zastupniku u Zagrebu radi dogovora i ličnog preuzimanja
bez poštarine i gnjavaže s carinom.
Za zainteresovane iz okolnih ex-Yu zemalja postoji samo jedan zaista jednostavan i povoljan način za naručivanje odavde. Ovako:
sakrivanje novca u koverti je rizično, jer poštari često otvaraju i uzimaju.
plaćanje
preko western uniona i sl. se ne isplati, jer njihova tarifa ispadne
ista ili veća od iznosa (npr. da uplatiš 10 E meni - oni ti uzmu još 10 E
kao naknadu!)
najidealnija opcija je ova:
postoji sajt preko koga
naručujem knjige iz inostranstva, BOOKDEPOSITORY – vidi detalje ovde:
http://cultofghoul.blogspot.com/2011/10/narucivanje-knjiga-iz-inostranstva.html
dakle, najbezbolnija opcija jeste:
1. ja pronađem knjigu koja
košta u visini koštanja toga što želiš + troškovi slanja poštom u okolne
zemlje (3-5 E za težinu do 2 kg).
2. pošaljem ti link prema njoj.
3.
ti otvoriš svoj nalog tamo (ili možda neko koga znaš već ima svoj pa to
uradi umesto tebe?), obaviš naručivanje te knjige, samo što je ne
naručiš na SVOJU adresu, nego klikneš tamo gde treba: SHIPPING ADDRESS
*different* FROM BILLING ADDRESS, i onda za primaoca ukucaš MOJU adresu,
koju ti ja dam.
4. sa tvog računa se skine cena te knjige,
5. od njih dobiješ confirmation mail da je narudžba obavljena – to mi proslediš, i ja šaljem knjigu sutradan!
Najbolje
Lavkraftove priče sa uvodima, pogovorima, ilustracijama i milion čuda. Za
detalje o izdanju klikni na link. Po istoj ovoj ceni će se
prodavati i na predstojećem Sajmu knjiga.
Strip
TRANSCENDENCE baziran je na kratkoj priči čiji su autori Edward Lee i John Pelan. Edward Lee
je kultni američki pisac horora, poznat po spoju ultra-brutalnog ''splatter''
horora sa žestokim erotskim elementima. Za
detalje o ovom izdanju klikni gore na naslov. Crtež sam radio ja (!), po
scenariju Lija i Pelana.
Imam samo još
JEDAN primerak extra, pa ko voli – nek izvoli što pre.
Meki povez: 16
strana stripa (crno-belo) + 14 strana originalne Lijeve priče + 2 strane:
galerija horror artworka by Dejan Ognjanović.
Ovo je zaista
brutalni raritet – ko ne kupi sada, neće
kupiti nikada.
Cena: 800 din.
PSEĆE SRCE – Mihail Bulgakov = PRODATO!
Lom, Beograd,
2008
Sjajan,
duhovit i pametan kratki roman sa elementima SF-a o uličnom psu pretvorenom u
čoveka.
300 din
STOGLAVA – Mihail Bulgakov = PRODATO!
Prosveta, Bg,
1980
Prilično retko
izdanje (tvrd povez) zbirke priča ruskog majstora koje prodajem, isto kao i
PSEĆE SRCE, samo zato što sam kasnije kupio praktično nenabavljiva SABRANA DELA
u 8 knjiga, pa sve ove stvari sad imam i u okviru njih – inače se ne bih ovoga
lišio ni za živu glavu. Ko zna – znaće!
500 din
U POTRAZI ZA DRAKULOM – Radu Floresku i
R. Mekneli
Prosveta, Bg,
1988
Legendarna
studija o Vladu Cepešu i vampirima u mitu, istoriji, u književnosti i na filmu.
Prilično retko I izdanje.
500 din
TAMNO SKENIRANJE – Filip K. Dik
Polaris, Bg,
1996
Jedan od
najboljih Dikovih romana – egzistencijalistički pakao pod ruhom SF-a.
Korica knjige
ima majušno oštećenje na ivici, veličine 1cm, inače je dobro očuvana (vidi
sliku – to je taj primerak).
500 din
CRNI CVET – Boban Knežević
Epska fantastika. Retko izdanje.
Cena: 300 d.
ČOVEK KOJI JE UBIO LEPTIRA – Boban
Knežević
(sa posvetom autora)
SF roman, ћирилични besceler pisca POSLEDNJEG
SRBINA.
