NEKI NOVI HORORI

            Evo osvrta na neke novije hororčiće dovoljno vredne da se o njima kaže ponešto, a opet nedovoljno dobre (ili loše!) da bih se njima bavio u sitna crevca.

 

PSALM 21

NOR, 10

**(*)  2+

             Ovaj norveški religiozni horor-triler je procurio pre skoro godinu i po dana, i prilično brzo dobio kretenske gugl translejt titlove, neupotrebljive za normalno gledanje. Tek pre par meseci su izašli dobri, upotrebljivi i tačni eng. titlovi, pa ga najzad pogledah. Pih, pohvale koje sam čitao na netu uglavnom su bile neutemeljene ili preterane.

            Pop gubi veru (još jedan!), ali kad mu jave da mu je ćale iz istog biznisa umro, on odlazi u daleko mestašce da vidi šta je bilo s matorim, i tu počne da otkriva mračnu tatkovinu i da sreće napadno CGI animirane duhove koji mu se keze u facu i rade: BU! ali ništa sem toga... 

Šumovito-zabiti ambijent, dobra fotografija, umereno-prijemčiv zaplet drže pažnju, donekle, i ovaj poludupasti hororčić može se pogledati bez previše straha za moždane ćelije, iako je u suštini predvidiv i fali mu ozbiljniji emo-intelektualni impakt za to što pokušava da uradi.

THE DEVIL'S BUSINESS

UK, 12

**(*)   3-

            Dvojica plaćenih ubica – veteran pred penzijom, i golobradi mladunac – upadnu u dom svoje planirane mete. Buduća žrtva ima neke veze sa okultnim, kako ubrzo postaje jasno, a u garaži čak pronađu jednu masakriranu bebu i satanističke simbole...

            Onda naiđe i (nesuđena?) žrtva, i stvari, naravno, ne idu po planu...

       Ovaj vrlo kratak filmić od jedva 70 minuta zapravo deluje kao na silu rastegnut kratki ili srednjemetražni – ali to uglavnom ne smeta: glumci su dobri, ambijent je atmosferičan i lepo uslikan, pa i njihovo predugo zadržavanje u njemu, dok čekaju žrtvu i nagvaždaju ubeskraj o ovome i onome, ima svog šmeka (mada ne baš mnogo logike, u profesionalnom smislu).

    Nema tu velikih ideja ni ambicija ni postignuća, ali u svojim svedenim okvirima ovo je dovoljno nepredvidivo, intrigantno i zlokobno-zabavno da zaslužuje jedno gledanje.

COCKNEYS VS. ZOMBIES

UK, 12

**        2-

            Dozlaboga neduhovit, usiljen, iritirajuće nezabavan, rutinski film o još jednoj zombi pošasti u Londonu (niotkuda! ne zna se zašto i kako; eto, tako)! Sadrži otprilike JEDNU scenu donekle vrednu gledanja: kada spori zombiji proganjaju starca koji im "beži" uz pomoć onih pomagala za hod invalida. Sve ostalo smo odavno videli, desetinama puta, u mnogo boljim filmovima.

IN THEIR SKIN

CAN, 12

**        2-

            Kritičarski precenjen "home-invasion" flick mene je ostavio (skoro) ladnim: kao prvo, porodica dobričina prilično je antipatična, a stvarima nimalo ne pomaže Selma Bler u još jednoj od svojih trejdmark "emo"-paćeničkih uloga – ovde kao majka familije čije je detence nedavno stradalo. Ne pomaže čak ni to što pokaže svoje sitne sisiće u jednoj sasvim nepotrebnoj sceni (što reko naš narod, "gratuitous nudity").  

Kao najvažnije – motivacija psiho-familije koja se nametne u letnjikovcu-zimnikovcu gde se ovi naši povuku izrazito je nerazrađena, pa otud ovaj pokušaj FUNNY GAMES sa matorcima deluje krajnje usiljeno i isprazno (a takav je još više zato što ovi, neubedljivo, sa sobom vuku i svog teen-psiho sinčića)! 

Šta psiho familija zapravo hoće od ove druge, ne-baš-tako-psiho familije, nijednog trena u filmu nije jasno, a ni manifestacije njihove torture nisu ništa originalno ili (ehhh) zabavno, čak i ako ste ovde došli zbog mučenja. Štaviše, bilo mi je neprijatno koliko je to njihovo 'terorisanje' – kretensko!

Jedna od imbecilnijih scena sastoji se u tome da psiho tata & mama nateraju normalne tatu & mamu da se taslače pred njima I PRED NJIHOVIM TEEN SINKOM, koji sve to odgleda sa smorenim been there – done that etitjudom. A hormoni? A poslovična teen uspaljenost? Niđe veze! Nebuloza!