Cena: 350 d.
ĐAVOLJI RUKOPIS – Vladimir Dramićanin
Horor-triler
roman. Okultizam, sekte, urote, stari spisi, Đavoli...
Cena: 450 d.
+ MALPERTUIS(fotokopija)
Obostrana,
crnobela fotokopija celokupnog teksta ovog retkog romana Žana Reja, klasika horora prema
kojem je rađen istoimeni film. U pitanju je ENGLESKI PREVOD. Kopija nije
povezana, spajana niti lepljena, potpuno je nova.
--- Humoristički erotski strip,
nema previše hardkora, veći naglasak na priči i situacijama, humoru, parodiji.
= 250 din
JAILBAIT, issue 2
EROS comix
22 str, crno-belo
--- Ovo nije strip nego nešto kao
slikovnica za ljubitelje brutalnog SM-a, splatera i boleštine. VRLO hardcore! Mučenje,
iživljavanje, redaljke, govnjivi udovi, pas jebe ženu i sve u tom stilu. Teška
srca se odvajam od ovoga, ali eto, možda će nekoga još više usrećiti...
= 400 din
ONE-FISTED TALES, No. 3
28 strana, crno-belo
--- Pet epizoda, različitih
crtača, sexy humor, mestimično horor-pipci-hentai; uglavnom nije hardcore, sem
tamo gde jeste.
= 300 din
VEROTIK ILLUSTRATED #3: SATANIKA - Mirror into Black
Danzig, Bisley, Manara, Corben...
--- Kompletna epizoda u kojoj
nabrojani majstori crtaju, svaki po 3-4 strane (Corben je najvredniji, sa 5
strana!). Erotski satanistički cinični brutalni sexy horror. Mnogo golotinje,
bestijalnosti, sexa sa demonima, pipci, krv...
48 str, full color
= 500 din
PREACHER: Alamo, part 6 of 7
Garth Ennis writer
Steve Dillon penciler
32 strane, full color
= 200 din
HELLHOLE
(2 sveske od po 32 strane,
brojevi 1 i 2, nedostaje treći)
Odlično
očuvani, srpski, bioskopski posteri klasičnog velikog formata. Horor, kult,
retkosti, stariteti, ludila, bizarnosti, treš… Klikni na naslov FILMSKI
POSTERIda vidiš fotke
dostupnih postera i njihove više nego popularne i razumne cene.
SVI diskovi gore na linku (klikni na Originalni
DVD-i!) jesu ORIGINALI (a ne rezanci), u svojim originalnim
kutijama, i sa svim dodacima (gde ih ima) onako kako su kupljeni ili dobijeni.
svi diskovi su novi, uglavnom jednom ili dvaput gledani, čisti i ispravni, a i
kutije i omoti su im novcati.
Nekoliko ih je
u međuvremenu prodato – piši i raspitaj se šta još ima.
Sticajem
okolnosti, nešto sam proredio sa svojim javnim nastupima u Beogradu ove godine,
a naročito sa predavanjima. Zapravo, ako dobro pamtim, u ovoj godini nisam u
glavnom gradu imao nijedno predavanje pa čak ni promociju ili učešće na nekoj
tribini. Odbranu doktorata u Februaru ne računam u to, iako ona jeste bila neka
vrsta javnog horor nastupa. E pa, vreme je da se moje odsustvo u prestoničkim
kulturnim dešavanjima bar donekle nadoknadi, i to kroz TRIPLE GHOUL TREAT – odnosno, ne kroz jedno niti dva, nego kroz čak
tri predavanja koja ću u oktobru,
mesecu horora i Helovina, održati. Ulaz na sva tri je, naravno, besplatan (ali će vam za Sajam knjiga trebati opšta ulaznica da biste prišli bilo kojoj hali).
U
okviru Vikenda
francuskog filma (s podnaslovom: DOBA SAZREVANJA), u petak 12.10. u Domu Omladine, u Tribinskoj
sali na I spratu, u 19h, govoriću na temu NOVI
FRANCUSKI HOROR.
Francuski horor
je početkom 21. veka postao izuzetno zapažen i značajan fenomen koji je
prevazišao granice žanra, spajajući se sa novim francuskim ekstremizmom (npr.
Gaspar Noe). Poetika izgrađena na osobenom spoju lirskog i brutalnog; stilska i
ideološka ukorenjenost u američkom horor filmu 1970-ih; i estetika šoka,
žestoke seksualnosti i nasilja, uz jake doze pesimizma i nihilizma, učinili su NOVI
FRANCUSKI HOROR dahom svežine u savremenom hororu. Kako je od kinematografije
sa zanemarljivom tradicijom filma strave Francuska odjednom postala
horor-velesila, i šta to njihove horore čini posebnim i značajnim, objašnjava
filmski kritičar Dejan Ognjanović (Faustovski
ekran; U brdima, horori; Novi kadrovi...), uz obilje inserata iz znanih i manje
znanih filmova.
U
okviru sedmog po redu FESTIVALA
SRPSKOG FILMA FANTASTIKE (s podnaslovom APOKALIPSA DANAS) u petak 19.10. ću na istom mestu – u Domu
Omladine, u Tribinskoj sali na I spratu, ali u 18h – održati predavanje na temu APOKALIPSA U HOROR FILMU.
Moje
predavanje biće prošarano adekvatnim insertima. Napominjem – neću se baviti
apokalipsama iz SF i drugih filmova: ništa atomski ratovi, prirodne katastrofe,
asteroidi i slično, nego samo HOROR scenariji za propast sveta (zombiji,
demoni, gnusne pošasti i razna unikatna i neverovatna Zla čuda).
Pre
moje priče biće prikazana dva domaća kratka filma:
APOKALIPSA, r: Marko Karanfilovski (3')
i 334n, r: Konstantin
Krbačević (13')
Najzad, u ponedeljak, 22.10. u okviru Sajma Knjiga i njegovog STRIP
PROGRAMA koji svake godine uređuje Draško Roganović, u 17h ću, u STRIP SALI, pričati na temu SLIKE NEISKAZIVOG: LAVKRAFT U STRIPU.
Pre nego što
kažete: "Jao, ne, opet Ghoul o Lavkraftu, dosta više, to smo sve već čuli,
a u NEKRONOMIKONU odavno i čitali", reći ću samo ovo: moje predavanje
baviće se isključivo strip
adaptacijama i varijacijama lavkraftovske tematike, što je tema koje sam se do
sada samo ovlašno i uzgred doticao, ovde-onde, ali nikad studiozno i detaljno
kao sada.
Ovo puta
pričaću o problematici prenošenja Lavkraftovih bizarnih koncepata u strip
medijum, sa naglaskom na stripovima MARTI MISTERIJA i na radovima Alana Mura,
Ričarda Korbena, Alberta Breće, Majka Minjole i drugih.
O svemu tome, dakle, govoriće:
DEJAN OGNJANOVIĆ, pisac, filmski i
književni kritičar, prevodilac, esejista.
Magistrirao na
Filozofskom fakultetu u Nišu sa temom "Gotski motivi u delu E. A. Poa"
(2009); doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu sa temom "Istorijska poetika horor žanra u
anglo-američkoj književnosti" (2012).
Objavio roman Naživo
(Prosveta, Niš, 2003; drugo izdanje samostalno, 2010) i studije Faustovski
ekran: đavo na filmu (Svetozar Marković, Zaječar, 2006), U
brdima, horori: srpski film strave (Niški Kulturni Centar, Niš, 2007) i
zbirku eseja Studija strave (Mali Nemo, Pančevo, 2008). Priredio zbirku
priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (Everest Media,
Beograd, 2008; drugo, dopunjeno izdanje 2012) i zbornik Novi kadrovi: skrajnute vrednosti
srpskog filma (sa I. Velisavljevićem; Clio, Beograd, 2008).
U oqueeru akcije "Gejeve u čet'ri zida, gde im je i
mesto", odnosno, povodom zabrane današnje Gej parade, "iz
bezbednosnih razloga" – bezbednosnih, kažem, a ne zato što živimo u
pravoslavnoj džamahiriji u kojoj popovi voze džipove, prete ljudima, vređaju ih,
siluju, biju i ubijaju, a kome se to ne sviđa bolje nek kupi prnje i ide tamo gde
ima bolje – dakle, danas je pravi čas za podsećanje na klasik iz Gay 1980s: TOP GAN.
Budući da sam, u vreme kad je to bilo mega-hit, svoje vršnjake
smatrao beznadežnim imbecilima, a prema onome što je njima bilo super osećao
samo najdublje gnušanje, ja sam većinu megahitova iz 1980-ih preskočio sasvim,
ili ih gledao sa zakašnjenjem. Tako sam i famoznog TOPA GANA pogledao tek pre
par nedelja, potaknut samoubistvom njegovog reditelja, Tonija Skota; velim, sad je bezbedno da najzad i tu recku udarim i
vidim u čemu je (bila) fama i na šta su to (i zašto) moji vršnjaci otkidali i
višestruko u bioskopu džeparac ostavljali pre četvrt veka.
Pokazalo se da je TOP GAN sve ono što sam i mislio da će biti:
otužna, smešno klišetizirana, prostodušna, hiperdizajnirana melodramska
propaganda za USA! USA! USA! – ili,
preciznije, za njihov vojnoindustrijski kompleks. Potonji je većini plitkoumnih
Srba u '80-im delovao strašno cool kad im ga je dizajnirao odradek,
Toni The Skot, a otelovljavao Tom Kruz u svojim pre-sajentološkim
danima sa fensi đozlucima za sunce, ali pokazao se malo manje cool
kad je krenuo da sipa bombe po našim gradovima, fabrikama, prugama i putevima.
Dakle, jedna tipična šarena reklama
za junačku i seksi američku avijaciju, upakovana od strane uvek spremnih
tehničara, vrhunskih zanatlija koji ne pitaju šta i kako, nego samo:
"Reci, šefe, HOW HIGH, i nakitiću ti ga tako slatko i šareno i ljupko da
će infantilni umovi da ga gutaju bez pitanja i da cvile za još!" Naivni to
primaju kao Gladac: "Čista nedužna
razbibriga za odmaranje mozga kroz
gledanje lepih slika i slušanje slatkih pop-pjesmica." Oh, yeah, Take my brain away!
A malo koga zanima Jadac
unutra: kako je samo poželjno i seksi biti američki pilot i bez obaziranja na
međunarodne zakone i propise jurcati po tuđinskom vazdušnom prostoru i raznositi
tuđe avione bez ikakvih posledica, kao u video-igrici… Jii-haaaaa! Ka-booom, baby!
Nego, taj zaslađeni militarizam ipak je nešto što svako ko ima bar malo
mozga (danas!) može da vidi, ako već onih
dana nije, i ne bih sad mnogo bičevao tog mrtvog konja. Mada, ko zna, možda
je to još uvek potrebno imajući u vidu idolatriju koju u mnogim krugovima danas
uživa još odvratnija reklamokratkinja američke vojne industrije (i svega što uz
nju ide), Katarina Bigalou, koja se
toliko slizala sa US ARMY da je postala njihova dežurna Leni Rifenštal. O
njenom ideološki "naivnom" HURT LOCKERu
već sam pisao ovde, a svakako ću pisati i o njenoj US-ARMY-approved verziji hvatanja, egzekucije i lešobacanja Osame
Bin Ladena, čim je bude usnimila a to procuri na net.
Isto tako, uopšte ne pretendujem da sam otkrio rupu na… heh, saxiji
pričom o gej podtekstu zapleta koji se ceo svodi na nadmetanje "ko ima
veći", i čiji se naslov najtačnije može prevesti kao NAJVEĆA (NAJDUŽA) PUCA.
Baš iz tog razloga u našim bioskopima nije ni igrao s prevodnim
naslovom, nego kao TOP GAN, pa ko razume - shvatiće. Priznaćete, na srpskom TOP
GAN ne znači ništa, jer film nije o topovima, mada možda jeste o
"topdžijama"…
Sve je to Kventin Tarantino
odavno razgolitio u ovom dijalogu iz filma SLEEP WITH ME (u donjoj ilustraciji prošarano
rečitim insertima iz NAJVEĆEG ĐOKE):
Moj skromni doprinos ovoj temi sastoji se u tome što ću Tarantinovo
tumačenje poduprti s još nekoliko rečitih momenata nepomenutih u njegovoj
briljantnoj analizi, čisto da nisam džabe nedavno gledao ovo otužno smeće - a
moram priznati da mi je ovaj treš izazvao bar tuce glasnih smehotresa. Bilo je
to isključivo u nenameravanim situacijama, naumljenim da budu
"ozbiljne" (npr. kad Meg Rajan teši Toma zato što je Tom skrivio smrt
njenog mužića i oprašta mu sve!), odnosno u pojedinim napadno glupim
"fazonima", ili pak u oči-kolutajuće-neverovatnim scenama, poput
prvog susreta Toma i Keli koji kulminira time da Tom stalkuje curu u ženskom klozetu!
Nije ni čudo da su srpski klinci i gilipteri otkidali na ovo smeće –
upad u žensku svlačionicu (pre fizičkog) ili u ženski WC smatrao se, tih (osnovnoškolskih)
dana, vrhuncem frajerstva & zdravog hormonalnog mačizma.
Dakle, na stranu smešni dijalozi, smešne situacije, smešno otrcani
klišei, smešna "romansa", smešna pop-pesmica koja se tokom NAJVEĆEG ĐOKE čuje bar deset puta
(kunem vam se, postoji jedna deonica u filmu od nekih 20 minuta tokom koje se,
samo u tom kratkom razmaku, tonovi iz te ogavne ljige od koje niste mogli da
umaknete sredinom 1980-ih, čuje barem PET puta! Znači, na svaka 3-4 minuta, eto
ga opet "Take my brain away!")…
Na stranu sve to.
Ali pogledi koje Val Kilmer
upućuje Tomu tokom filma – pa ono je prajsles!
Naravno, govorimo o Valu iz vremena kad je bio frajer i šarmer, pre
nego što se pretvorio u debelog bizgova, volovsku polutku i copinu naduvenu od
droge i alkohola i ko zna čega – kakvu možemo danas videti, recimo, u
kvazi-horor smejuriji TWIXT
(vidi rivju).
Ja, kao doktor nauka, i stoga posvećenik vrline tačnog i preciznog
citiranja, moram istaći da Tarantino malkice falsifikuje pančlajn NAJVEĆEG ĐOKE da bi mu fora bila
efektnija. Naime, završne Tom-Val reči ne glase, kao što mr. T. kaže, "You
can ride my tail anytime" (Val), "No, you can ride mine" (Tom), ---- nego "You can be my wingman anytime"(Val), "No, you can be
mine" (Tom).
Što reko Aksl Rouz, Ju ken bi
majiajn til di end of tajiajm!
Ali se zato ne može dovoljno naglasiti pronicljivost Tarantinovog
klouz ridinga, kada zapaža da Tom zaskoči Keli MekGilis tek onda kad se ova,
ničim izazvana (?!), pojavi u muškobanjasto-dečačkom autfitu, prikrivši većinu
svojih ženskih atributa.
Sad, može se neko s razlogom upitati – koja je poenta ovolike
homoseksualnosti filma TOP GAN? Otkud ona, zašto ona, čemu to služi? Odgovor
je, naravno, složen, ali srećom, na pravom ste mestu, i ta će misterija biti
uskoro razjašnjena.
1) TAKVO JE BILO VREME. Da, 1980-te su the gayest period ever, bar što se tiče američke pop kulture (ali i
onog dela sveta koji beslovesno konzumira njihove žvake). Zašto baš tad? Možda
kao (nesvesno!) protivljenje Reganovoj Americi: sve to naklapanje o
tradicionalnim vrednostima, porodici, tvrdim granicama između MI i ONI (Hladni
Rat Zvezda…), insistiranje na strejt vrednostima u političkom i drugom
mejnstrimu valjda je dovelo do svih tih šarenih krpica, ćubastih i kosmatih
frizura, sladunjavih elektro-pop pjesmica i androginih ili gej zvezda tipa
Majkl Đekson, Fredi QUEEN Merkuri i Madona, a o ekscesima tipa sweet metal, o momcima
u helankama itd. da ne govorimo.
Ovo se odražava i na polju filma – a naročito u najmuškijem od
muških žanrova: akcionom filmu, kojim u to vreme dominiraju mišićave nauljene
polutke, Stalone i Švarceneger i brojne njihove bodibilderske kolege u zapletima
krcatim man-on-man akcijom (uključujući i razne gay varijacije: buddy movie, male
bonding, men on a mission i sl). Već sam ovde u tom smislu analizirao tvorevinu
TANGO
I KEŠ, pa bacite pogled na to ako dosad niste. Ukratko, akcioni, krimi
i ratni film 1980-ih prosto je prožet gejstvom na svim nivoima.
2) TAKAV JE BIO REDITELJ. Toni Skot je jedan od istaknutijih
eksponenata homoseksualnosti na filmu. To je bilo očito još u njegovom debiju,
HUNGER (aka GLAD ZA KRVLJU), u kome je besramno fetišizovao homoseksualni odnos
Katarine Danev i Suzane Sarandon. Naravno, pošto ta vrsta homoseksualnosti iz
nekog razloga (?) nimalo ne smeta borcima protiv homoseksualnosti (!), to mu je
progledano kroz prste.
Krediti koje je tim video spotom maskiranim u film stekao omogućili
su mu da nesmetano provuče i one smelije homoseksualne parabole, kao npr. u TOP
GANU, gde je mašući naivnima pred očima sa Keli Mek Gilis zamaglio vid po
pitanju toga šta se tu zaista dešava između Toma i Vala. Skot je i u kasnijim
filmovima s uspehom koristio buddy formulu (male bonding) i njene razne
varijacije, ali to je za neku drugu disertaciju…
3) TAKVA JE BILA TEMA. Tema je avijacija. Cilj je propaganda. To
znači da je fetišizam neizbežan. Svi
bi dečki u pilote. Sve bi curice na pilote. Matematika je jasna!
Reditelj dugometražnih spotova (aka "filmova") savršena je
osoba da vizuelno upakuje taj materijal na takav način i sa takvim efektom da
se publika NAPALI gledajući te seksi avione koji poleću isključivo u
zlatno-narandžastim zalascima sunca i pucaju jedni na druge samo na azurno
plavim nebesima i da požele da budu isti takvi seksi piloti: mišićavi, zlaćani,
mazni, slatki, k'o s razglednice – ili iz nekog gej magazina. Enter Tom Kruz,
enter Val Kilmer. Gej parada može da počne.
Militarizam je seksi. Uniforme su seksi. Veliki pištolji su seksi.
Falusoidni avioni su seksi. Totalitarizam je seksi, a specifični oblik homoseksualnosti
cveta tamo gde je fiksirana hijerarhija (SPAAARTAAAAA!), gde je patrijarhat
patološki pervertiran a ženski element drastično podređen muškom, ili je sasvim
isključen (kasarne!)… Samurajski Japan… Naci Nemačka…itd. Uostalom, Suzana
Zontag je to sve objasnila definišući fašističku estetiku u svom antologijskom
eseju "Fascinating
Fascism":
"Fascist aesthetics include… a preoccupation with situations of
control, submissive behavior, extravagant effort, and the endurance of pain;
they endorse two seemingly opposite states, egomania and servitude. The
relations of domination and enslavement take the form of a characteristic
pageantry: the massing of groups of people; the turning of people into things; the
multiplication or replication of things; and the grouping of people/things
around an all-powerful, hypnotic leader-figure or force. The fascist dramaturgy
centers on the orgiastic transactions between mighty forces and their puppets,
uniformly garbed and shown in ever swelling numbers. Its choreography
alternates between ceaseless motion and a congealed, static, "virile"
posing. Fascist art glorifies surrender, it exalts mindlessness, it glamorizes
death."
Imajući to sve na umu, možemo zaključiti da je TOP GUN bez sumnje jedan
od omiljenih filmova ove naše vladajuće pravoslavoljubive, Pahomijepodržavajuće
fašistoidne bulumente. Pošto se i u NAJVEĆEM ĐOKI prividni animoziteti
okončavaju nesputanim mejl bondingom, uopšte mi nije nezamislivo da, recimo, ma
koji od ovih na Vlasti kaže svom Opozicionaru: "You can be my wingman
anytime", a ovaj mu, naravno, odgovara: "Nou, ju ken bi majiajn til
di end of tajiajm!"
E, taj bonding i tu gej paradu tek ima da gledamo u godinama koje
dolaze… Njihova parada je osveštana s najvišeg mesta. Što reko onaj grafit:
"Ne jebe te LGBT, nego SPS, SNS, DS, DSS…"
Za to vreme, "bolest"
ovih dobroćudnih, miroljubivih "devijanata" ima da se leči lopatama i
sličnim metodama naše svete majčice, Crkve, va imja Oca i Sina i Sjatago Duha,
Amin.
